Novak versus Novak

Novak Đoković je nedavno na turniru u Pekingu osvojio sedmi trofej i 102. ATP titulu. Nanizao je pet rivala i u 39. godini ponovo podigao pehar u Kini. Kapa dole, nema šta. Ali ono što je još impresivnije je da je Novak Đoković postavio sebi izazov da uradi nešto što niko pre njega nije - i uspeo je u tome. Srušio je rekord Rafaela Nadala od 31 pobede u nizu i pomerio tu granicu sada na 34 trijumfa bez poraza.

Ne tako davno, na US Openu bilo je bolno gledati kako mu nedostaje korak, kako gubi dah, kako prvi put u 20. nastupu u Njujorku ispada u prvom kolu. I onda je slušao kako posle toga kreće salva kritika o tome da je vreme da spakuje kofere jer nema šta više da pruži tenisu. Mnogi bi bili uzdrmani posle toga, i ozbiljno bi razmišljali o tome da je možda zaista došlo vreme da se stavi tačka na karijeru, ali ne i Novak Đoković.

Uradio je baš ono što najveći rade kada padnu - progutao, podigao se i vratio se jači. Jer nikada nije birao da odustane, nego uvek da ustane. I onda je pronašao odličnu priliku da testira sebe.

Posle 11 godina je odlučio da ponovo zaigra tamo gde nikada nije savladan, na turniru u Pekingu, i da održi taj oreol nepobedivosti. I krenuo je redom - Nuno Boržes, Bu Junčaokete, pa "stara škola" - Aleksander Zverev i Danil Medvedev, i naposletku Aleks de Minor, trojica iz Top 10. Tačno je znao koje "oružje" treba da upotrebi protiv svakog od njih. Jer to je bio izazov. Imao je motiv, jasno zacrtan cilj i stremio je ka njemu.

Najteža prepreka bio je Zverev, kojeg su svi unapred videli kao najvećeg favorita za titulu i onog koji će prekinuti Novakov zlatni niz. A onda je Đoković, po ko zna koji put potvrdio da ga pritisak ne sputava, već, naprotiv, motiviše. Njegov "majndset" na tom meču bio je besprekoran, pa čak i Zverev koji trenutno igra tenis života, koji je osvojio dva Grend slema ove sezone (Rolan Garos i US open), igrao finale Vimbldona i čeka zvanično preuzimanje prvog mesta na ATP listi, nije imao šta da traži protiv takvog Đokovića.

Mentalna snaga ponovo je bila Novakov najjači adut i ta ogromna želja, inat. Jer on je došao u Peking da pomeri granicu i ta snaga volje ga je gurala. Zverevu, sa nikad većim samopouzdanjem nakon osvajanja prvih Grend slemova u karijeri, zadrhtala je ruka više puta jer je naspram njega stajao veliki šampion. Očigledno ni najbolji Zverev nije mogao da se nosi sa motivisanim Novakom. Onako prosto rečeno - dobio ga je "na psihologiju". Znao je gde tačno treba da ga pritisne i imao je umeća, nesporno, ali i, što je još važnije, snage za to. Činjenica da je Zverev pravio neke neshvatljive greške, poput toga da ne može da podbaci lopticu, potvrdile su da mu je Novak "ušao u glavu" ili što bi mi iskreniji rekli, traume su to.

Isti recept primenio je i protiv Medvedeva, jer ako nešto Đoković može to je da savršeno skautira rivala, da mu pronađe najslabije tačke, i onda polako da ga "melje". Protiv Rusa nije imao mnogo problema, jer ga je dobio do tada 10 puta i tačno je znao koji pristup će ga "slomiti". U bukvalnom smislu te reči.

Završni udarac je bio protiv De Minora. Australijanac jeste pružio dobar otpor, ali nažalost, baš ta agresivna igra koju je forsirao i to guranje preko granica njegovih sposobnosti, preskupo su ga koštali. Predao je jer nije mogao da izdrži takvu vrstu bitke.

I generalno gledajući nije se u Pekingu radilo o imenima protivnika, već o Novakovom izazivanju sebe. Bio je to test koliko ovaj sadašnji Novak može biti onaj stari nesavladivi Novak, i provera koliko još poseduje u sebi onog od kojeg rivalima klecaju kolena i pre početka meča, sa gladijstorskim pristupom i maksimalnim fokusom.

Peking je "odbranjen" i arhiviran, rekord upisan, titula je tu, ali što je Đokoviću još važnije - tu je i potvrda da i dalje ima šta da ispriča na teniskom terenu. I kada je probudio starog Novaka rešio je da ponovo izazove sebe. Postavio je novi cilj, a to je plasman na završni turnir sezone u Torinu. I ne samo to.

Bodove će juriti u Bazelu, a bila to slučajnost ili ne, baš u rodnom gradu i omiljenom turniru Rodžera Federera, epskog rivala koji na večnoj listi upravo beži Đokoviću za jedan pehar. Švajcarac je u karijeri osvojio 103 trofeja, što ga svrstava na drugo mesto tenisera sa najviše pehara na ATP turnirima, dok je neprikosnoven Džimi Konors sa 109.

Za Novaka je izazov da se kao i u Pekingu vrati u Bazel posle mnogo godina i proba da napravi čudo. Tamo je poslednji put nastupao pre 15 godina i dva puta je igrao finale. Oba puta mu je rival bio baš Federer - srušio ga je 2009, dok je godinu dana kasnije "položio oružje" u tri seta.

Nemoguća misija u Pekingu bila je uspešna.  Idemo dalje. Smete li da se kladite protiv Novaka?