Prognoza NBA Zapada: Paklena borba i novi favorit na vrhu

Zapadna konferencija već godinama važi za surovije NBA okruženje, ali bi predstojeća sezona mogla dodatno da podigne lestvicu. Nekoliko ekipa ima realan kvalitet za borbu za prvo mesto, dok bi samo nekoliko poraza moglo da napravi razliku između direktnog plasmana u plej-of i završetka sezone već u plej-inu.

Čak ni ekipe sa samog dna nisu potpuno bez razloga za optimizam. Neke poseduju dovoljno individualnog kvaliteta da iznenade, druge su konačno započele zdravu rekonstrukciju, dok se nekoliko velikih imena vraća posle teških povreda.

Ipak, nisu svi sastavi podjednako dobro posloženi. Na Zapadu neće biti dovoljno samo okupiti talentovane igrače - biće potrebni zdravlje, dubina i jasna hijerarhija.

Ovo je naša prognoza konačnog poretka Zapadne konferencije.

15. Sakramento Kings

Sakramento je i pre teške povrede Bena Simonsa bio naš prvi izbor za poslednje mesto na Zapadu, a sada je situacija postala još nepovoljnija. Simons dugo nije igrao takmičarsku košarku, ali je tokom priprema pokazao da bi ipak mogao da donese određeni kvalitet, pre svega u organizaciji igre i odbrani.

Prisustvo Domantasa Sabonisa i Zeka Lavina dodatno zamagljuje pravac franšize koja bi konačno morala da započne potpunu rekonstrukciju. Ako izuzmemo nekoliko uspešnih sezona sa Dieronom Foksom i Majkom Braunom, prethodne dve decenije predstavljaju pravu zonu sumraka za Kingse. Ne očekujemo da će ova biti drugačija.

14. Memfis Grizlis

Za razliku od Sakramenta, Memfis nije pokušavao da rekonstrukciju sprovede napola. Grizlisi su prikupili veliki broj pikova, podmladili sastav i jasno pokazali da ne očekuju rezultat preko noći.

Kemerun Buzer biće centralna figura novog projekta, dok uz Kavarda i još nekoliko talentovanih igrača postoji veoma dobra osnova za budućnost. Tuomas Isalo dobio je priliku da bez prevelikog rezultatskog pritiska postavi temelje novog tima, ali je ovaj sastav trenutno premlad i nedovoljno iskusan za ozbiljniji plasman.

 

 

13. Los Anđeles Klipers

Posle debakla sa Kavajem Lenardom i čitave priče o skrivenim isplatama, Klipersi su konačno krenuli u neku vrstu rekonstrukcije. Lenard se vratio u Toronto, dok su se dodatne promene dogodile još tokom prethodne sezone.

Sastav nije toliko loš da ne bi mogao da se umeša u borbu za plej-in, ali povrede Brendona Ingrama i Maksa Strusa predstavljaju ogroman udarac na samom početku. Klipersi nemaju dovoljno dubine da lako nadoknade odsustvo dvojice startera, pa ih pre svega zbog toga postavljamo ovako nisko.

Njihov najveći problem ipak nije samo predstojeća sezona, već prilično sumorna dugoročna budućnost.

12. Nju Orleans Pelikans

Nju Orleans je prethodnu sezonu završio sa samo 26 pobeda, ali je uprkos tome odlučio da praktično zadrži kompletan sastav. Pelikansi veruju da im je pre svega potrebno zdravlje kako bi se uključili u borbu za plej-of, mada posle svega viđenog nije potpuno jasno na čemu zasnivaju toliki optimizam.

Individualnog kvaliteta imaju dovoljno da ne budu među tri najlošije ekipe konferencije. Novi trener moraće da uspostavi jasne defanzivne principe i od grupe kvalitetnih pojedinaca napravi funkcionalnu celinu, ali ih zbog prethodnih rezultata i nedostatka ozbiljnih promena ne možemo postaviti više.

11. Portland Trejl Blejzers

Kada smo počeli da pravimo listu, delovalo je da će Portland završiti znatno više. Ipak, bekovski spoj Demijana Lilarda i Dža Morenta ostavlja previše pitanja.

Džru Holidej, Lilard, Deni Avdija, Tumani Kamara i Donovan Klingen činili bi logičnu, čvrstu i dobro izbalansiranu petorku. Dolazak Morenta komplikuje raspodelu lopte, uloge i celokupnu hemiju, jer dvojica najboljih bekova najveću vrednost donose upravo kada imaju kontrolu nad napadom, a o defanzivnom spoju da počinjemo.

Morent zaslužuje novu priliku i nema dileme da poseduje ogroman kvalitet, ali Portland možda nije pravo mesto za njegov novi početak.

10. Dalas Meveriks

Dalas možda poseduje manje individualnog kvaliteta od Portlanda i Nju Orleansa, ali za razliku od njih deluje kao ekipa u kojoj su uloge jasno postavljene. Ponekad je upravo to dovoljno da se tokom duge regularne sezone nadoknadi razlika u talentu.

 

 

Kajri Irving je tokom priprema izgledao eksplozivno i pokretljivo, kao da iza njega nije duga pauza. Kuper Fleg bi posle osvajanja nagrade za rukija godine trebalo da napravi novi veliki iskorak, dok Meveriksi uz njega imaju veoma kvalitetnu krilnu rotaciju.

Povreda Dereka Lajvlija predstavlja problem na početku sezone, ali Dalas bi i pored toga trebalo da igra organizovanije od nekoliko talentovanijih konkurenata.

9. Finiks Sans

Finiks je bio najveće iznenađenje prethodne sezone. Posle odlazaka Kevina Durenta i Bredlija Bila mnogi su im predviđali borbu za samo dno, ali su Sansi ipak izborili plej-of.

Oklahoma ih je tamo ubedljivo eliminisala, ali je ekipa pod Džordanom Otom pokazala borbenost, srčanost i defanzivnu disciplinu koju gotovo niko nije očekivao. Za naredni korak ipak im nedostaje više napadačkog kvaliteta, a tokom leta nisu uradili dovoljno da bi taj problem potpuno rešili.

Karakter i sistem koje su izgradili trebalo bi ponovo da ih zadrže u borbi za plej-in, a uz povoljan razvoj sezone možda i za prvih šest mesta.

8. Golden Stejt Voriors

Možda smo tokom leta bili previše surovi prema Golden Stejtu, ali ga zbog povrede Džimija Batlera i misteriozne bolesti Kristapsa Porzingisa trenutno ne možemo postaviti više. Margina za grešku mnogo je manja nego tokom šampionskih godina, posebno kada Stef Kari nije na terenu.

Najveće pojačanje moglo bi da stigne sa drafta. Jaksel Lendeborg sa 24 godine nije klasičan ruki - fizički je potpuno spreman, pogađa za tri poena, napada obruč, brzo donosi odluke i može defanzivno da pokrije veliki broj rupa.

Nije potpuno pošteno tako rano stavljati veliki teret na njegova leđa, ali bi upravo Lendeborg mogao značajno da rastereti Karija i ostane idealan član rotacije čak i kada se Batler vrati. Golden Stejt može da bude veoma dobar, ali ga jedna nova povreda deli od potpunog raspada.

7. Juta Džez

Posle nekoliko godina u kojima su pobede bile u drugom planu, Juta konačno ulazi u sezonu sa željom da igra takmičarsku košarku. Rekonstrukcija nije završena nekakvim paničnim potezom, već dodavanjem još jednog izuzetnog mladog talenta.

Derin Piterson savršeno se uklapa uz Kijontea Džordža, Laurija Markanena, Ejsa Bejlija i Džerena Džeksona mlađeg. Ostaje da se vidi hoće li Juta igrati sa takvom petorkom bez klasičnog centra, ali poseduje dovoljno različitih opcija da kombinuje postave u zavisnosti od protivnika.

 

 

Sa šest ili sedam veoma kvalitetnih igrača, mladom ekipom i dovoljno energije da izdrži dugu sezonu, Juta postaje ozbiljan kandidat za plej-of.

6. Los Anđeles Lejkers

Lejkersi su tokom leta sastavili kompatibilniju ekipu za Luku Dončića. Voker Kesler donosi vertikalnu pretnju i zaštitu obruča koja im je bila neophodna, dok je ostatak sastava prilagođen igri njihove najveće zvezde.

Problem je što pravilno uklopljene kockice nisu nužno i dovoljno kvalitetne za napad na titulu. Lejkersima verovatno nedostaje još jedna razmena, odnosno još jedan pouzdan igrač koji može da preuzme veliki defanzivni zadatak bez ugrožavanja napada.

Dončić je, ipak, savršeno pozicioniran za napad na MVP priznanje, ali ostaje pitanje da li ostatak ekipe može da izdrži čitavu sezonu i sačuva mesto koje vodi direktno u plej-of.

 

 

5. Hjuston Rokets

Hjuston je Bogdanu Bogdanoviću dodao Markusa Smarta i tako dobio dvojicu iskusnih igrača koji mogu da pomognu u organizaciji napada. Bogdan posebno donosi šut i sekundarnu kreaciju koji su Roketsima očajnički nedostajali.

Najvažnija vest ipak je povratak Freda Vanvlita. Hjuston je bez njega ostao bez pravog organizatora igre, a sada ponovo ima igrača koji može da smiri ekipu, postavi napad i rastereti mlađe saigrače.

Nadamo se da će Bogdan dobiti veliku ulogu, jer njegov profil savršeno odgovara ovom sastavu. Ukoliko ih zdravlje posluži, Roketsi nesumnjivo poseduju kvalitet za direktan plasman u plej-of.

4. Minesota Timbervulvs

Minesota je povukla jedan od najzvučnijih poteza leta. Džulijus Rendl i Naz Rid su otišli, dok je stigao Lamelo Bol, pravi organizator igre kakav je Entoniju Edvardsu nedostajao prethodnih nekoliko sezona.

Vulvsi su tako žrtvovali deo snage i čvrstine koju su godinama gradili oko Rudija Gobera. Ostaje da se vidi kako će unutrašnja linija reagovati bez Rendla i Rida, posebno u duelima sa fizički najmoćnijim ekipama.

Ipak, Edvards, Bol i Džejden Mekdenijels, uz Rudija Gobera predstavljaju vrhunsko jezgro, dok bi Džonatan Kuminga trebalo da popuni prazninu na četvorci. Nije masivan kao igrači koji su otišli, ali poseduje dovoljno atletike i energije da rupa ne ostane potpuno otvorena.

Minesota je promenila identitet i možda više neće predstavljati specijalno napravljenu prepreku za Denver, ali će zato biti opasnija za većinu ostatka lige.

3. Denver Nagets

Ekipa koja ima najboljeg igrača sveta automatski mora da bude makar u širem krugu kandidata za titulu, a takođe nismo toliko ni kritični prema poslu Denvera kao deo navijača u Srbiji i regionu.

 

 

Nagetsi su tokom leta napravili nekoliko potcenjenih poteza, posebno dovođenjem Alfa Dijala. On je tokom priprema pokazao da defanzivni kvalitet iz Evrolige može da prenese i na NBA parkete i upravo bi mogao da bude igrač koji će zatvarati neke od najvećih rupa u spoljnoj liniji.

Trevon Brazil takođe je "iskočio" tokom pripremnog perioda. Fizičke predispozicije i stil igre podsećaju na potencijalnog naslednika Erona Gordona, iako će mu svakako biti potrebno vreme da dostigne taj nivo.

Denver je zadržao osnovu početne petorke koja je pre prošlosezonskih povreda izgledala možda i najbolje u Jokićevoj eri. Ukoliko ih zdravlje ovoga puta posluži, Nikola Jokić ponovo će imati realnu priliku da napadne titulu.

2. Oklahoma Siti Tander

Nismo bili spremni da Denver stavimo ispred Oklahome, iako je Tander tokom leta pretrpeo ozbiljan udarac gubitkom dubine. Lu Dort, Eron Vigins i Ajzea Džo bili su veoma važni članovi rotacije, posebno tokom regularnog dela sezone.

Oklahoma je, međutim, više puta pokazala da odlično bira i razvija mlade igrače. Neko iz nove generacije moraće brzo da preuzme oslobođene minute, ali sistem u kojem će igrati već je izgrađen i potvrđen.

Šej Gildžas-Aleksander je dvostruki uzastopni MVP, Džejlen Vilijams bi trebalo potpuno zdrav da dočeka sezonu, dok Čet Holmgren i Ajzea Hartenštajn i dalje čine izuzetno kvalitetnu unutrašnju liniju.

Dubina više nije na nivou iz prethodnih godina i to će neminovno ostaviti posledice, ali Tanderu i dalje dajemo blagu prednost u odnosu na Denver.

1. San Antonio Spars

Oklahoma je prethodnu regularnu sezonu završila prva na Zapadu, ali je San Antonio sa drugog mesta stigao do velikog finala. Sparsi su upravo Oklahomu eliminisali u sedam utakmica finala konferencije, a iskustvo bolnog poraza od Njujorka trebalo bi dodatno da ubrza sazrevanje ekipe.

Mladost, kvalitet i dubina sastava čine San Antonio najsigurnijim kandidatom za vrh. Dolazak Tobijasa Herisa doneo je dodatno iskustvo i konačno popunio prazninu na poziciji četiri.

Viktor Vembanjama ulazi u sezonu kao ozbiljan kandidat za MVP priznanje i već sada je jedan od najboljih defanzivaca koje je liga ikada videla. Od Dilana Harpera očekuje se novi iskorak posle fantastične ruki sezone, tokom koje je u većem delu plej-ofa izgledao kao drugi najbolji igrač ekipe.

Dieron Foks bi, za razliku od pomenutog plej-ofa, trebalo potpuno zdrav da dočeka sezonu. San Antonio ima dovoljno mladosti da izdrži naporan raspored, dovoljno iskustva za neizvesne završnice i dovoljno različitih rešenja da ga bez dileme postavimo na prvo mesto Zapadne konferencije.

Nakon konačnog poretka Istoka, evo i prognoze Zapada, s tim da klikom na ime svakog od timova možete doći do članka sa značajno detaljnijim predstavljanjem tima pred novu NBA sezonu.

15. Sakramento Kings
14. Memfis Grizlis
13. Los Anđeles Klipers
12. Nju Orleans Pelikans
11. Portland Trejl Blejzers
10. Dalas Meveriks
9. Finiks Sans
8. Golden Stejt Voriors
7. Juta Džez
6. Los Anđeles Lejkers
5. Hjuston Rokets
4. Minesota Timbervulvs
3. Denver Nagets
2. Oklahoma Siti Tander
1. San Antonio Spars