Niklas Bendtner na slikovit način opisao gostovanja Bodo/Glimtu: Tamo je ledeno, tmurno i sivo, gotovo crno

Fudbaleri norveškog Bode/Glimta jedno su od najvećih iznenađenja ove sezone u Ligi šampiona. Ekipa sa krajnjeg severa Evrope večeras na svom stadionu dočekuje Sporting, a Portugalce očekuje gostovanje kakvo retko gde postoji u evropskom fudbalu.

Bode/Glimt je ove sezone već pokazao koliko je opasan na domaćem terenu. Na njihovom stadionu su padali i veliki timovi poput Mančester sitija i Intera, kojeg su Norvežani izbacili u plej-ofu za osminu finala ukupnim rezultatom 5:2.

Upravo zbog specifičnih uslova na severu Norveške najveća nepoznanica pred ovaj meč jeste kako će se Sporting prilagoditi atmosferi i vremenskim prilikama na koje domaći tim odavno ima odgovor.

Koliko gostovanja u Bodeu mogu da budu neprijatna najbolje zna nekadašnji danski napadač Niklas Bendtner, koji je to iskusio dok je nosio dres Rozenborga. On je otvoreno priznao da su mu utakmice protiv Bode/Glimta bile među najtežima u karijeri.

"Tamo je ledeno, tmurno i sivo, zapravo gotovo crno. Svlačionica je mala i prilično čudna. Zamislite velike igrače koji zarađuju između 250.000 i 700.000 evra nedeljno kako sede unutra i samo se međusobno gledaju. Sedneš pored saigrača i kažeš: "Nadam se da si ti danas raspoložen za igru, jer ja nisam ni blizu toga". Bio sam u takvoj situaciji", ispričao je Bendtner.

Danac se prisetio i koliko su vremenski uslovi otežavali igru.

"Na terenu sam se bukvalno smrzavao. U jednom trenutku sam tražio izmenu jer jednostavno više nisam mogao da igram", priznao je bivši reprezentativac Danske.

Dok gostujući timovi jedva čekaju poslednji zvižduk sudije, fudbaleri Bode/Glimta upravo u takvom ambijentu pronalaze svoju najveću snagu. Naviknuti na hladnoću, vetar i specifične uslove, oni često koriste psihološku i fizičku prednost nad rivalima koji dolaze iz potpuno drugačijih sredina.

Posebnost kluba ogleda se i u njegovom geografskom položaju. Bode/Glimt je jedan od samo dva evropska kluba koji se nalaze unutar Arktičkog kruga, što dodatno naglašava njegovu izolovanost. Najbliži ligaški rival, Tromso, udaljen je čak 322 kilometra severno, dok se do Rozenborga putuje 466 kilometara ka jugu.

Zbog takve udaljenosti i logističkih problema, Norveški fudbalski savez sve do 1972. godine nije ni dozvoljavao klubu iz Bodea da se takmiči u najvišem rangu domaćeg fudbala. Iako je od tada ravnopravni deo norveške fudbalske scene, razlike između severa zemlje i ostatka Norveške i dalje su primetne.

Direktor omladinske škole Bode/Glimta jednom je tu razliku slikovito opisao poređenjem: odnos između severa Norveške i ostatka države, kaže, može se uporediti sa razlikom između Baskije i ostatka Španije. Upravo iz tog osećaja posebnosti i izolacije klub crpi dodatnu energiju i pretvara je u rezultate koji odjekuju širom Evrope.