Kritike i Infantino

Iza nas je još jedno Svetsko prvenstvo koje je donelo mnogo zanimljivih utakmica. Iako su večiti kritičari, po pravilu, bili protiv svakih promena, a naročito velikih, kao što je značajno povećanje broja učesnika - videli smo da nije bilo razvodnjavanja kvaliteta. Sa iste strane dolaze optužbe da su igrači preopterećeni zbog sve većeg i većeg broja utakmica, a kada se tim istim igračima (a i televizijama naravno) dozvole pauze od dva puta po tri minuta, opet stižu kritike da se ubija ritam fudbala.

Posle Svetskog prvenstva 1994. godine u SAD, sve ekipe u svojim ligama imale su obavezu da igrači imaju numerisane brojeve sa prezimenima na dresovima. I tada je bilo kritika da se fudbal "amerikanizuje". Ne tako davno na klupama je bilo samo pet rezervnih igrača, od kojih su dvojica mogla da uđu u igru. Danas na klupi za rezerve sedi 15-ak igrača, plus stručni štab koji ima neodređen broj članova. Od nekadašnje sudijske trojke, utakmice na ovom prvenstvu sudilo je osam sudija. Lopte danas na prvenstvu imaju i čip, što je pokazao slučaj Matanović. Postalo je normalno da sudija dobije poruku na časovniku kada lopta pređe gol-liniju.

Kao i na svakom Svetskom prvenstvu i na ovom je bilo kontroverznih sudijskih odluka. One dobijaju na težini, jer bi uz pomoć VAR tehnologije trebalo da ih bude manje. Ali sudijskih grešaka i kontroverznih odluka je bilo, a biće ih i u budućnosti. Činjenica je da su sudijske odluke po pravilu, išle u korist "velikih" reprezentacija, odnosno ekipa u kojima igraju najveće zvezde, a po nepisanom pravilu, organizatorima odgovara da "zvezde" igraju što duže na turniru.

I na ovom takmičenju je bilo dosta argumenata za takvo gledište. I sa te strane, sve je bilo očekivano. Prvog čoveka FIFA često smo viđali u svečanim ložama. Uspevao je da privatnim avionom, u vlasništvu domaćina mundijala pre četiri godine, poseti veliki broj utakmica. Kada god bi se pojavio u kadru čuli su se zvižduci navijača. Predsednik FIFA, Đani Infantino nije popularan čovek. Nije bio ni njegov prethodnik Sep Blater. Uz ime prvog čoveka FIFA, po pravilu se "lepe" optužbe za korupciju. Pogotovo kada dolaze iz velikih fudbalskih zemalja koje nemaju "svog" čoveka na čelu FIFA.

A glavni problem ovog prvenstva, mnogima je promakao, a za to nije (direktno) kriv Infantino. U pitanju su loši prenosi, odnosno loša režija prenosa nekih utakmica. Navikli smo gledajući Ligu šampiona i ostale velike lige da nijedan detalj ne promakne, odnosno da se svaki zanimljiv i sporan detalj vidi u prenosu posle nekoliko sekundi ili kada lopta izađe van terena. Po pravilu, odmah na ekranu vidimo situaciju, bez obzira da li penal, ofsjad, ruka... I ta dilema traje koliko traje i gledanje snimka.

Normalno je da će uvek biti polemika da li je neka situacija penal ili crveni karton, ali se brzo vidi snimak i utakmica se nastavlja. Na ovom Svetskom prvenstvu često se, u prenosu, kasnilo sa spornim situacijama. Nekada pet, nekada deset minuta, nekada ih nije bilo uopšte. Pa pre nego što se ponovi sporna situacija, dogodi se sledeća. I onda se naravno javlja sumnja da se nešto krije ili mulja. Najslabija karika ovog prvenstva, bili su  reditelji nekih prenosa, što nismo očekivali. Navikli smo da tu nema grešaka, a greške na terenu se podrazumevaju. Prave ih svi: igrači, treneri, sudije. Ali reditelji prenosa ne smeju.

Gotovo sve utakmice bile su neizvesne, nije bilo mnogo ubedljivih pobeda, a završeni Mundijal je pokazao da se kvalitetan fudbal igra u celom svetu. Bilo je, kao i uvek, iznenađenja, ali na kraju su četiri najbolje rangirane reprezentacije na rang listi FIFA, završile u polufinalu. Trijumfom Španije, možemo konstatovati i da je ofanzivni fudbal odneo prevagu. Šou na poluvremenu finala  nije "ubio" fudbal, iako, realno, do produžetaka, nije bilo zanimljivije akcije od vožnje Madone, Ronalda i Ronaldinja.

A grešaka je bilo i biće ih. I nije za sve kriv ni Infantino, ni loše vino. Ali svi prenosi moraju da budu bar kao u velikim ligama i Ligi šampiona.