Istorija Mundijala - Italija 1934: Bojkot Urugvaja, politika i slavlje "azura"

Izvršni odbor FIFA je 1932. godine bez glasanja doneo odluku da Italija bude domaćin drugog Mundijala 1934. godine (27. maj-10. jun), što je proizvelo ponovo mnogo problema u organizaciji.

Urugvaj nije želeo da brani titulu u Italiji, ne samo kao revanš za bojkot Evropljana takmičenja u Montevideu, već i zbog činjenice da je Benito Musolini koristio fudbal u političke svrhe, propagirajući fašizam. Engleska i Škotska su odbili direktno učešće koje im se nudilo, a 32 zemlje su počele kvalifikacije, među njima i Jugoslavija. Plasman je obezbedilo njih 16, Jugoslavija je u krugu sa Švajcarskom i Rumunijom bila najlošija.

Za razliku od Mondevidea, u Italiji 1934. učestvovalo je 12 reprezentacija iz Evrope, SAD, Argentina, Brazil i Egipat. Šampionat se održavao u osam gradova (Trst, Milano, Torino, Đenova, Bolonja, Firenca, Rim i Napulj), uz promenjen format. Nije bilo grupne faze, igralo se na ispadanje od osmine finala, a u slučaju nerešenog ishoda igrao bi se produžetak od 30 minuta. Ako ni tada ne bi bilo pobednika sutradan se igrala nova utakmica.

Raritet Mundijala je da su sve vanevropske selekcije ispale u osmini finala, da su Italija i Španija igrali ponovljeni susret u četvrtfinalu, a da je Češkoslovačka sa sjajnim Oldržihom Nejedlijem, Pučom, Svobodom, Sobotkom bila hit i stigla do finala sa domaćinom.

 

 

Španci su dugo govorili kako je trebalo da oni budu svetski prvaci jer su ih Italijani pokrali i pretukli u četvrtfinalu. Prvi meč je završen 1:1 (Ferari 44 - Regeiro 30), uz to da su Italijani povredili golmana Rikarda Zamoru, a Španci su slomili nogu defanzivcu "azura" Mariju Picioli. Italijani su sutradan u ponovljenom meču slavili 1:0 (Đuzepe Meaca 11), ali i poslali čak trojicu igrača Španije van terena zbog povrede. Tada zamena nije bilo...

Ipak, Italija je imala sjajne igrače i odličnog selektorta Vitorija Poca, pa su u velikom finalu na stadionu "Nacional" u Rimu tek posle prodžetka pobedili Češkoslovačku 2:1 (1:1, 0:0) i okitili se titulom prvaka sveta. Sjajni napadač, jedan od najvećih u istoriji Češkoslovačke Antonin Puč je postigao vodeći gol u 71. minutu, da bi deset minuta kasnije izjednačio Raimundo "Mumo" Orsi. U petom minutu produžetka Anđelo Skjavi je doneo titulu "azurima".

Postignuto je 70 golova, prvi strelac bio je Oldrižih Nejedli iz Češkoslovačke sa pet golova.