Sa Pohorhja vode dva puta, Partizan mora da izabere, a vreme curi...

Do prve zvanične utakmice Partizana u novoj sezoni ostalo je manje od nedelju dana. Do prve u Evropi tek koji dan više od toga. Međutim, još jedan povratak sa planine iznad Maribora deluje kao "deja vu“2. Tim nije kompletan, pojačanja su na vidiku, ali i dalje daleko od realizacije, dok se o odlascima priča, međutim, beogradski klub je i dalje bez konkretne prodaje.

Promena je napravljena nakon Skupštine koja je održana prvog dana jula. Mnogi su sezonama unazad priželjkivali da vide legendarnog kapitena Sašu Ilića u ulozi trenera. I to se ostvarilo. Došao je, za mnoge najveći u slavnoj istoriji dugoj osam decenija, da pokuša da pokrene taj čuveni "parni valjak".

Ali, da li je to dovoljno? Ne, ne pitam vas koji čitate, ovo je retoričko pitanje. Dolazak trenera koji će, a jedno je sigurno, zbog imena i bremena koje nosi, vratiti deo navijača na stadion nije dovoljan za rezultat na terenu. Barem ne bez jasno strukturiranog i definisanog tima.

Partizan je dobro trenirao na Pohorju i to je ocena svih koji su pratili treninge crno-belih. Intenzitet, agresivnost, energija. Međutim, i to ostaje samo kao svedočanstvo onih koji su imali privilegiju da posmatraju rad Ilića i stručnog štaba. Utakmice, koje su ogledalo rada, govorile su drugačije.

Saša Ilić gotovo da nije imao nijednu pozitivnu stvar da izdvoji nakon duela sa CSKA 1948. Nije mnogo toga bilo za pohvalu ni nakon pobede protiv Aluminija u Kidričevu, iako su crno-beli postigli dva gola. Nešto je nedostajalo… Baš ta pomenuta agresivnost sa treninga. Partizan je zbirno u dve pomenute utakmice napravio jedva pet faulova. Dozvoljavao je rivalima da bez pritiska napadaju gol koji su branili Krunić i Milošević.

Promena je došla u Ormožu, kada je tim iz Beograda nadigrao Nefči rezultatom 1:0. Samo u prvom poluvremenu Partizan je napravio više od 10 prekršaja, rivalu nije dozvolio fluidnost u igri, a nagrada za to stigla je početkom drugog poluvremena, kada je gol za pobedu postigao Erik Kojzek.

I tako su tekli dani na Pohorju, a izuzev treninga i utakmica nije se mnogo toga dešavalo. Istina, došao je novi sportski direktor Radosav Petrović, imenovan je novi direktor marketinga, a stiglo je i pojačanje u napadu – Žeferson. Biće 13. Brazilac u istoriji Partizana. I napad deluje koliko-toliko kompletirano. Sek i Traore po bokovima, Že i Kojzek kao opcije u srcu napada. Istina, pre početka priprema stigli su Kojzek, Traore i Zeković, vratio se Aleksić, ali… Tim i dalje nije kompletan.

Primetno je da nedostaje levi bek. Iako nam je pričao „Sale Kapiten“ da će „njegov brat univerzalac Samson“ moći da odradi zadatak i na levom i na desnom beku, iako je po vokaciji zadnji vezni. Međutim, šta ako pregovori oko odlazaka Vanje Dragojevića i Ognjena Ugrešića urode plodom i crno-beli konačno prihoduju, priča se, više od 10 miliona od prodaje tandema veznih igrača?

I zbog toga postoje dva puta sa Pohorja. Jedan je već tu – Partizan bi morao, uz ozbiljan manevar, da skrene na pravac koji znači: pojačanja pod hitno i napad na grupnu fazu Lige konferencija, jer je „minut do 12“. Drugi put podrazumeva da igrači koji su tu pokažu da su vredni dresa tima koji želi da vrati titulu u svoje vitrine, a navijači da se nadaju energiji sličnoj kvalifikacijama od prošle godine. Mada, i tada je bilo jasno da sama energija nije dovoljna…

I rano je zaključivati. Rano je i ocenjivati. A do nekog konkretnijeg preseka stanja, da vidimo kojim putem ovog leta bira da ide Partizan…