Srpski pečat u norveškom fudbalskom čudu: Bojan Zajić za Arenu otkrio kako je Viking stigao do Lige šampiona, a šta ga boli u Partizanu

Nije svaki fudbalski put pravolinijski, niti se najveće priče uvek završe tamo gde je igrač prvobitno planirao. Bojan Zajić je 2007. godine otišao iz Partizana u Norvešku na tromesečnu pozajmicu, ne sluteći da će na severu Evrope ostati gotovo dve decenije. Danas, dok Viking iz Stavangera igra protiv najvećih evropskih klubova, nekadašnji vezista crno-belih deo je sistema koji je norveški klub doveo do vrha.

U razgovoru za portal Arena sport, Zajić je govorio o odlasku u zemlju u kojoj je fudbal morao da upoznaje iz početka, prilagođavanju, jeziku i načinu života, ali i o tome kako je gradio trenersku karijeru i stigao do Vikingove akademije, gde danas radi kao koordinator trenera mlađih kategorija.

Credit: Jon Olav Nesvold / Bildbyran Photo Agency / Profimedia

 

Objasnio je šta stoji iza uspona norveškog fudbala, koliko se veruje domaćim igračima, koje su njegove ambicije, ali i zašto mu nije lako da gleda stanje u Partizanu.

Od Partizana do Norveške: Pozajmica koja je promenila sve

Credit: Jon Olav Nesvold / Bildbyran Photo Agency / Profimedia

 

Kada ste 2007. godine krenuli put Norveške, čega ste se najviše plašili? Da li ste imali neke predrasude?

"Kada je trebalo da dođem u Norvešku, imao sam razna razmišljanja. Kad pomisliš na Norvešku, prvo ti na pamet padne sneg. Iskreno, nisam ni znao gde dolazim. Čuo sam za Rozenborg i Tromzo, jer su igrali Ligu šampiona i godinama su bili dobri. Za Valerengu, međutim, nisam čuo, iako je to jedan od većih klubova u Norveškoj, koji je ranije imao uspeha i u Evropi. Nisam bio upoznat s njima. Valerenga je u Oslu, glavnom gradu", rekao je na početku razgovora Bojan Zajić.

I, da li ste se od prvog dana "zaljubili" u Norvešku?

"Svidelo mi se od prvog dana, bilo je fenomenalno. U tom trenutku prelazni rok je bio otvoren samo u Skandinaviji, dok je u ostatku Evrope već bio završen. Tako sam, nakon odlaska iz Partizana, dobio priliku da dođem u Norvešku. Prvobitno je trebalo da ostanem samo tri meseca. Bila je to pozajmica, ali i neka vrsta probe, jer sam još imao ugovor sa Partizanom. Kada su ta tri meseca prošla, odmah su mi ponudili ugovor na tri godine i počeli pregovore sa Partizanom. Prihvatio sam da ostanem jer sam znao da kod tadašnjeg trenera neću igrati. Tokom pozajmice sam odigrao odlično, postigao četiri ili pet golova i namestio još toliko".

Verovatno tada niste mogli ni da naslutite da ćete ostati skoro 20 godina?

"Tada sam sebi rekao da ću ostati i pokušati da napravim nešto. Računao sam da ću odigrati godinu ili dve, a onda otići negde dalje. Eto, ostao sam skoro 20 godina. Potpisao sam ugovor na tri godine, pa potom još jedan na isto toliko. Imao sam i ponudu iz Danske, ali Valerenga nije želela da me pusti.“

Navijači vas i danas pamte u Valerengi?

"Tačno. Bio sam omiljen među navijačima."

Kada je došlo vreme da završite igračku karijeru, odlučili ste da ostanete u Norveškoj?

"Prvi pokušaj penzije da tako kažem bio je u 34. godini. Međutim tada sam prešao u Sarpsborg 08, koji se nalazi blizu Osla, i tamo igrao dve godine. Kada mi je istekao ugovor, ponudili su mi novi, na godinu plus godinu dana. U međuvremenu sam dobio ponudu Sandnes Ulfa, koji je tada igrao u drugoj ligi. Trener je bio moj nekadašnji saigrač iz Valerenge. Pitao me je da li želim da dođem i igram za njih. Ponudio mi je ugovor na dve godine, uz mogućnost da završim trenersku licencu".

I tako ste završili kod bivšeg saigrača i odložili penziju?

"Nisam želeo da rizikujem i ostajem Sarpsborgu jer mi je Sandnes Ulf ponudio bolje uslove. Dve godine ugovora i mogućnost da dobijem trenersku licencu, čime bi mi se otvorila mnoga vrata. Na kraju sam prihvatio. Sa tim klubom sam dva puta igrao baraž za plasman u prvu ligu, ali nismo uspeli da izborimo elitu."

Znači, konačno je došla i ta fudbalska penzija?

"Slučajno se tada otvorilo mesto pomoćnog trenera u Sandnes Ulfu. U međuvremenu sam završio licencu i postao pomoćni trener. Jedno vreme sam bio i glavni, pa sam se ponovo vratio na mesto pomoćnika. U klubu sam se zadržao šest ili sedam godina."

Život na severu: Od dugih zimskih noći do norveškog jezika

Kako ste se navikli na hranu i jezik? Šta vam je bilo najčudnije?

"Najčudnije mi je u početku bilo vreme. Ovde leti do ponoći ne pada mrak. A onda, od oktobra pa tokom cele zime, bude baš teško. Mrak pada negde oko četiri sata popodne, a svane tek oko osam ili pola devet ujutru. Što se tiče hrane, počeo sam da jedem ribu, iako je ranije nikada nisam voleo. I eto, sada jedem suši, losos i njihove druge vrste ribe. Sada mi sve to prija."

Kako je bilo sa norveškim jezikom?

"Na početku sam pričao engleski, a sada govorim i norveški. Jezik mi nije bio prepreka jer ovde svi govore engleski, od čistačice do direktora. Ipak, želeo sam da naučim norveški zbog njih. Lepo je kada se igraču obratiš na njegovom jeziku. Znaju to da cene Norvežani, kao što je i nama drago kad neki stranac nauči naš jezik.“

Kakva je klima u Stavangeru? Da li su vas dočekale oštre zime?

"U Stavangeru nije toliko hladno. Nema onih velikih minusa, nema mnogo snega, a grad je na moru. Stavanger i Sandnes zajedno imaju oko 120.000 stanovnika. Rekao bih da je to možda kao moj Kruševac. To su dva spojena grada, udaljena oko 13 kilometara, ali oni to vode kao jedan".

Vikingova akademija i recept za uspeh u Ligi šampiona

Credit: Astrid Pedersen / Bildbyran Photo Agency / Profimedia

 

Kako ste stigli do Vikinga i pozicije koordinatora za trenere mlađih kategorija?

"Kada sam završio sa prethodnim klubom, pojavila se mogućnost da odem na Farska Ostrva. Dobio sam zaista dobre uslove od Runavika. Zvali su me na dve godine, uz opciju produžetka na još jednu. Morao sam brzo da odlučim da li da odem ili ne. Najveća dilema bila je ustvari da li da se selim sa porodicom ili da idem sam. Deca ovde u Norveškoj treniraju rukomet i fudbal, idu u školu, supruga takđe radi, pa sam razmišljao da odem sam. Na kraju sam odustao".

Zbog čega?

"Razgovarao sam sa nekim igračima iz bivšeg kluba koji su već igrali na Farskim Ostrvima. Rekli su mi da nikako ne idem sam jer će mi biti teško. Pokušao sam da povedem i pomoćnika, ali su onda hteli da mi smanje platu. Sve se iskomplikovalo i na kraju sam ih odbio. Obećali su mi i dobra pojačanja. U svakom slučaju, radi se o dobrom klubu koji igra u Evropi i po kvalitetu je u rangu sa Ki Klaksvikom".

Možda je sada ispalo bolje za vas?

"Onda je došla ponuda Vikinga. Pozvali su me da radim u njihovoj akademiji. U početku to nije bio stalan posao. Radio sam, na primer, tri ili četiri vikenda, pa bih imao pauzu mesec ili dva, a onda ponovo radio nekoliko vikenda. U januaru prošle godine rekli su mi da imaju posao za mene. Predložili su mi da budem koordinator trenera mlađih kategorija. Prvo ih nisam razumeo, a onda su mi objasnili da neću biti trener deci, već da ću raditi sa trenerima koji vode mlađe kategorije."

Kako izgleda vaš posao u Akademiji Vikinga?

"Sa trenerima održavam sastanke i dajem im treninge koje treba da sprovode. Svakog meseca imamo drugačiju temu, a onda izlazim na teren, pratim kako rade i korigujem ono što nije dobro.U početku sam sve to shvatao veoma ozbiljno, ali sam video da takav pristup nije najbolji i da moram da pronađem balans. Najlakše je kada naiđete na nekoga ko je već imao iskustva kao fudbaler, igrao negde i sada radi kao trener mlađih kategorija. Sa njim je mnogo lakše nego sa nekim ko tek počinje da se bavi ovim poslom. Zato sam morao da pronađem meru, jer su i ti treneri početnici i potrebno im je vreme da napreduju."

Planirate li da nastavite da se usavršavate i napravite novi korak u trenerskoj karijeri?

"U januaru sam imao ponudu KFUM-a, kluba iz elitnog ranga. Ponuđeno mi je mesto trenera drugog tima, ali trebalo je da se preselim u Oslo. To nije bio jedini problem, jer je Oslo veći i skuplji grad, a nismo se dogovorili oko novca. Ipak, rekli su mi da su i dalje zainteresovani i da možemo ponovo da razgovaramo od januara sledeće godine. Sa Vikingom svakako imam još godinu dana ugovora. Ovde mi je dobro, ali moje ambicije su da postanem prvi trener ili pomoćnik u nekom klubu iz prve lige. Kada napravite rezultat sa manjom ekipom, otvaraju vam se vrata za nešto veće."

U čemu je tajna uspeha Vikinga? Klub sada igra Ligu šampiona, a tu je i Bodo/Glimt. Šta se promenilo u norveškom fudbalu?

"U Vikingu je ekspanzija počela prošle godine, mada se radili strpljivo od pre par sezona. Kažem, ranije nije bilo tako. Ova ekipa je zajedno već tri ili četiri godine, što je velika stvar jer se igrači dobro poznaju."

Anegdota koja se i danas prepričava u Vikingu: Kako me se ne sećaš? Dao sam ti dva gola na JNA!

Credit: Dimitar DILKOFF / AFP / Profimedia

 

Kako je počeo uspon Vikinga?

"Sve je počelo dolaskom Erika Nevlanda, bivšeg reprezentativca Norveške. Igrao je za Mančester junajted, Fulam i Groningen. Sa njim imam jednu anegdotu."

Koju?

"Sreo sam ga u tunelu na jednoj utakmici. On je tada igrao za Viking, a ja za Valerengu. Pitao sam ga: "Da li me se sećaš?" Gledao me je i nije imao pojma ko sam. Tek se bio vratio iz Groningena u Viking. Onda sam mu rekao: "Kako me se ne sećaš? Dao sam ti dva gola u Beogradu, na stadionu JNA". Tada je Partizan igrao protiv Groningena. E, onda me se setio. Kaže: "Sećam se, sećam." To je bilo 2008. godine. I danas se smejemo kada se toga setimo."

Nevland je posle igračke karijere došao u klub kao sportski direktor?

"Da. Kasnije su u klub počeli da se vraćaju neki norveški igrači koji su igrali u Engleskoj i drugim jakim ligama. Tada se već videlo da Viking može da bude rame uz rame sa Bodom. Onda je počela trka za titulom i plasmanom u Ligu šampiona. Iskusnijim igračima počeli su da se priključaju mlađi igrači iz akademije. Uz to su došli zalaganje i borba na terenu, pa je na kraju sve ispalo odlično. Napravili su dugoročan plan u kojem svi moraju da daju maksimum, od trenera i igrača do rukovodstva. Sada su tu gde jesu. Ovde igrači poštuju pravila, čak i kada im niko ništa ne govori, znaju šta treba da rade. Prošle godine su osvojili titulu, a onda su u plej-ofu kvalifikacija za Ligu šampiona izbacili Dinamo. U Zagrebu je bilo 2:2, a ovde 3:1.

Gledali ste oba meča?

"Mislim da je Viking prošao zato što je bio potpuno spreman, dok je Dinamo tek ulazio u takmičenje i bio na početku sezone. Viking je to iskoristio i plasirao se u Ligu šampiona. Dinamo je bio bolji u prvih pola sata obe utakmice i trebalo je ubedljivo da vodi, ali je ekipa iz Zagreba fizički pala, a Viking ih je pregazio u drugom poluvremenu.“

Prošle nedelje igrali su nerešeno sa Bajernom iz Minhena. Da li ste gledali taj meč?

"Da, bilo je 3:3. Bajern je imao baš dobre šanse, dok se Viking branio, ali je na kraju strpljenjem došao do remija. Inače, glavni igrač Vikinga je Zlatko Tripić, čovek sa našeg podneblja, dok su ostali uglavnom Norvežani. Imaju nekoliko dobrih i snažnih štopera, igraju agresivno i mentalno su veoma jaki, pogotovo u drugom poluvremenu. Mogu da gube na poluvremenu 3:1 ili 2:0, ali za njih utakmica nije završena. U stanju su da se vrate bez problema. Nedavno su igrali protiv Fredrikstadа i gubili 2:1. Niko im nije zviždao sa tribina. Svi su bili mirni i čekali početak drugog poluvremena, a oni su na kraju preokrenuli i pobedili 3:2. Mentalno su zaista mnogo jaki. Kada ekipe dođu u Norvešku, žele da igraju fudbal, ali tu često greše. Viking igra visoki presing, veoma je agresivan i odmah kažnjava greške. Oduzmu loptu, postignu gol i posle toga je veoma teško vratiti se u utakmicu."

Kome se u Norveškoj više veruje, Vikingu ili Bode/Glimtu?

"Obe ekipe su u usponu. Mislim da će još dugo vladati norveškim fudbalom. Igraju Evropu, imaju novac i mogu da dovode kvalitetne igrače. Rekao bih da se u Ligi šampiona možda malo više veruje Bode/Glimtu, ali se nadam da će Viking nastaviti da igra kao protiv Bajerna."

Postoji li pritisak uprave i navijača kada rezultati nisu dobri?

"Ne, nikako. Viking je došao u ovu situaciju jer su iskoristili loš trenutak najvećeg rivala. Bodo je prošle godine igrao u Evropi i kiksnuo u utakmici protiv Valerenge, pa je zbog tog poraza izgubio titulu. Trener nije želeo da menja igrače i stalno je igrao sa istim timom. Igrači su se umorili, a Viking je to na kraju iskoristio."

Domaći igrači kao temelj: Srpsko iskustvo u razvoju Vikinga

Credit: NTB, NTB / Alamy / Profimedia

 

Da li igrači iz akademije dolaze do prvog tima i da li se sportski direktor konsultuje sa vama?

"Da. Razgovarao sam sa sportskim direktorom Nevlandom i rekao mu da bi trebalo da pruži priliku nekim mlađim igračima iz akademije jer dobro rade. Poslušao me je. Rekao mi je: "Zašto da trošimo energiju na strance, na igrače koji dolaze iz Afrike, i tražimo ljude koji će da brinu o njima, kada i kod nas imamo kvalitet?" Tako je sve krenulo. On veruje u naš rad. Klub je sada prodao Edvina Austboa u Vest Hem. Mislim da su dobili između 18 i 20 miliona evra.“

I vi imate značajan doprinos, s obzirom na to da ste koordinator za mlađe kategorije?

"Zadužen sam za mlađe igrače, a ovo su već formirani. Ipak, kod Edvina Austboa imam udela jer sam mu bio trener kada je bio na pozajmici u Sandnesu 08. Radio sam sa njim šest meseci. Ozbiljan je momak. Kada je odlazio, zahvalio mi se na svemu. Iskreno, iznenadio sam se. Rekao mi je da sam mu u nekim stvarima otvorio oči."

Može li Viking da priredi još neko iznenađenje u Ligi šampiona?

"Osvojili su bod protiv Bajerna, tako da imaju šanse i mogu da naprave iznenađenje. Igrali su i protiv Aston Vile, koja je bila mnogo bolja, ali su imali problema sa povredama. Dva ili tri igrača nisu mogla da igraju na dan utakmice."

Da li vas iznenađuje ekspanzija norveškog fudbala?

"Norvežani su sada napravili veliki rezultat i došli do ovog nivoa. A pre nekoliko godina smo ih dva puta pobedili u Oslu. Sada su na potpuno drugom nivou, iako su to isti igrači. Tada su bili golobradi, a posle tri godine postali su ozbiljna ekipa. Danas je to tim iskustvom i igračima u najjačim klubovima. Haland je u Mančester sitiju, Edegor u Arsenalu, a i ostali nastupaju za dobre ekipe. Kada imate takav sastav koji je već dve ili tri godine zajedno, normalno je da rezultati budu sve bolji."

Kad Norvežani nisu odlazili na velika takmičenja, da li su im navijači okrenuli leđa?

"Tada se sve ljuljalo, klubovi su bili u problemima, a sada su odjednom fenomenalni. Pre dve ili tri godine sve je bilo gotovo, bili su najgori, kritikovani. Sada je, recimo, selektor Solbaken najbolji. Sve se promenilo, ali bili su strpljivi."

Da li bi i kod nas moglo da dođe do takvih promena?

"Mislim da bi moglo. Na primer, ovi mlađi koji sada dolaze... Sviđa mi se Gudelj iz Zvezde. Uz nekoliko iskusnih igrača, to može dobro da izgleda. Što se tiče selektora Paunovića, mislim da je dobar, mada ponekad imam utisak da ga igrači ne razumeju. Ova poslednja utakmica protiv Holandije pokazuje da možda može nešto da se napravi. Ali, opet, igrali smo protiv reprezentacije čiji nam stil odgovara. Njihova liga nije na nekom vrhunskom nivou. To je liga u kojoj se ne igra toliko agresivno, već fudbal lep za oko. Protiv Nemaca nismo mogli da izađemo ni do 16 metara jer su agresivni, fizički jaki. Neki naši igrači ne zaslužuju da budu tu, ali... Iskreno se nadam da će biti bolje."

Gledam Partizan i ne verujem šta vidim

Credit: MARIUS SIMENSEN / Bildbyran Photo Agency / Profimedia

 

Da li pratite Partizan?

"Pratim."

Da li ste videli gde je vaš bivši klub na tabeli?

"Pa šta da kažem? Gledam, a kao da gledam kroz televizor. Eto, ne mogu da verujem."

Kako komentarišete sve što se dešava sa Partizanom?

"Iskreno mi je žao, ali ne mogu ništa da kažem jer ne znam kakva je situacija unutar kluba. Sada mogu da pričam šta god hoću odavde iz Norveške, ali nije lako. Ipak, mora da se pronađe neko rešenje kako bi se ekipa pokrenula."

Kada ste poslednji put gledali Partizan?

"Gledao sam ih protiv Železničara. Imao sam utisak kao da su zamenili dresove. Kao da je Kokovića ekipa bila Partizan, pogotovo u prvom poluvremenu. Izgledalo je kao da je Partizan dao svoje dresove protivniku. Železničar je bolje stajao na terenu, a delovali su i fizički spremnije".

Pratite i košarku?

"Da, gledao sam derbi. Bar smo tu pobedili. To je pozitivno, mada su u ekipi sve stranci, što mi se ne dopada", zaključio je Bojan Zajić u razgovoru za Arenu Sport.