Valensija - pobeda sistema u evroligaškom vrtlogu

Košarkaški klub Valensija trenutno doživljava bajku i najsvetlije trenutke u istoriji. Ipak, priča ovog kluba već dugo je jako lepa i jedna od najprirodnijih u evropskoj košarci. Iako je vlasnik kluba Huan Rođ drugi najbogatiji Španac, uspeh Valensije nije došao preko noći i kupovinom preskupih pojačanja.

Naprotiv. Valensija je svesno prošlu sezonu provela igrajući Evrokup. "Rođ arena" se privodila kraju, budžet za igrače je smanjen i ekipa je eliminisana u polufinalu protiv Hapoela. Ispostaviće se da će ove dve ekipe kreirati poredak u tekućoj sezoni Evrolige. Osmorica igrača Valensije iz prošle sezone su ostala u ekipi. Stigli su Tejlor iz Unikahe, Ki iz Dži lige, Mur iz Darušafake, Sako iz Asvela i Tompson iz Efesa. Dakle, nijedan elitni evroligaški košarkaš.

Procena je da je Valensija ove sezone na plate igrača potrošila 9,5 miliona evra, što je 13. najveći budžet u Evroligi. Zauzeli su drugu poziciju u refularnom delu sezone i u četvrtfinalnoj seriji na čudesan način eliminsali moćni Panatinaikos. Na taj način su se prvi put plasirali na završni turnir Evrolige. Pomenuti vlasnik Huan Rođ je vlasnik lanaca supermarketa Merkadona i bogatstvo mu je procenjeno na preko pet milijardi evra. Rođen je u Valensiji, studirao u ovom gradu i mnogo ulaže kako bi Valensija kao grad bila što lepše mesto za život. I zaista je jedno od najlepših. El Alkerija je najbolji projekat za mlađe kategorije u Evropi. U okviru stare hale "La Fontete" nalazi se dvocifren broj terena sa semaforima i tribinama. Preko 400 dece radi u takvim uslovima.

Pored njega, još dva čoveka su udarila poseban pečat na ovaj rezultat u Evroligi. Prvi je trener Pedro Martinez. Još 1990. godine je sa samo 28 godina osvojio Kup Radivoja Koraća sa ekipom Huventuda. Jedan je od najiskusnijih španskih trenera, ali nikada nije vodio dva najveća kluba. Tvrd karakter ga je ponekad sputavao ali je u jesen karijere, ipak, odlučio da se prilagodi. Sa Valensijom je 2017. osvojio veliku titulu šampiona. Pobedio je Real u finalu zahvaljujući granitnoj odbrani. Posle loše epizode u Baskoniji drugi put u karijeri je preuzeo Manresu. U tih pet godina igrali su najbržu košarku u Španiji. Vratio se u Valensiju 2024. Doveo je i Adriana Kovača, čoveka koji se školovao u Španiji a kasnije radio u stručnom štabu Pariza. To je bio važan detalj priblizavanja stilu igre Parižana. Agresivna odbrana, svih pet igrača koji napadaju ofanzivni skok i brza rešenja u napadu. 

U većem delu sezone igrači su ravnomerno davali doprinos. Ipak, u završnici se istakao Đan Montero. Momak iz siromašne četvrti Santo Dominga, prestonice Dominikanske Republike istresao je sav svoj talenat protiv Panatinaikosovih zvezda. Pokazao da se ničega ne plaši, a i zašto bi. Još u detinjstvu suočavao se sa uličnim nepravdama i smrću bliskih ljudi. U mlađim kategorijama je bio najbolji strelac praktično gde god bi se pojavio a sada je sazreo i za nivo Evrolige. Pošto u ugovoru ima izlaznu klauzulu od milion i po evra, deluje da će naredne sezone igrati za mnogo više novca. Prvi u redu za transfer je naravno prebogati gazda Hapoela. 

Trenutno je u Valensiji sve savršeno. Nova hala, ekipa koja je prrmašila sva očekivanja i euforija zbog Fajnal fora u Atini. Igraće protiv dobeo poznatog rivala, Real Madrida. Kako god da se završi ova priča, Valensija je ove sezone uspela. U evroligaškom vrtlogu trošenja novca i ogromnih očekivanja oni su radili isto kao i uvek. I pobedili.