Pešić za Arenu: Budžeti evropskih klubova nemaju pokriće; Večiti moraju biti avangardni u razvoju mladih

Nakon utakmice Bajerna i Valensije, a pred početak spektakularnog meča između Partizana i Hapoela iz Tel Aviva, ekipa Arene Sport dobila je priliku da poseti staru halu bavarskog sastava, u kojoj je te večeri igrao crno-beli klub, te i tom prilikom porazgovara sa nekadašnjim selektorom košarkaške reprezentacije Srbije, Svetislavom Pešićem. 

Popularni Kari nas je ugostio u sali za konferencije "BMW parka", zdanja koje je izgrađeno za potrebe Olimpijskih igara u Minhenu 1972. godine. I uprkos već ozbiljnim godinama "staža", uočili smo da nekadašnji "Audi dom" i te kako i dalje može ispunjavati sve potrebe jednog evroligaškog kluba. 

Bilo kako bilo, u toku gotovo jednočasovnog razogovora sa Pešićem, uspeli smo da se dotaknemo mnogih aktuelnih tema - od samog Bajerna i nemačke košarke koja se nalazi u svom zenitu, preko odnosa NBA Evrope i Evrolige, pa sve do same košarke na Starom kontinentu i nacionalnih timova. 

U prvom delu intervjua, koji vam predstavljamo danas, možete pročitati o tome šta se iz vizure proslavljenog stratega promenilo od poslednjeg puta kada je predvodio minhenski klub, beograskim "večitim" rivalima, kao i o nekim krucijalnim problemima sa kojima se suočava evropska košarka u datom trenutku. Što se drugog dela tiče, koji će biti dostupan u ponedeljak, primarno će biti reči o projektu najjačeg prvenstva sveta na tlu Starog kontinenta, kao i o velikim pitanjima za srpsku košarku. 

Bajern - u korak sa fudbalskim gigantom 

"Dosta stvari se promenilo. Dosta toga pozitivnog. U međuvremenu, hala gde mi sada sedimo više nije ’Audi dom’, već ’BMW park’, pošto je klub prošle godine potpisao petogodišnji ugovor sa kompanijom. Samo potpisivanje sa takvom jednom markom kao što je BMW znači nešto posebno. Posebno, jer to nije samo svetska firma, već zato što je to firma Bajerna i Bavarske, a sama identifikacija kluba sa BMW je zato značajna. "BMW park" je kuća košarke i kluba i čitav menadžment je tu, trening hale su tu, kao i hala za 7-8 hiljada gledalaca. Mečevi se igraju ne igraju na parketu, već na modernom LED terenu. Tu se igraju utakmice Bundeslige. Nova stvar je prelazak u 'SAP garden', što je veliki napredak u smislu interesovanja. Prošle godine, od početka Evrolige, pa do meča sa Valensijom, dvorana je praktično uvek rasprodata", rekao je Pešić. 

Ipak, uprkos svim poboljšanjima, teško je ne primetiti da je Minhen grad gladan fudbalske igre. A kako i ne bi, kada se radi o klubu koji u svojim vitrinama drži 34 trofeja Bundeslige, 20 titula u DFB Pokalu, uz još šest "ušatih" trofeja UEFA Lige šampiona, kao i brojnih drugih prestižnih nagrada. 

Bilo kako bilo, sa ovime je teško takmičiti se, naročito kada uvidimo da je košarkaška sekcija postala relevantna tek nakon 2010. godine, posle više od pet decenija "mirovanja". Kako je to izgledalo, ispričao nam je nekadašnji selektor Nemačke i Srbije. 

"Ovo je ipak jedan fudbalski grad, Bajern Minhen je fudbalski klub sličan religiji, ali bitno je kako se probiti u zemlji gde je fudbal dominantan. Kako zainteresovati i motivisati sportsku publiku za košarku? Taj sam početak je bio interesantan, kada je tadašnji predsednik kluba, Uli Henes, pitao članove kluba, u kojem sportu bi oni želeli da imaju profesionalni klub, pored fudbala. Onda je preko 80 odsto Skupštine glasalo za košarku. Tako je krenulo, da bi se na kraju došlo do onoga što su me pitali posle te prve titule 2014. godine u Berlinu protiv Albe - 'Šta je sledeći cilj?' Prvi i osnovni cilj je da kada igramo Evroligu u četvrtak uveče, a fudbaleri igraju na 'Alijans areni', da sve tribine budu rasprodate. To se sada dešava. Počelo je da se dešava i kada je Liga šampiona isto veče kada i Evroliga, što govori da je klub uspeo da pridobije svoje navijače". 

Naravno, ambicije se ne zasnivaju samo na posećenosti. Kao i mnogi evroligaši, Bajern takođe i te kako ima ambicije prema prestižnom odlasku na Fajnal-for. Međutim, za razliku od klubova poput Hapoela iz Tel Aviva, organizacija iz grada BMW nema afinitete prema instant-uspehu, već ka njemu ide polako. Pored evropskih, želja za dominacijom u domaćem šampionatu je nešto što Pešić vidi kao naredni korak kluba, a za to postoji dobar razlog.

"U Nemačkoj je sve malo drugačije. Sve mora da ide 1, 2, 3, 4, 5 - po koracima. Polako se pakuje i događa, a konačni produkt bude ovakav košarkaški klub. Naravno, sledeći cilj bi trebalo da bude da Bajern stalno pobeđuje u domaćem takmičenju. Uvek je ono bilo i ostalo važno za nas. Ovaj klub živi od sponzora koji su gotovo svi iz nemačkih kompanija i živi od nemačkih navijača. Zato je njima stalo da naša ekipa uvek ima uspeha u Bundesligi. Što se tiče Evrolige, ona je sledeći cilj. Želimo da stvorimo uslove da se u jednom trenutku napadne Fajnal-for. Ako nemaš takav sportski cilj, onda je sve ovo besmisleno. Kako sve to ostvariti? To je i na nama u sportskom sektoru". 

Bajern, kao ozbiljna organizacija, postaje sve atraktivnije tržište za velike NBA zvezde. Videli smo već da je svoj povratak u Evropu, Serž Ibaka obeležio u dresu Bavaraca, a ove sezone se još jedno etablirano ime američke košarke, u liku Spensera Dinvidija, obrelo na jugu Nemačke. Nažalost, sudbina nije dozvolila bivšem asu Indijana Pejsersa da kompletira sezonu u Evroligi, ali to ne menja činjenicu da je sve veći broj NBA igrača spreman na dolazak u Bajern, uprkos činjenici da mnogi timovi imaju dosta veću platežnu moć. Ali šta je razlog za ovaj, magnetizujući efekat? 

"Verovatno ta ukupna organizacija. Sve što je neophodno i potrebno da bi igrači mogli da se nesmetano razvijaju i treniraju u jednoj drugačijoj atmosferi, nego što je recimo u Beogradu. Naravno, i ovde postoji pritisak medija i navijača, pritisak u klubu. On je dobar, jer tera igrače i trenere da još više rade i napreduju. Problem su uvek ogromni budžeti, koji su ušli iz različitih izvora u evropske klubove. To su budžeti iza kojih nema pokrića, a Bajern u tome ne želi da bude. Bajern želi da ekonomski sve bude opravdano i iz tih razloga je vrlo teško takmičiti se sa desetak klubova u Evropi, koji imaju daleko veće budžete. Ne bih generalizovao, ali mislim da igrači vole sigurnost ovde, medicinska podrška je na najvećem mogućem nivou. Organizacija putovanja takođe, a stranci postaju ambasadori kluba. Svi košarkaši koji završavaju ugovor ili karijeru ovde, odlaze sa osećajem da im je klub pružio sve neophodno za jednog sportistu". 

Nemci su veoma striktni kada dođe do pitanja šta pripada fudbalskoj, a šta košarkaškoj sekciji. Nedavno smo videli zanimljivost, ali i pravi presedan u evropskom sportu. Govorimo o činjenici da je KK Partizan pozajmio svom fudbalskom "saborcu" 1,5 miliona evra, kako bi "parni valjak" mogao da prođe finansijski UEFA monitoring. Deluje da ovakav primer nikako ne bi mogao da se dogodi u Minhenu. 

"Vrlo često se pominje da fudbalski klub ima 'lovu'. Ali fudbalski klub je fudbalski klub, a košarkaški je košarkaški u velikoj porodici sportskog društva Bajern i to treba razumeti. Henes, kada je doneo odluku da formira košarkaški klub, od omladinskog do profesionalnog nivoa, rekao je: 'Nijedan evro neće biti iz fudbala'. Tako da, sve što košarka ima u budžetu, to su zarađene pare - i kada je u pitanju 'tiketing', i sponzorstvo, i 'merčendajzing', do svega je došao košarkaški klub za sebe". 

Šta Evropa može i mora, kako bi sebi pomogla 

Kada smo već pomenuli platežnu moć Bajerna, jasno je i da se drugi klubovi suočavaju sa istim problemom kao i Bavarci - razjedinjeni poreski sistem. Upravo zato španski i francuski timovi neretko dolaze u situaciju da ulažu duplo veće svote novca, nego što to čine timovi iz Srbije, ali da posle obračuna "dugovanja" prema državi ostanu sa praktično istom raspoloživom svotom kao naši klubovi. 

"Uvek moramo imati u vidu poreski sistem u Evropi. U Španiji i Nemačkoj, gde ako neki igrač zarađuje 100 hiljada eura, on košta klub 220 hiljada. Dok u Srbiji recimo, ako igrač zarađuje 100 hiljada, on klub košta između 120 i 150 hiljada. Zato se klubovi sa prostora Španije, Italije, Nemačke i Francuske nalaze u inferiornom položaju. Imati budžet 20 miliona u Beogradu i Minhenu jednostavno nije isto. Međutim, dosta se priča o novom sistemu takmičenja i NBA Evropi. Sve je to lepo i super, ali u jednom momentu će verovatno morati da dođe to izjednačavanje i kada su u pitanju budžeti. Samoorganizovani klubovi, koji svojim angažmanom stvaraju budžet kao što to čini Bajern, tada će biti u prednosti. Naravno, to se neće desiti danas, ali hoće u budućnosti".

Popularnost Evrolige raste, što je više nego jasno. I mada su "crveni alarmi" upaljeni interesovanjem NBA lige za evropsko tržište, na primeru same Nemačke nam je Pešić dočarao koliko se situacija promenila u poslednjih deset godina.  

"Ja kada sam došao u Nemačku, niko nije hteo da igra evropske kupove. Kada me je Alba zvala, ja sam rekao: 'Doći ću, ali samo pod uslovom da igramo evropsko takmičenje'. Oni su to prihvatili. Tada su samo dva kluba igrala kontinentalna takmičenja. Danas ih je osam u različitim organizacijama. Zato je budućnost srpske košarke u jakoj domaćoj ligi, iz koje će postojati prohodnost do evropskih kupova. Jer smo mi sada u situaciji da tu i tamo, FMP dođe do kvalifikacija, pojavio se i Spartak, ali ništa više od toga. Sa profesionalnom srpskom ligom, dobijamo status u FIBA i mogućnost da srpski klubovi igraju međunarodne turnire, a to važi i za neke druge države". 

Ali da bi do boljitka došlo, neophodna je modernizacija - pre svega finansijska, a potom i u smislu formata takmičenja, koje je u najmanju ruku, zajedno sa svim obavezama na reprezentativnom nivou, iscrpljujuće. 

"Evropa ima već sada više od 20 kvalitetnih timova. Košarka, kao i fudbal, postaje globalan sport. Valja reći da je najkvalitetnija košarka posle SAD, u Evropi. Ne mogu svi da budu prvaci, ali ne mogu ni u NBA, kao ni u svim nacionalnim ligama. To je draž sistema takmičenja. Po mom dubokom ubeđenju, Evroliga mora da ima najmanje 24 kluba koja mogu ravnopravno da učestvuju u jednom sistemu takmičenja. Ona mora biti podeljena u konferencije, što bi smanjilo broj utakmica. Ti ljudi koji su doneli odluku da se igra ligaški sistem sa 20 klubova, oni su to doneli da bi pokazali da oni prave posao, da zarađuju više para, a u stvari su izgubili mnogo. Ovo nije Amerika, ovo je Evropa i Evropa traži kvalitet i ne može podneti toliki broj utakmica. Mi jesmo jedan od najpopularnijih sportova, ali teško je zainteresovati javnost, sponzore i publiku ako imaš toliki broj mečeva. Najbolji igrači igraju u najboljim ligama, Evroligi i reprezentaciji". 

Partizan i Crvena zvezda - okretanje ka mladosti i domaćem proizvodu je prioritet 

Nismo mogli, a da ne uporedimo Bajern sa Crvenom zvezdom i Partizanom. Dok minhenski klub u svojim redovima ima jednog Vladimira Lučića, koji desetu godinu zaredom nastupa u Minhenu, među beogradskim "večitima" je sve manje primera igrača koji veći deo svojih karijera provode u prestonici Srbije. Pešić je pokušao da raščlani razloge ove pojave. 

"Bilo je toga ranije, ali se otišlo u drugom pravcu. Partizan i Zvezda su bili pod velikim pritiskom, jer oni bez Evrolige imaju praktično ugroženu egzistenciju. Razlog zašto je veliki broj stranaca prisutan u srpskim klubovima je instant kvalitet, jer bi samo uspehom u ABA ligi mogao obezbediti prolazak u Evroligu. Na svu sreću, to se sada promenilo i Zvezda i Partizan imaju trogodišnje licence, uz mogućnost da postanu i suvlasnici, kao i drugi klubovi".

A kada smo uporedili Zvezdu i Partizan sa Bajernom, Pešić je pokušao da nam bolje dočara situaciju na primeru Olimpijakosa i Valensije.  

"Bez kontinuiteta se ne može ništa i ne želim da uvredim bilo koga, ali dve ekipe koje igraju najbolju košarku su Olimpijakos i Valensija. Oni dokazuju da je na nivou vrhunskog sporta, kontinuitet veoma važan. Oba kluba imaju slične rostere nekoliko godine, iste trenere i isti staf. To omogućuje tim ekipama da igraju košarku visokog kvaliteta. Ja mislim da je to budućnost i za srpske klubove. Za Zvezdu i Partizan pre svih je važno da oni insistiraju na onome što je pokrenuo Savez - da se formira profesionalna srpska liga. Jer će upravo oni od toga imati najveći profit". 

Ali pritisak je u Beogradu potencijalno i prevelik, da bi jedan povratak principima Duška Vujoševića, kao što je dopuštanje mladim košarkašima da istrče na terene Evrolige u značajnoj minutaži, uspeo ponovo da zaživi. Postojala su očekivanja da bi eventualno trogodišnja licenca otvorila više prostora u AdmiralBet ABA ligi, ali uviđamo da ni to baš nije zagarantovana minutaža za mlade igrače. 

"Ja ne znam da li sam to očekivao. Mediji to očekuju, navijači to žele i to je legitimno. Verovatno ta borba i pritisak javnosti koji u Srbiji uvek postoji. Kod nas je samo rezultat i samo pobeda. Međutim, za velike stvari mora da postoji kontinuitet, koji podrazumeva strpljenje. Da se izdrži i poraz da bi sutra bilo bolje. Nemoguće je stalno pobeđivati i to ne može niko danas. Ono što bih ja kao čovek iz srpske košarke voleo da vidim, isto kao i svi ostali, da Zvezda i Partizan i dalje igraju Evroligu i da se koliko god je moguće posvete našem potencijalu. On više nije takav kao što je to bilo u bivšoj Jugoslaviji. Mi smo se malo i smanjili, ali popularnost košarke nikada nije bila veća. 'Večiti' moraju biti avangardni u tome, a mediji i navijači moraju prihvatiti da neće biti nekih rezultata. Pobeđivaće se i gubiti sa domaćim igračima, ali će se stvoriti baza i sistem iz kojih će doći  vrhunski rezultati", rekao je Pešić. 

Drugi deo razgovora sa bivšim selektorom reprezentacije Srbije, možete pročitati u sutrašnjem tekstu na portalu TV Arena Sport.