Šampion sa fusnotom

Nakon što je na semaforu "Artur Eša" zasvetlelo 6-3, 7-6, 5-7, 6-2 u korist novog vladara Njujorka, Aleksandar Zverev je još nekoliko sekundi ostao ukopan na osnovnoj liniji. U bizaran, ali simboličan mah, sada dvostruki Grend slem šampion uopšte nije shvatio da je kraj, u finalu protiv Bena Šeltona. Ta kratka zbunjenost savršeno oslikava trenutak u kojem se nalazi njegova karijera: momak iz Hamburga je konačno stigao na teniski Olimp, ali kao da još uvek ne zna kako da se postavi pred teniskim svetom koji njegove uspehe analizira pod mikroskopom.

Osvajanjem US Opena, samo tri meseca nakon trijumfa na Rolan Garosu, Saša je uradio nešto što je pošlo za rukom samo nekolicini odabranih - uzeo je svoja prva dva trofeja sa najvećih turnira u istoj kalendarskoj godini. Duhovi iz 2020. godine, kada je na istom ovom mestu prosuo dva seta prednosti u finalu protiv Dominika Tima, konačno su isterani. Uz to, ovo je bilo treće uzastopno Grend slem finale za drugog igrača sveta. Nemačka je dobila prvog muškog šampiona u Njujorku još od Borisa Bekera koji je poslednji put slavio 1989.godine, a politički vrh u Berlinu šalje zvanične čestitke. Na papiru, posle ovog uspeha njegova sportska besmrtnost i elitni status su zacementirani.

U samom meču za titulu, glavni protagonista naše priče je imao mnogo komforniji, mirniji i taktički zreliji, nastup nego u junskom finalu u Parizu protiv Flavija Kobolija, gde je uprkos pobedi često delovao stegnuto i pasivno. Na stadionu "Artur Eš", visoki Nemac je diktirao tempo, kontrolisao nerve i pokazao mentalnu zrelost. U toj taktičkoj partiji šaha, pokazalo se koliko je dragoceno imati u porodici rođenog brata levorukog igrača sa sjajnim servisom i ozbiljnom karijerom iza sebe. Dok ova specifična prednost zvuči kao neverovatan luksuz, za njega je to bila svakodnevica. Dok je Šelton pokušavao da ga izbaci iz zone komfora svojim razornim levorukim servisima, protivnik sa druge strane mreže je delovao kao čovek koji taj film gleda celog života. Mišini saveti i stotine sati provedenih naspram levorukog brata postali su nevidljivo, ali ozbiljno oružje prilikom dubokog pozicioniranja na riternu, kao i u razbijanju tempa domaćeg igrača koga je nemac savladao šesti put, iz isto toliko mečeva. 

Ipak, odbijam da sklopim korice ove priče bez pominjanja konteksta i "pitanja žreba". Aleksandar Zverev je do dve najveće titule u karijeri stigao bez da je na tom putu morao da pobedi Janika Sinera, Karlosa Alkaraza ili Novaka Đokovića. Dok on drži pehare, statistika opominje: njegov međusobni skor protiv ove trojice ostaje izrazito negativan, a ove godine je u direktnim duelima gubio u Melburnu i finalu Vimbldona. Isto tako, sve što je došlo u ovoj kalendarskoj godini nije slučajno, jer je konstantnost u završnicama slemova morala da bude nagrađena. 

Ovaj trijumfalni pohod bio je vrhunski primer sportskog oportunizma - surovo je i maksimalno iskorišćena povreda kolena Janika Sinera, kao i činjenica da je zahuktali Šelton u ranoj fazi turnira sam eliminisao ranjenog Alkaraza, koji je pre toga kuburio sa povredom ručnog zgloba. Može se reći da je dugoruki Nemac drastično prilagodio i unapredio svoju igru u svim segmentima  da bi pobedio glavne rivale, a na kraju je tim tenisom pobedio sve ostale. On je očistio žreb od iznenađenja, izdržao pritisak uloge favorita, dobio pohvalu u finalu da je najbolji server na turu od nezvanično proglašenog teniskog "bombardera", ali je ostao uskraćen za onu jednu, veliku pobedu nad direktnim konkurentima iz samog vrha u meču za titulu.

Pred njim je sada ultimativni ispit koji može ućutkati brojne kritičare: scenario koji je Endi Marej izveo 2016. godine. Sa čak 2.650 bodova manje koje brani u odnosu na Sinera do kraja sezone, olimpijski šampion iz Tokija ima istorijsku šansu da jurišom na dvoranske masterse u Aziji i Evropi, uz pozamašnu svotu turnira koji nisu tako popularni, po svaku cenu otme mesto broj jedan na kraju godine. Ako izdrži taj pakleni ritam i spoji velike rezultate u Šangaju, Parizu i Torinu, dokazaće da je postao najstabilnija teniska sila ove sezone. Do tada, njegovo tenisko nasleđe ostaje podeljeno - priča o čoveku koji je pobedio sopstvene igračke demone, ali još uvek čeka trijumf na velikoj sceni protiv lidera nove teniske konfiguracije.