Profimedia/Dubreuil Corinne/ABACA / Abaca PressKolumna Ivan Miletić
Masters u Monte Karlu za ekipu TV Arena sport nije bio samo teniski turnir - već iskustvo koje počinje mnogo pre prvog poena i traje i nakon poslednjeg aplauza. Smešten na Azurnoj obali, u zvanično francuskom delu, Monte Karlo Kantri klub deluje gotovo nestvarno: more u pozadini, brda iznad tribina i publika koja podjednako uživa u tenisu i ambijentu. U takvom okruženju tenis dobija dodatnu dimenziju - onu mondensku, koju je teško preneti na ekranu.
Ovaj turnir je jedinstven i po tome što je jedini Masters u sezoni koji traje sedam dana. Samim tim je intenzivniji, kompaktniji i na neki način zahtevniji. Kao zvanični nosioci prava, imali smo privilegiju da budemo deo tog ritma iz prve ruke.
Nijedan sport ne izgleda isto kada ga gledaš uživo i kada ga posmatraš kroz ekran, ali je tenis u tom smislu baš drastičan. Sa tribina stadiona "Renije Treći" jasno se vidi intenzitet udaraca, brzina lopte, ali i ono što kamere često ne mogu da uhvate. Govor tela, mikroreakcije i komunikacija sa boksom. Zvuk loptice koji "seče" vazduh, klizanje po šljaci i uzdah publike posle dugog poena daju meču dimenziju koja se ne može u potpunosti preneti.
Boravak na turniru, sasvim logično, donosi i privilegije koje gledaoci nemaju. Treninzi igrača otkrivaju mnogo više nego što se misli - od taktičkih priprema do raspoloženja igrača tog dana. U prolazu se mogu čuti razgovori iza kulisa, videti kako igrači funkcionišu van reflektora i kako reaguju kada nisu pod direktnim pritiskom meča. Ipak, Monte Karlo je specifičan i po tome što je kompleks znatno manji u odnosu na većinu turnira iz serije 1000, pa je sve nekako bliže, intimnije - ali i intenzivnije.
Ovaj turnir je jedinstven i po tome što je jedini Masters u sezoni koji traje sedam dana. Samim tim je intenzivniji, kompaktniji i na neki način zahtevniji. Kao zvanični nosioci prava, imali smo privilegiju da budemo deo tog ritma iz prve ruke.
Dinamika turnira podrazumeva stalno snalaženje između prenosa, intervjua i pripreme sadržaja, uz potrebu da fokus i kreativnost ne trpe. Uz sve to dolazi i svakodnevna logistika, koja podseća da glamur sa razglednica ima i svoju drugu stranu, koja se obično ne vidi. U takvom ritmu posebno se primete i detalji u medijskom centru, gde bi malo više fleksibilnosti predstavljalo prijatno iznenađenje.
A na terenu - priča koja prevazilazi sam turnir. Rivalstvo između Janika Sinera i Karlosa Alkaraza dobilo je 17. epizodu, ali i deo istorije. Osim što je Italijan ponovo na mestu broj jedan, što mu je bio cilj pre početka turnira, postao je i tek drugi igrač u istoriji tenisa koji je osvojio prva tri Masters turnira u sezoni - podvig koji je pre njega uspeo samo Novak Đoković 2015. godine.
Njegova igra, posle poraza u Melburnu od gore pomenutog glavnog protagonista tog meča, za nijansu je preciznija, stabilnija i potkrepljena mentalnom čvrstinom, posebno u bitnim poenima. To je dodatno objasnilo i ovo finale u kojem je Karlitos, kao retko kada u jednom velikom meču, ostao bez rešenja, dok se Siner nametnuo čak i u situacijama kada je bilo potrebno improvizovati. Bez obzira na nešto slabije izdanje momka iz Mursije, ostaje utisak da su njih dvojica trenutno, uz sve izazove ostatka vrha, najkvalitetniji teniski brend.
Ako je ovo tek 17. poglavlje rivalstva, onda je jasno da prava priča tek počinje. Kada si na licu mesta u Monte Karlu, čak i naizgled rutinske stvari dobiju drugačiju težinu. Od čekanja intervjua sa pobednikom, pa sve do trenutaka kada dečaci koji skupljaju loptice gotovo ritualno i nas, predstavnike "sedme sile", isprate sa terena istim žarom kao i najveće zvezde ovog sporta. Tada postane jasno kolika je privilegija biti svedok trenutaka koji se ne ponavljaju.
Nakon što je na semaforu "Artur Eša" zasvetlelo 6-3, 7-6, 5-7, 6-2 u korist novog vladara Njujorka, Aleksandar Zverev je još nekoliko sekundi ostao ukopan na osnovnoj liniji. U bizaran, ali simboličan mah, sada dvostruki Grend slem šampion uopšte nije shvatio da je kraj, u finalu protiv Bena Šeltona.
Sitno brojimo do poslednjeg Grend slema u sezoni (startuje 30. septembra), a pred dolazak najboljih tenisera sveta u Njujork slika je značajno jasnija nego što je bila pre nekoliko dana. Janik Siner neće igrati na US Openu, dok će Karlos Alkaraz ipak nastupiti na poslednjem Grend slemu sezone.
Šampioni se ne prepoznaju samo po broju pehara. Oni se prepoznaju po načinu na koji ustaju posle poraza. Upravo je to Janik Siner još jednom dokazao na Vimbldonu 2026. Odbranio je titulu u Ol Ingland Klubu i pridružio se Rodžeru Federeru i Novaku Đokoviću kao jedinim teniserima u 21. veku kojima je to uspelo na najprestižnijem turniru sveta.
Manchester City je uz finansijsku podršku Abu Dhabija mogao ubrzati gotovo svaki deo svog razvoja, dovesti bolje igrače, angažovati vrhunske trenere i izgraditi infrastrukturu.
Ovogodišnja fudbalska sezona donela je nekoliko promena u rasporedu pauza zbog utakmica reprezentacija. Ukupan broj nedelja u kojima su klupska takmičenja prekinuta smanjuje se sa šest na pet.
Osvojivši brojne medalje u reprezentativnim takmičenjima i ostvarivši uspešnu sportsku karijeru, Miljković se sad kao ekonomista bavi investicijama u sport. U intervjuu za Bloomberg Adriju govori o svojim počecima u sportu i biznisu, karijeri i savetima za investiranje.
Daniel Levy proveo je 25 godina pretvarajući Tottenham Hotspur u jedan od najvećih fudbalskih klubova u Engleskoj, pre nego što je iznenada smenjen.Više od milijardu dolara trebalo je da završi na njegovom računu nakon prodaje vlasničkog udela u londonskom klubu. Umesto toga, novac još nije stigao.
Deset dana na Dalekom istoku saželo je svu surovost, lepotu i apsurd faze u kojoj Novak Đoković vodi rat protiv biologije, neumoljivog kalendara i sopstvenih limita. Unutar tog univerzuma videli smo uspon do nivoa igre koji se graničio sa njegovim najboljim izdanjima iz zlatne ere, a zatim i energetski pad koji je delovao bolno i ljudski.
Deset dana na Dalekom istoku saželo je svu surovost, lepotu i apsurd faze u kojoj Novak Đoković vodi rat protiv biologije, neumoljivog kalendara i sopstvenih limita. Unutar tog univerzuma videli smo uspon do nivoa igre koji se graničio sa njegovim najboljim izdanjima iz zlatne ere, a zatim i energetski pad koji je delovao bolno i ljudski.
Nikada do sada nismo imali priliku da pratimo toliki broj mečeva nacionalnih timova u kratkom vremenskom intervalu, ako ne računamo završne turnire velikih takmičenja. Setićemo se osnovne ideje Lige nacija - zamena za prijateljske duele sa ciljem da gledaocima ti okršaji budu zanimljiviji i da takmičarski duh zaživi i na takvim utakmicama.
Euroleague
Profimedia/Dubreuil Corinne/ABACA / Abaca Press
Ostavite komentar