Nemačka ne štancuje šampione Evrope, Bundesliga nije magnet za najbolje fudbalere sveta, ali zato ljudi u njoj istinski vole fudbal, kao u onom kliše rasponu, od 7 do 77. godina.
Povratak Šalkea u Bundesligu, tri godine nakon poslednjeg ispadanja u Cvajtu, nije obična sportska storija o padu i usponu. Ne može biti ispričana samo jezikom suvoparnih brojki, o 20 pobeda, sedam remija, pet poraza, 49 datih i 28 primljenih golova, u trenutku promocije u nemačku fudbalsku elitu.
Ona je mnogo više i od stručnog naglabanja o spartanski agresivnoj verziji formacije 3-4-2-1, iz trenerske kuhinje bosansko-hercegovačke izbeglice sa pasošem Austrije, Mirona Muslića, čoveka čiji rukopis stoji ispod prošlogodišnje senzacionalne eliminacije Liverpula iz FA kupa od tadašnjeg "fenjeraša" Čempionšipa - Plimuta.
Ne može biti svedena ni na 14 pogodaka i pet asistencija kapitena, turskog veterana Kenana Karamana, čiji je udarac protiv bivšeg kluba Fortune iz Dizeldorfa dao znak za početak velike fešte na stadionu "rudara" i ulicama Gelzenkirhena. Pa, ni na šest iskorišćenih šansi i tri spakovana gola "bosanskog dijamanta" Edina Džeka, zvezde evropskog formata, čiji je januarski dolazak u niži rang takmičenja bacio u rebus sve one što sport svode na trofeje i pare.
"Samo od subotnje promocije primili smo više od 1.000 novih zahteva za članstvo u klubu. Krupnim koracima se približavamo neverovatnoj brojci od 220.000 članova. Ludnica!", napisao je klub u saopštenju, potpisanog od strane svih članova Upravnog odbora sedmostrukog prvaka Nemačke, osvajača prve tamošnje duple krune, pobednika Kupa UEFA (1) i Intertoto kupa (2), te bivšeg polufinaliste Lige šampiona, istorije započete idejom grupe srednjoškolaca 1904. godine.
"Kraljevsko plavi" su možda ponajviše simbol navijačke privrženosti i odanosti, ali ni ona ne može biti svedena na podatak da je Šalke šesti klub na svetu po broju registrovanih pristalica. Zašto? Zato što lokalci iz grada potrošenih nalazišta uglja i njihovi istomišljenici iz drugih nemačkih sredina, takođe iz redova radničke klase, nisu okretali glavu i dizali ruke od svog mijenika ni u vreme devetomesečnog posta u pobedama, pre pola decenije.
"Kraljevsko plavi" su možda ponajviše simbol navijačke privrženosti i odanosti, ali ni ona ne može biti svedena na podatak da je Šalke šesti klub na svetu po broju registrovanih pristalica.
Ili dok ga je (dugo) vodio nemački biznismen, "kralj mesa" Klemens Tenis, čiji su rasistički ispadi, dobar odnos sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i(li) loš tretman radnika u njegovim fabrikama, u vreme kovida-19, nailazili na osudu ljudi sa, gotovo, uvek punih tribina, ali i domaće javnosti i nekadašnjih igrača novog (starog) bundesligaša.
Nisu mu uskratili podršku ni kada su ga pomenuta pandemija, odlazak "Gazproma" iz sonzorskog pula i neki loši poslovni potezi doveli na rub propasti. Svojevremeno jedan od profitabilnijih klubova, u planetarnim okvirima, došao je pre samo par godina do toga da prosi novac od svojih navijača. I dobio je oko 7.500.000 evra od 8.000 članova, formalno udruženih specijano za kupovinu dela stadionskih akcija. Pružili su ruku spasa i to im se vratilo minulog vikenda.
"Skoro da ste nam nedostajali", poručili su šaljivo iz Borusije Dortmund, u objavi na društvenim mrežama, uz čestitke svom epskom sportskom neprijatelju, u noći njegovog uspeha, jer se i "milionerima" opet igra čuveni rurski derbi.
Nemačka ne štancuje šampione Evrope, Bundesliga nije magnet za najbolje fudbalere sveta, ali zato ljudi u njoj istinski vole fudbal, kao u onom kliše rasponu, od 7 do 77. godina.
Sudbina je htela da se između Tijane i trofeja evropskog prvaka nađe upravo klub čiji je dres nosila 10 godina. Ezačibaši nije imao šansu. Pošto je 34 poena osvojila u polufinalu, u finalu je sa 33 donela Vakifbanku sedmu, a sebi toliko čekanu prvu evropsku krunu kojom je sklopila svoju savršenu sliku.
Možda smo videli najbolje od ove verzije jezgra Denvera i njihov doseg je samo jedna titula i par finala konferencije. U zavisnosti kako gledate to je ogroman uspeh, kako za Nagetse tako i za Jokića. Ali, isto tako je razočarenje da Top 20 igrač u NBA istoriji ima toliko malo uspeha u doigravanju.
Euroleague
Tanjug/AP Photo/Martin Meissner
Ostavite komentar