Dogodine u Kelnu…

Poslednjim istraživanjima utvrđeno je da je Danska druga najsrećnija država na planeti, odnosno da je oko šest miliona i 50 hiljada stanovnika ove skandinavske zemlje odmah iza Finske po životnom zadovoljstvu, uzimajući u obzir faktore kao što su bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, socijalni program, svest o korupciji, dužina života u zdravom stanju, uz još neke stavke.

Sada su rukometaši sunarodnicima priuštili još osmeha na licu osvajanjem treće titule šampiona Evrope na turniru čiji je veći deo, uz samu završnicu, održan upravo u Danskoj. Možda imaju srebro za kvalitet života, ali čisto zlato za rukometna dostignuća jer su Danci tek druga selekcija, posle Francuske, koja može da se podiči da u istom trenutku ima status najuspešnije reprezentacije na Olimpijskim igrama, planetarnoj i kontinentalnoj smotri.

Nekih 30-ak sati pre nego li su izabranici Nikolaja Jakobsena već dovoljno srećnu naciju bacili u ekstazu uz dodatno lučenje adrenalina i dopamina, druga vrsta osećanja preplavila je one koji su uz rukometnu reprezentaciju Srbije. Razlog je ishod žreba za baraž, odnosno poslednju fazu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo koje će narednog januara biti održano u Nemačkoj. Rival srpskog tima, ukoliko očekivano eliminiše Litvaniju u martu u pretkvalifikacijama, biće komšijska Mađarska. Gledajući listu rivala, moglo je i teže, ali već sada je jasno da dvomeč u maju sa sobom donosi realnu opasnost ponovnog propuštanja Mundijala, a samim tim i Olimpijskih igara u Los Anđelesu 2028. godine.

Možda se u ovim redovima nazire pesimizam i potmula ogorčenost jer ovo ne piše neki Lars Jorgensen iz Silkeborga u Danskoj, čija je perspektiva (mogu to jasno i ljubomorno istaći) pozitivno šarenolika kada razmišlja o najpopularnijem sportu u svojoj državi.

Kada je reč o britkom osvrtu na 17. Evropsko prvenstvo za rukometaše, nikada nećemo saznati ko bi odlučivao o raspodeli medalja (barem o onoj bronzanoj) da su voljom žreba, recimo Francuska i Portugalija bile u drugom delu kostura. Ipak, finalisti su potvrdili da je konkurencija u grupama A, B i C bila znatno žešća. Međutim, takva podela dovela je do niza izuzetno uzbudljivih utakmica svakog dana turnira koji je bio i prema rečima samih učesnika za neke manje, a za neke više pravedan.

Nemačka je ponovo ostala iza Danske, kao u finalu Igara u Parizu, ali ovog puta su Nemci bili bliži, a neće biti iznenađenje ako isti rivali za godinu dana u Lankses areni u Kelnu opet budu odlučivali o tome ko će na najviši stepenik pobedničkog postolja. Francuzi su razočarali, Hrvati potvrdili da imaju “stare mušterije” dok je nekima rukomet dobrano u osnovnim ćelijama, ali nisu imuni na zamor materijala, recimo kao Slovenci.

Sat već otkucava do 13. januara sledeće godine, poslednje pozicije čekaju da budu zauzete, Danci će i tada biti srećni i nasmejani uz pivo po ceni od 10 evra u plastičnoj čaši, a nama ostaje nada će se "Bože pravde" čuti u nemačkim dvoranama kada počne takmičenje na jubilarnom 30. Svetskom prvenstvu za rukometaše.