Od kada Crvena zvezda igra takmičenja pod okriljem UEFA, u novembru nije imala neatraktivnijeg, pa što da ne, i slabijeg rivala od šampiona Andore, Inter Eskaldesa.
Novak Đoković polako sumira ovu sezonu, koja je za njega završena, i koja je donela mnogo razloga za ponos, ali i trenutke koji su pokazali koliko je teško održati korak sa najboljima u tenisu kada godine i fizički problemi počnu da uzimaju danak. Ipak, jedno je sigurno - najveći svih vremena još nije spreman da se povuče sa scene i ostavi prostor mlađim generacijama.
Treba istaću da mu je ostao samo turnir "šest kraljeva" u Saudijskoj Arabiji, koji se igra od 27. do 30. decembra u Rijadu, ali to se već smatra da su pripreme za 2027. godinu i Australijan open koji se igra već u januaru.
Ali, vratimo se u 2026. godinu u kojoj je Nole dokazao da i sa 39 godina može da igra na najvišem nivou. Do finala Australijan opena stigao je posle velikih pobeda, uključujući i trijumf nad Janikom Sinerom u polufinalu, ali je u borbi za trofej morao da pruži ruku Karlosu Alkarazu. Bio je to još jedan dokaz da Novak i dalje može da se umeša u borbu za najveće pehare.
Ni na Vimbldonu nije izostao veliki rezultat. Đoković je ponovo stigao do polufinala, a posebno se pamti njegov epski četvrtfinalni duel sa Feliksom Ože-Alijasimom, u kojem je slavio posle više od pet sati igre. Time je stigao do 107. pobede na londonskom grend slemu i nadmašio rekord Rodžera Federera. Ipak, u polufinalu je zaustavljen protiv Sinera.
Najlepši trenutak sezone dogodio se u Pekingu, gde je Đoković osvojio 102. ATP titulu u karijeri. Do trofeja je stigao posle pobede nad Aleksandrom Zverevim i predaje Danila Medvedeva, dok je u finalu Aleks de Minor morao da preda meč zbog povrede. Taj uspeh imao je i istorijsku težinu - Novak je postao prvi teniser koji je osvajao najmanje jedan trofej u 21 uzastopnoj sezoni.
Ipak, druga polovina godine donela je mnogo više problema. Rani porazi na Rolan Garosu i US openu, kao i neuspešni nastupi na turnirima u Sinsinatiju, Šangaju i Bazelu, pokazali su da Novak više ne može da igra u kontinuitetu na nivou na koji je navikao tenisku javnost. Posebno je zabrinjavajuće bilo to što prvi put od 2005. godine nije uspeo da se plasira ni u jedno četvrtfinale Masters turnira.
Problemi sa fizičkim stanjem pratili su ga tokom većeg dela sezone, a sam Đoković je priznao da su zdravstvene poteškoće uticale na njegove igre. Ipak, istakao je da se oseća bolje i da ponovo pronalazi zadovoljstvo na terenu. Sezonu je završio porazom od Rinkija Hidžikate u drugom kolu Mastersa u Parizu, čime je ostao i bez mogućnosti da se plasira na završni turnir u Torinu. Međutim, ni takav epilog ne menja činjenicu da je tokom godine još jednom pokazao da može da se nadmeće sa najboljima.
A šta dalje? Upravo je to pitanje koje najviše zanima ljubitelje tenisa. Đoković je svestan da se kraj karijere približava, čak je i sam priznao da je taj trenutak bliži nego ikada, ali istovremeno ne želi da odustane dok god oseća da može da se takmiči na najvišem nivou. Njegove ambicije nisu nestale, a planovi za 2027. godinu jasno pokazuju da još nije spreman za oproštaj.
Možda više ne može da igra čitavu sezonu tempom na koji je navikao tokom najboljih godina, možda će morati pažljivije da bira turnire i čuva energiju za najveće izazove, ali Đokovićev takmičarski duh i dalje je tu. Uostalom, čovek koji je osvojio 24 Grend slem titule, postavio gotovo sve važne rekorde i godinama pomerao granice tenisa sigurno ne želi da ode dok u njemu postoji makar tračak vere da može još nešto da uradi.
Od kada Crvena zvezda igra takmičenja pod okriljem UEFA, u novembru nije imala neatraktivnijeg, pa što da ne, i slabijeg rivala od šampiona Andore, Inter Eskaldesa.
U delu regiona postoji još temeljniji problem: čak i kada kapital želi da uđe u sport, pravni sistem često nije uređen tako da mu to omogući na način na koji bi investitor ušao u bilo koju drugu kompaniju.
Razgovori su u preliminarnoj fazi, a obe kompanije će verovatno morati prvo da postignu dogovor s nekim od klubova pre nego što završe proces dobijanja odobrenja.
Uz državna ulaganja i dolazak stranih igračica, Saudijska Arabija ubrzano razvija ženski fudbal, ali izgradnja publike i širenje prostora za žene i dalje predstavljaju velike izazove.
Posebno se izdvaja Australijan open, turnir koji srpli as s pravom naziva svojom kućom. Sa čak deset osvojenih titula u Melburnu, jasno je da upravo na prvom Grend slemu u sezoni ima možda i najveće izglede da se nosi sa trenutno dvojicom najboljih igrača sveta: Janikom Sinerom i Karlosom Alkarazom
Novak Đoković porazio je Karlosa Alkaraza u četvrtfinalu Australijan opena rezultatom 4:6, 6:4, 6:3, 6:4 nakon tri i po sata mukotrpne borbe gde su oba tenisera pokazala izvanredan nivo igre.
Posle nedavanja izjave i revolta Novaka Đokovića, kanal 9 i novinar Toni Džons uputili su javno izvinjenje za svoje postupke što je srpski teniser prihvatio.
Najbolji teniser sveta svih vremena, sledeće godine navršava 40 leta, a tokom poslednjih meseci osvojio je jedan trofej, pa ih sada ima impozantnih 102 u karijeri.
Pol će u četvrtfinalu igrati sa boljim iz meča između Amerikanca Bena Šeltona i Francuza Artura Rinderkneša. Masters u Parizu igra se za nagradni fond od 6.309.095 evra.
Euroleague
Credit: IPA, Independent Photo Agency / Alamy / Profimedia
Ostavite komentar