Rodrigao, Stankovićev master klas

Mlađi ne pamte ili ne znaju, stariji se, verovatno, sećaju, da se u nekadašnjoj zajedničkoj zemlji za trofej u kupu uvek govorilo "najdraži trofej". Razlog je i delimično u tome što klubovi velike četvorke nisu tako lako osvajali kup i generalno je to takmičenje gde ne pobeđuje uvek najjači ili najkvalitetniji.

Drama i neizvesnost u finalu je u sredu uveče u Loznici doseglo kulminaciju malo pre ponoći kada je Mateus odbranio penal Džonu Meriju i obezbedio Crvenoj zvezdi 30. trofej u kupu. Dugo će se u Novom Sadu prepričavati i sa setom govoriti o utakmici na "Lagatoru". Slaba im je uteha što je Vojvodina odigrala najbolje finale od prethodna tri, što je ušla u utakmicu muški i fajterski i što Zvezda nije imala pravi odgovor na to. Imala je Vojvodina dva gola prednosti u 35. minutu, a veliki rival bio je na konopcima. Tim Miroslava Tanjge je nemilosrdno kažnjavao sve pukotine u Zvezdinoj defanzivi. O dobrom prvom poluvremenu svedoči i sedam udaraca u okvir oba gola, i ta čarobna reč "intenzitet" kojeg često nemamo i nedostaje nam u srpskom fudbalu.

Nije Crvena zvezda slučajno šampion i to skoro decenijski. Onima sa dužim pamćenjem koji vole beogradske crveno-bele sigurno je prošlo kroz glavu finale kupa, tada SCG, kada je OFK Beograd protiv Zvezde u Humskoj imao dva gola prednosti (posle sat vremena fudbala), ali je generacija Valtera Zenge sa Milijašem, Žigićem, Jankovićem i Bastom okrenula utakmicu u svoju kroist. Scenario se ponovio i dvadeset godina kasnije. Nije Italijan kao Zenga, ali jeste italijanski đak, Stanković je krenuo "va bank". Posle gola Arnautovića, Zvezda je sve više pritiskala, a ovo je bila jedinstvena prilika da navijači na terenu vide zajedno Arnautovića, Duartea, Enema i ,kao šlag na tortu, u špicu i Rodrigaa. Upravo je štoper koji često do ludila dovodi Zvezdine navijače zbog određene doze nonšalancije bio trenerski master klas Dejana Stankovića. Dao je gol za erupciju u Loznici i bio je precizan sa penala.

Rodrigao je proglašen za igrača utakmice, ali je jedan igrač Vojvodine baš skrenuo pažnju na sebe. Lukas Baros je odigrao defanzivu iz udžbenika. Kada treba agresivan, kada treba dovoljno intiuitivan da na vreme krene i uzme loptu. Kada ga je Tanjga prekomandovao na štopera pokazao je da je fudbalska inteligencija nekada bitnija od visine koja se traži za ovo mesto na terenu.

Kada imamo kvalitetnu i uzbudljivu utakmicu, onda nećete slušati priče o mladim igračima. U kupu nema pravila bonusa, pa ga Vojvodina nije ni imala u startnih 11, dok je sa druge strane bio Vasilije Kostov. Vojvodina je na terenu bila "mlađa" sa prosekom od 27,5 godina, Zvezda je bila skoro dve godine starija. Više će se pričati o suđenju Pavla Ilića, na čije su odluke skakali i jedni i drugi, a njegove odluke nisu bile tas na vagi, odloženom početku utakmice i tenzijama tokom samog i na kraju meča. U FSS-u bi mogli da razmisle i o uvođenju bonusa u kupu i o tome da na žrebu klub koji je iz nižeg ranga automatski bude domaćin onome iz višeg. Ove sezone smo videli kakav je praznični dan bio u Rumi, Dobanovcima i Ubu kada je gostovala Zvezda, Vršcu kada je tamo igrala Vojvodina ili Šapcu, gde je pao Partizan.  

Zvezda je ponoć u Loznici dočekala kao osvajač duple krune, Vojvodina je pala u svom 11.finalu. Nije bilo neutralnih i onih koji su ravnodušni napustili "Lagator", a to jeste draž ove čarobne igre i kupa kao takmičenja.