Ko je sledeći kandidat za otkaz?

"Ako hoćeš garanciju, kupi toster" jedna je od boljih rečenica iz neke od knjiga Tonija Parsonsa, koje sam čitao u slobodno vreme tokom studiranja. Sećam se da je glavni junak dobio "korpu" od svoje devojke, koja je imala jedan jedini odgovor – ali onaj koji je gađao pravo u metu – na svako njegovo potpitanje.

Takav odgovor čelnici svih klubova na svetu mogli bi da ponude svakom treneru prilikom raskida saradnje, kada bi on tražio neka svoja prava koja mu sleduju po slovu ugovora. Sa igračima je, čini se, malo teže jer oni mogu da budu suspendovani ili da treniraju odvojeno od ekipe, da budu novčano kažnjeni ili stavljeni na transfer listu, pogotovo što se na kraju te ujdurme po nepisanom pravilu pojavi neki klub spreman da plati određenu svotu novca za njihovu slobodu. Trgovina živim ljudima je u sportu legalna. Skroz.

Ali, dok se o njihovoj sudbini odlučuje malo duže, što mi deluje kao da se kupuje vreme dok se neprijateljske snage dobro rasporede i organizuju povremene upade na protivničku teritoriju u vidu pokušaja kakvih-takvih pregovora pre nego što se izvrši konkretan napad i donese konačna presuda, sa trenerima je mnogo drugačije. Rešavanje njihove sudbine više liči na napad na Perl Harbor. Dok shvate da će biti bivši, oni to već uveliko jesu. Šah-mat i nema te više, bar ne na mestu na kom si do malopre bio.

Taj, najteži deo ovog zanata na svojoj koži osetili su treneri tri srpska superligaša u prethodna tri dana. Prvo je Čukarički ispustio dva gola prednosti protiv Mačve na svom terenu, nakon čega se moglo naslutiti da će Marko Jakšić završiti svoj mandat na Banovom brdu, jer se taj rezultatski neuspeh samo nadovezao na prethodnih pet u nizu. Potom je imenjak mu Neđić nemoćno gledao izdanje svojih igrača na Čairu protiv zahuktale Vojvodine pa je razlaz sa niškim Radničkim postao neminovnost, da bi tokom utorka stigla vest i iz Novog Pazara da je Strahinja Pandurović završio debitantsku epizodu na mestu prvog trenera posle samo tri pobede u 11 utakmica na klupi ovog tima.

Gledajući iz ugla vodećih ljudi beogradskog, niškog i novopazarskog kluba, vremena za gubljenje više nije bilo. Međutim, ako se pogleda šira slika, po mogućstvu kroz objektivne naočare, deluje da su svi oni na ovaj način samo potvrdili ličnu kapitulaciju staru bar 20 dana jer su ove poteze mogli – a deluje da je i trebalo – da povuku pre pauze u šampionatu zbog obaveza reprezentacije u Ligi nacija. Ovako su uzalud dali grejs period i Jakšiću i Neđiću i Panduroviću pa će sada njihovi naslednici morati zbrda-zdola da se upoznaju sa igračkim kadrom dok im bude stajao mač nad glavom pošto prostora za rasprodaju bodova gotovo više da nema.

Nikola Drinčić i još dvojica njegovih kolega čija imenovanja očekujemo svakog trenutka, moraće sa sobom da ponesu čarobni štapić ne bi li psihološki uzdrmane igrače sa samopouzdanjem na donjoj granici, poveli na put izbavljenja (čitaj: ka zoni plej-ofa, daleko od borbe za opstanak). Realno, nemoguće je ne zapitati se ko će sledeći sesti na trenersku vrtešku i već posle narednog kola prijaviti se na birou za nezaposlene. Jer, moderan fudbal – ako se ovaj naš može tako nazvati – ne trpi gubitnike. Pa makar oni imali prava na još koju platu.