Plaćeni odmor na kraju leta

Kao da se lopta u državnim šampionatima tek zakotrljala u novoj sezoni, a fudbaleri - isključivo oni koji nisu "dobacili" do reprezentativnog dresa - već su otišli na odmor. Plaćeni, razume se, i to u trajanju od 20-ak dana, mada je realno da bez obaveza u svojim klubovima budu maksimalno osam, kao što reče Feđa Dudić u našu kameru odmah nakon pobede njegovog Radničkog 1923 u subotnjoj goleadi na Omladinskom stadionu protiv OFK Beograda.

Istina, kada pogledam u kalendar najboljih evropskih nacionalnih liga, shvatim da su naši nešto i odigrali. Učesnici "liga petice" su, recimo, iza sebe ostavili od četiri do sedam prvenstvenih kola (Španci im kvare "prosek"), dok je većina naših klubova odigrala 10, a samo pojedini timovi devet mečeva i to zbog sticanja iskustva na međunarodnoj sceni. Pitam se kada ćemo na toj istoj sceni početi neko iskustvo i da koristimo kao podlogu za ozbiljnije rezultate? Ovako ga samo gomilamo u klupskim almanasima na stranicama posvećenim pukim učešćima, bez ikakvih dostignuća...

Uglavnom, na nikad dužu pauzu svako je od superligaša otišao sa svojim mukama. Nekima su one slatke, onim drugima baš i nisu, a definitivno je prvi utisak dosadašnjeg toka prvenstva da je Partizan na tabeli na četvrtom mestu. Otpozadi. I da nije plasiran jednu ili dve pozicije niže samo zbog gol-razlike. Crni su se oblaci nadvili nad crno-belom stranom Topčiderskog brda, a čini se da ih je vetar razvejao i preko Karaburme i Banovog brda, dok su u Zemunu, prema poslednjih informacijama, već uslovili "obilne padavine i ozbiljan kolaps u superligaškom saobraćaju".

Jedina dobra strana takvih dešavanja jeste činjenica da se na utakmice koje bi odlučivale o prvaku, kada bi se sada spuštala prvenstvena zavesa, ne bi išlo isključivo tramvajem. Takva opasnost, mora se priznati, preti donjem domu ukoliko se nešto ozbiljno ne promeni. U ravnicama sa obe strane Dunava rastanak sa trenerima nije doneo željeni boljitak, dok se ovi na većim visinama još drže. Za šta, nije poznato...

Partizan je u grupi timova koji su odigrali meč manje od većine rivala, ali tek kada bi pobeda u tom jednom, jedinom susretu vredela 20 bodova mogao bi ravnopravno da se uključi u šampionsku trku. Može li neko da garantuje da bi slavio i u tih zaostalih 90 minuta?

Zvezda je samo u Surdulici ostavila dva boda zbog čega je, iako joj igra nije posebno ubedljiva, na ogromnoj udaljenosti od večitog rivala. Sa liderske pozicije gleda, pre svih, na Vojvodinu, Radnički 1923, Mladost i IMT, a zajedničko svima njima je da su promenili trenera između dve ili na samom početku tekuće sezone.

Zaključak bi mogao biti da sveža krv donosi rezultat, a sada, kada je prelazni rok konačno završen, jedina osveženja moguća su na klupi. Od toga posebno strahuju treneri u Radničkom i Mačvi, svesni da su naredni kandidati za odlazak na biro za nezaposlene. Možda i na letovanje na drugoj strani sveta, ali teško da im je to sada prioritet.