IZDAJ NAREĐENJE, "EL KOMANDANTE"

Lopta u rukama Đerđea Fazekaša, poslednjih 20 sekundi u "Vesprem areni", mađarski rukometaši i pet hiljada domaćih navijača traže gol koji će im omogućiti penal seriju i iz toga plasman na Svetsko prvenstvo. Talentovani srednji bek još jednom pokušava da uradi ono što je već toliko puta demonstrirao za glavobolju stručnog štaba rukometne reprezentacije Srbije, da proigra nezadrživog, skoro svemogućeg Bencea Banhidija, ali umesto kod pivotmena Pik Segeda, lopta završava u rukama nesuđenog kružnog napadača reprezentacije Francuske, momka koji sada zdušno i redovno peva "Bože pravde", Dragana Pešmalbeka koji zarađuje za život igrajući za mađarski Vesprem...

To je značilo da Srbija slavi plasman na 30. jubilarni planetarni šampionat koji će narednog januara organizovati Nemačka, gde su ulaznice u pojedinim dvoranama već rasprodate, tek onako iz razonode lokalnog stanovništva iako žreb nije ni obavljen.

Jedna od najdramatičnijih utakmica rukometne reprezentacije Srbije samo je stepenik ka onome što treba da donese mandat španskog stručnjaka Raula Gonzalesa, koji je doveden da srpski rukomet najzad povede do Olimpijskih igara, ovog puta onih u Los Anđelesu. Izuzetno napetih 120 minuta u Nišu i Vespremu dokaz su da bljesak protiv Nemačke u januaru nije bila slučajnost, nikako!

Španac, koji nije istinsko otelotvorenje iberijskog temperamenta, postavio je sopstvene temelje u nacionalnom timu selekcije koja je peti put od samostalnosti nadigrala nekog rivala u baražu za Svetsko prvenstvo. Bio je ovo revanš Mađarima za poraz u dvomeču iste važnosti za mesto na Mundijalu 2017. godine.

Izgleda da je "El komandante", kako su ga prozvali u Skoplju, stekao verne sledbenike u rukometašima Srbije, koji su bez Lazara Kukića zaslužili priliku da 10. juna budu žrebani iz drugog šešira, a tako možda dosegnu i četvrtfinale u jednom od nemačkih gradova, gde će se nizati prodate kobasice i točena piva u odgovarajućoj ambalaži.

Srbija je napravila iskorak u odnosu na januar, potvrda za to je 15 minuta igre sedam na šest, nešto što je izgledalo traljavo u ključnim trenucima utakmica koje su završene porazima na EP. Ovakav trend ohrabruje, motiviše da svi stanemo u red i pratimo vođu Gonzalesa i verujemo u njegov izbor, ali ne slepo, ne bez pogovora jer opet se opredelio za manji broj igrača, opet su neki bili bez uloge iako su dobili poziv i ovog puta cilj je opravdao sredstvo. To neće biti slučaj na turniru kakav je svetski šampionat, gde će po kvalitetu Srbija steći pravo da odigra barem šest utakmica.

Narednih sedam meseci donose izazov da se dokazanim igračima pridruže još neki, da se pojave oni koji će podneti teret kada vodeći hvataju predah... Deluje da tu neće biti problema sa golmanima, pivotmenima, krilima i srednjim bekovima, samo da sve posluži zdravlje...

Iz Herninga onomad vidik ka Los Anđelesu bio je blokiran, sada se iz Vesprema ukazala silueta Severne Amerike, treba zaslužiti taj prelaz preko Atlantika i deluje da je za kormilom odgovorajuća osoba. Zato, izdaj naređenje "El komandante", da vidimo da li je Los Anđeles u julu toliko živopisan kao što kažu...