Dok oktopodi, mačke, gorile, slonovi.... superkompjuteri, stručnjaci i laici među poklonicima njegovog veličanstva fudbal "biraju" šampiona 23. Svetskog prvenstva, po svom osećaju, nazorima ili afinitetima, a planeta broji sitno do 19. jula i grande finala u Njujorku, neke istine su već sada očigledne, neupitne i neoborive.
Čak i da Argentina ostane na šampionskom tronu, evropske reprezentacije, svidelo se to nekome ili ne, još drže ključeve mundijalske riznice. Sa njih šest među četvrtfinalistima, "stari kontinent" nije ni ovog puta dozvolio Južnoj Americi, Africi, Aziiji... da poremete istorijsku prerasporedelu moći, u korist arhetipskih sila i njihovih "satelita".
Kamoli da repriziraju šampionat iz 2010. godine, kada je taj odnos snaga bio drastično drugačiji, jer su "gaučosi", Urugvaj, Brazil, Gana i Paragvaj nadjačali Holandiju, Španiju i Nemačku. Pa, opet, "crvena furija" je izvukla živu glavu, dotrčala sve do ciljne ravnine SP u Južnoafričkoj Republici i, na kraju, zagospodarila fudbalskom planetom tog leta.
Zbirno, UEFA porodica dala je više prvaka od KONMEBOL-a (12:10) i daleko brojnija unisiona finala, s oba aktera iz Evrope (9:2). I tako redom, uglavnom Zemlja se i dalje vrti oko postojbine fudbala, makar ga danas, zaista, "svi igrali", Nije, međutim, ta dominacija izražena kao nekada. Baš ovaj, glomazni i kontroverzni, Mundijal to dokazuje.
To što takve duele sve više odlučuju jedna greška, jedan gol, jedna inspiracija... nije simptom evropskog propadanja, jer je njen fudbal ostao najjači, najorganizovaniji i najbogatiji, nego dokaz da ne poseduje više monopol na "najvažniju stvar na sveru".
Elimiacija četvorostrukog prvaka Nemačke od Paragvaja i remiji učesnika Top osam runde sa takozvanim malim selekcijama: Švajcarske sa Katarom, Španije sa Zelenortskim Ostrvima, Engleske sa Ganom, Belgije sa Egiptom i Iranom ili, recimo, jednog od izbačenih favorita - Portugala sa DR Kongo nagrizli su supermoći i ekskluzivitet Evrope.
Ne još redovno, ali sve češće, taman za prst na čelo, obija joj se o glavu fubalska kolonizacija. "Otimanje" sirotih telenata za sitne pare, njihovo skupoceno fudbalsko prosvetaljavanje u evropskim klubovima, kao i "izvoz" trenera po egzotičnim destinacijama, doveli su do toga da otkidanje bodova fudbalskim aždajama nije presedan, senzacija, loš dan.
To što takve duele sve više odlučuju jedna greška, jedan gol, jedna inspiracija... nije simptom evropskog propadanja, jer je njen fudbal ostao najjači, najorganizovaniji i najbogatiji, nego dokaz da poseduje više monopol na "najvažniju stvar na sveru". Niti preče pravo na uspehe. Nekada je ta razlika bila enormna, a danas se meri detaljima.
Prošlo je vreme šetkanja po terenu, unapred upisane pobede se puše na zgarištu prepotentne prošlosti, strah je iskorenjen, a ostatak sveta više ne kleći ponizno pred skutima Evrope. Okuražen (ne)potrebnim rastezanjem Mundijala na 48 selekcija, na žalost gnevnih kritičara megalomanstva i brkanja sporta sa biznisom i politikom, odnosno sreću onih što bi bez toga nastavili da ostaju ispod radara.
Turnir će ponuditi i još nekoliko atraktivnih kombinacija, a među njima se izdvaja i tandem Karlos Alkaraz – Serena Vilijams, koji svog protivnika čeka kroz kvalifikacije.
Aktuelne vicešampionke Evrope turnir su otvorile na najbolji mogući način. Najpre je ubedljivo savladana Austrija, a potom je Srbija bila bolja i od domaće selekcije Češke – 3:1, po setovima 25:19, 25:17, 16:25 i 25:17.
Argentinac je tako još jednom bio u centru pažnje, ali ne zbog onoga što je uradio na terenu. Pognute glave napustio je stadion, dok je pitanje njegovog ostanka u Atletiku ponovo ostalo bez jasnog odgovora.
Iza nas je još jedno Svetsko prvenstvo koje je donelo mnogo zanimljivih utakmica. Iako su večiti kritičari, po pravilu, bili protiv svakih promena, a naročito velikih, kao što je značajno povećanje broja učesnika - videli smo da nije bilo razvodnjavanja kvaliteta.
Mnogi su sumnjali. Bili su skeptični prema novom formatu Svetskog prvenstva. Strahovali su da će veći broj učesnika smanjiti kvalitet, ali dogodilo se suprotno. Posle mesec dana i 100 odigranih utakmica, prvi put u istoriji imamo četiri najbolje reprezentacije po FIFA rang-listi u polufinalu. A verovatno i četiri najkvalitetnije selekcije na svetu u ovom trenutku.
Nakon šesnaestine finala Svetskog prvenstva fudbal je još jednom pokazao koliko surov, nepredvidiv i veličanstven može da bude. Devet od deset afričkih reprezentacija uspelo je da se plasira u nokaut rundu, tu su doduše ostale samo dve. Domaćini su bili perfektni, SAD i Meksiko čak i ubedljivi.
Romanov slučaj je zanimljiv i izvan sveta sporta. On pokazuje kako funkcioniše ekonomija pažnje, u kojoj novinari postaju preduzetnici a publika tržište. Reputacija postaje ključna poslovna prednost, a nju italijanski novinar, sada kreator sadržaja, sve više gubi.
Finansijski detalji nisu poznati, ali sva tri ugovora imaju gotovo istu strukturu: Gemini dobija ekskluzivan status u kategoriji veštačke inteligencije, dok Pixel postaje zvanični partner za mobilne telefone.
Kompanija će na Churchill Brothers Sports Club iz Goe preneti licencu Jamshedpur FC-a za učešće u indijskoj Superligi, zajedno sa ugovorima 12 igrača i dvojice trenera, saopštio je Tata Steel u petak.
Oko 26 odsto investitora iz generacije Z, rođenih između 1997. i 2007. godine, navelo je da sportsko klađenje posmatra kao nameran i trajan deo svojih finansijskih planova.
Meksiko je odigrao 10 utakmica na stadionu Azteka u istoriji svetskih prvenstava. I nijednom nije izgubio. Taj podatak mi je bio malo čudan, ali sam imao priliku da se uverim zašto je tako.
Paninijev album je 1994. bio misaona imenica na našem tržištu pa smo sličice lepili u izdanju Dečijih novina. Pamtim, poslednja sličica koju sam zalepio bila je sa likom brkatog Švajcarca, Žorža Bregija kojeg je u trenutku slavlja podigao jedan od saigrača. Ni sličice tada nisu bile uobičajene.
Košarkaši Srbije su spremni. To je zaključak koji se može izvesti posle dve utakmice odigrane protiv Francuske. Pobeda u Beogradu i poraz u Orleanu, ali ono što je bilo zajedničko jeste visok intenzitet košarke za standarde prijateljskih utakmica.
Sitno brojimo do poslednjeg Grend slema u sezoni (startuje 30. septembra), a pred dolazak najboljih tenisera sveta u Njujork slika je značajno jasnija nego što je bila pre nekoliko dana. Janik Siner neće igrati na US Openu, dok će Karlos Alkaraz ipak nastupiti na poslednjem Grend slemu sezone.
Pred novu sezonu Serije A, jedno pitanje se nameće - ima li Inter uopšte pravu konkurenciju? Šampion Italije u 2026/27. ulazi sa kontinuitetom u svim strukturama, prelaznim rokom u koji je uloženo 100+ miliona evra, pobedničkim mentalitetom i afirmisanim Kristijanom Kivuom.
Posle tačno 89 dana pauze, konačno počinje Premijer liga! I možda nikada ranije start jednog prvenstva nije nosio toliko pitanja o novim počecima. Čak devet klubova u sezonu ulazi sa novim trenerom, nešto što Premijer liga u svojoj istoriji još nije videla.
Tanjug/AP Photo/Martin Meissner
Ostavite komentar