Bregi, Petrić i 13. april

Naleteh juče na komšiju ispred kioska.

- Nemate dve kesica sličica? - obratio se prodavcu.

- Nemamo ni jednu - izlete mi replika iz "Vrućeg vetra" kad Bob hoće slučajni susret u rodnom gradu sa Šurdom, prijateljem iz detinjstva, da zalije sa dva martinija.

- Ma, pusti me, jurim za mog malog. Fali mu još 12 sličica i nikako ne može da ih nađe - odbrusi mi na brzinu, sede u kola i ode.

Do sledećeg kioska, pretpostavljam.

Pomislih se, i ja sam nekad tako jurio. Znao sam da zajašem onaj svoj BMX sa belim gumama i crvenim felnama i pedalam od kioska do prodavnice. I tako u krug. Kesa sa loptom uvek je bila okačena o levu ručicu, dok sam u zadnjem džepu šortsa, pod ključem rajsferšlusa, čuvao topku duplikata vezanih gumicom za tegle na čijem je vrhu bio uredan papirić sa brojevima sličica koje mi nedostaju.

Gledao sam i slušao preksinoć priču kolege Nikole i oca mu Vojkana, dok sa ponosom pokazuju kolekciju čije je stvaranje senior Jančić započeo pre više od pola veka. Imaju sve albume još od 1974. i Mundijala u Zapadnoj Nemačkoj, osim onog iz Italije ’90. Tad se, na moj osmi, ali što je mnogo važnije - na 21. rođendan Siniše Mihajlovića, rodio junior Jančić, pa su svi u kući imali pametnija posla.

A ja sam baš onda prvi put u rukama držao Paninijev album. Eno ga kod mojih, na dnu fioke. Nisu baš svi, od tada maksimalna 22 igrača u ekipi, imali tu čast da se nađu u njemu. Bilo ih je po 17 za najveći broj reprezentacija, dok su manje atraktivni nacionalni timovi bili zastupljeni sa po jednim manje. Čak su kod njih po dvojica delila jednu sličicu. Morao si, bato, da zaslužiš mesto u Paniniju. Ko je tada sakupljao sličice, zna o čemu pišem.

Sećam se, nije mi bilo dosta da lepim, listam, čitam i popunjavam rezultate nego sam i pravio spisak igrača po datumima rođenja. I pamtim, najzastupljeniji je bio 13. april. Proverih malopre na internetu, jer sada tu možete sve i svašta proveriti, sedmorica igrača sa tog Mundijala rođena su baš tog datuma. Nisu svi oni bili u albumu, prilično sam siguran, ali se sećam Safeta Sušića, Rudija Felera, Mihala Bileka i škotskog tandema u sastavu Endi Goram – Mo Džonston. 

Za mlađe generacije koje vole da pogledaju u retrovizor, bar dve nedoumice su neobjašnjive u albumu za Evropsko prvenstvo 1992. godine. Prva - zašto tamo nema Danaca nego Jugoslovena, a druga - zašto je Gordan Petrić na sličici ispod koje piše Slaviša Jokanović? Odgovor za prvu mogao bi da glasi: Hvala Paniniju što je napravio album pre uvođenja sankcija i vraćanja Osimovih izabranika sa šampionata Starog kontinenta, a za drugu ću probati da saznam u emisiji "„Teme do Arene". U pregovorima sam sa Petrićem, aktuelnim selektorom U19 reprezentacije Srbije koja će za devet dana započeti nastup na prvenstvu Evrope u Velsu, da ga nakon tog takmičenja "provozam" kroz razne teme.

Paninijev album je 1994. bio misaona imenica na našem tržištu pa smo sličice lepili u izdanju Dečijih novina. Pamtim, poslednja sličica koju sam zalepio bila je sa likom brkatog Švajcarca, Žorža Bregija kojeg je u trenutku slavlja podigao jedan od saigrača. Ni sličice tada nisu bile uobičajene.

Al’ ih je bar bilo. Ove nove generacije se namučiše da popune "World Cup 2026". Malo zbog nestašice na kioscima, a malo i zbog toga što ih u albumu ima skoro hiljadu. Mada, i dalje nema mesta između korica Paninija baš za svakog učesnika Mundijala.