Miroslav Klose i njegov "kindergarten"

Nirnberg je jedan od klubova sa najvećom tradicijom u Nemačkoj. Samo je Bajern osvojio više titula prvaka države, a ipak je, uz jedan izuzetak, od 2014. godine zaglavljen u drugom rangu. Sada se, međutim, ponovo nazire mogućnost velikog povratka. Ima igru, rezultate i trenera koji bi mogao da pokrene nešto ozbiljno.

Siguran sam da većina ljubitelja fudbala, čak i oni mlađi, zna ko je Miroslav Klose. Nećemo trošiti prostor na podsećanje kakav je napadač bio popularni Mire. Dovoljno je reći da je treći najbolji strelac u istoriji Svetskih prvenstava, da je punih 12 godina držao prvo mesto i da je najbolji strelac nemačke reprezentacije svih vremena. Mnogo je zanimljivije ono što tek postaje – ozbiljan trener.

Klose već treću sezonu vodi Nirnberg, koji se trenutno nalazi u samom vrhu Cvajte. Kao neko ko na Areni sport uglavnom komentariše utakmice Druge nemačke lige, imam priliku da pratim njegov razvoj. Prošlu sezonu Nirnberg je završio na osmom mestu, a godinu ranije bio je deseti. Kvaliteta, mladosti i želje nije nedostajalo, ali ekipi je falilo "ono nešto". Tokom leta nije bilo velikih promena ni u igračkom kadru, računajući i dolaske i odlaske.

Pred početak sezone rekao sam kolegama da imam osećaj da bi Nirnberg mogao da napravi veliki iskorak i umeša se u borbu za Bundesligu. Za sada se taj utisak potvrđuje. Šta je Klose uradio sa stručnim štabom pa da ekipa izgleda toliko moćnije, praktično sa istim igračima?

Pre svega, pronašao je pravo mesto svakom fudbaleru u svom sistemu. Sastavio je veoma mlad tim, uz nekoliko iskusnijih igrača, poput Julijana Justvana, koji mogu da smire situaciju kada pritisak poraste. Klose veruje svojim izabranicima, a kod većine mladih igrača vidi se i sazrevanje. U Nirnbergu se zna ko šta radi i u kom trenutku.

Važna je i doslednost. Klose insistira na napadačkom fudbalu i ne odustaje od svojih ideja, ali to ne znači da ne poštuje protivnika ili ne proučava njegovu igru. Bez obzira na okolnosti, Nirnberg pokušava da igra na isti način.

To je primetio i Filip Lam, Kloseov saigrač iz Bajerna i reprezentacije Nemačke. U kolumni za "Gardijan" istakao je da Mire postaje odličan trener jer razume vrednost doslednosti i identiteta, u vremenu kada treneri često eksperimentišu i menjaju uloge fudbalerima.

Sa Lamom se ne bih složio samo u delu koji se odnosi na trenere bez profesionalnog igračkog iskustva – mnogo je vrhunskih stručnjaka koji nisu igrali ni na poluprofesionalnom nivou. 

Ipak…

Njegova glavna poenta stoji. Klose ne menja sistem po svaku cenu niti stalno izmišlja nove uloge. Gradi igru oko postojećeg kadra, oslanjajući se na petnaestak ili šesnaest ključnih igrača i još nekoliko fudbalera spremnih da uskoče kada zatreba.

Kod njega je sve sa merom: agresivan presing, ali ne po svaku cenu; visoka poslednja linija, ali ne baš u svakoj situaciji. Taj balans preneo je i na ekipu, zbog čega se Nirnberg sve češće pominje kao ozbiljan kandidat za plasman u Bundesligu.

Posebno je važno što Klose oslanja tim na domaće snage. Tim Janiš, Erik Porstner i Pit Skobel, Nirnbergovi akademci, postali su gotovo nezamenjivi članovi prvog tima. Dobar posao radi i klupski skauting. Mohamed Ali Zoma stigao je pre nešto više od godinu dana iz Albinolefea, tada anonimac iz italijanske Serije C. Danas se njegova vrednost procenjuje na oko 20 miliona evra, a u međuvremenu je debitovao i za seniorsku reprezentaciju Italije. Nažalost, nedavno je doživeo prilično ozbiljnu pobedu i najverovatnije ga na terenu neće biti do kraja sezone, što Nirnbergu itekako otežava i usporava ambiciju da se vrati u Bundesligu.

Ipak, i pored povrene najboljeg igrača, Nirnberg i dalje ima tradiciju, publiku i potencijal da ponovo bude važan deo nemačkog fudbala. Sada, čini se, ima i čoveka koji zna kako da od mladog tima napravi prepoznatljivu ekipu. Zato je teško ne poželeti sreću i klubu i njegovom treneru.

Viel Glück, Miroslav Klose!