• VIŠE
    _
  • ENG
Ima li mirne luke za Titanik iz Marseja?
15.11.2016. AUTOR: Miloš Milićević
„Kuća gori, temelji se ljuljaju, sve se ruši...a gospoda krenula na piknik“, jedna je od kultnih replika iz filma Povratak otpisanih. Onaj deo kada Bati Živojinoviću dovedu Paju Vujisića  koji izigrava ministra Jovića, a tu su i Voja Brajović i Zlata Numanagić. Mene ta rečenica neodoljivo podseća na zbivanja u Olimpiku iz Marseja. Jednostavno, spolja gladac-iznutra jadac.

Nema Francuska takav klub kao što je gigant sa Velodroma. Bivši prvak Evrope, sada tumara beznađem Lige 1 i dobija šamar za šamarom. Odnosno, tako je od poslednje titule koju je osvojio sa Didijeom Dešanom 2010. godine. Kako je plesao tada Olimpik. Napred je bio Mamadu Niang, prvi strelac lige, pomoć je stizala od nestašnog Ben Arfe, onda Matjea Valbuene, Luća Gonzalesa i Stefana Embie (kasnije jednog od klučnih igrača Seviljinog pohoda na triplu krunu Lige Evrope). Pozadi, ispred Mandande, stajali su Taivo, Hajnce, Hilton i Diavara. Taj tim je malo kasnije stigao i do osmine finala Lige šampiona, ali ih je eliminisao Vidićev Mančester junajted. 

Šta se od tada desilo? Kao da je cunami udario u obale Marseja i ljudi u Olimpiku još pokušavaju da ožive džina francuskog fudbala. Menjali su se treneri, sportski direktori, dolazila su sumnjiva pojačanja...gazdarica Margarita Bogdanova, odnosno udano Lui Drajfus, niti je imala strast niti je shvatala da je vlasnik, na neki način, žive stvari. Olimpik je gigant sa dušom, klub koji može da okupi nekoliko desetina hiljada fanatika. A zbog svega toga, Velodrom sa sobom nosi neverovatan pritisak. Vremenom, više za domaću nego za gostujuću ekipu. Klub nije bio imun na korzikansku mafiju. Oličenje je bio nekadašnji trener i sportski direktor Žose Anigo (njegov sin, akter brojnih pljački i razbojništava ubijen je u sačekuši u Marseju). U Anigovo vreme se znalo, nećeš da ideš ili produžiš ugovor, desiće ti se neprijatnost. Upadi u kuću igračima, pljačke i prepadi, otimanja automobila...Uz to, klub se našao i na udaru poreskih i istražnih organa zbog sumnjivog poslovanja. Nekoliko predsednika moralo je na ispitivanja, neki i u pritvor.

Sezone su prolazile, klub se srozavao, a sa druge strane, najveći rival iz prestonice je rastao. I finansijski i organizaciono. Navijače je to dovelo do ludila. Najbolji pokazatelj je ova sezona. Pred početak, najpopularniji klub u zemlji bio je tek četvrti po broju prodatih pretplatnih karata. Ispred su bili PSG, Lil i imenjak iz Liona. 
A onda se pojavio spasilac, ili neko ko bi to mogao da bude. Američki Irac Frank Mekkurt od pre mesec dana je zvanično postao vlasnik Olimpika. Da li zna šta je kupio i čega se prihvatio? Hmmm...u svom vlasništvu imao je i bejzbol klub iz Los Anđelesa, Dodžerse. Dakle, imao je kontakt sa sportom. Ali porediti kakvu težinu ima Marsej i južna francuska obala sa ljubiteljima bejzbola iz Amerike...jednostavno nije moguće. Navijači su odmah reagovali. Prva utakmica protiv Bordoa i odmah skoro 60 hiljada ljudi. Jasna poruka- imaš podršku ali rezultati moraju što pre da dođu. U rudnik je ušao i novi trener, Rudi Garsia. Šampion sa Lilom, u Italiji drugi sa Romom...ovo će i za njega biti ogroman izazov. Bod je doneo sa Parka prinčeva na svom debiju, u bunkeru koji ne pamte ni najveće pristalice Katanaća. Rudi Garsia će tesno sarađivati sa novim sportskim direktorom Andonijem Zubizaretom. Bask je morao da ode iz Barselone jer je jedan od krivaca za veto na transfere zbog spornih registracija mladih igrača.
 
Da li će belo-plavi Titanik uspeti da ne potone? Može li američki kapetan sa svojom posadom da ga odvede u mirne vode? Ako ništa drugo, neka nam učine derbije sa rivalom iz Pariza neizvesnim.


 
 
/ PREPORUČUJEMO
Izbor naših urednika