Tiha smena moći, kako je Aprilija uzdrmala Dukati

Da je neko pre svega nekoliko meseci ušao u garažu Dukatija i izgovorio da će posle pet trka nove sezone njihov saldo u glavnim trkama biti sveden na jednu pobedu i to ne zahvaljujući Marku Markezu ili Frančesku Banjaji, nego Aleksu Markezu, verovatno bi bio ispraćen onim "kiselim" osmehom rezervisanim za loše šale.

Dukati je godinama bio sinonim za dominaciju, brzinu, tehničku nadmoć i motor koji su svi sanjali, ali glavni igrači i ulozi ove sezone su se promenili.

Dok je Dukati živeo od stare slave i individualnog kvaliteta vozača, Aprilija je tiho gradila nešto ozbiljnije. Bez velikih obećanja i buke. Fabrika iz Noalea je postepeno pretvarala projekat u konkurentan paket. Put nije bio ni brz ni lak, više je ličio na seriju pokušaja i korekcija nego na unapred zacrtanu dominaciju.

Horhe Martin je tu možda i najbolji primer promene narativa. Vozač koji je još prošle sezone javno kritikovao motocikl i dovodio u pitanje njegovu konkurentnost, čak i pre vremena želeo da okonča saradnju, danas na istom tom motoru vozi trke koje definišu šampionat. Uz njega, Marko Beceki je postao ključni dokaz da Aprilija više nije "projekat u razvoju", već realna sila. Treći izbor menadžmenta, vozač koji nije stigao iz prve kategorije očekivanja, danas se bori za titulu i donosi rezultate koji menjaju sliku poretka.

S druge strane, Dukati deluje kao tim koji je izgubio deo jasnog pravca. Oslanjanje na individualni talenat, pre svega Marka Markeza, nije dovoljno da pokrije tehničke slabosti koje su se pojavile. Problem "prednjeg kraja", ponovo je izašao na površinu, dok konkurencija napreduje brže nego što se očekivalo. Frančesko Banjaja, uprkos brzini, prečesto ostaje bez rezultata, Markez se povređuje u svojoj agresiji, što dovodi do toga da fabrički tim sve teže pronalazi stabilnost na stazi i gubi identitet pobedničke ekipe.

U takvom odnosu snaga, Velika nagrada Francuske u Le Manu samo je potvrdila trend. Aprilija je tamo uradila ono što se u Moto GP retko viđa, "zaključala" je kompletan podijum i poslala poruku da više nije sporedni igrač.

Le Man je bio trka koja razdvaja dobre od spremnih. Padovi i greške eliminisali su Dukatijevu "ergelu", koja se sada oslanja samo na Fabija Di Đanantonija, dok je Aprilija delovala kao jedini tim koji ima brzinu i stabilnost u istom paketu.

U centru cele priče ponovo je Horhe Martin. Vozač koji je prošao put od sumnje do liderstva. Njegova pobeda u Francuskoj nije samo rezultat jedne trke, već potvrda da se u Noaleu nešto suštinski promenilo i u pristupu i u samopouzdanju.

Ipak, uprkos svemu, u Apriliji ne žele da menjaju ton. Iz tima se i dalje izbegava proglašenje superiornosti, uz jasnu poruku da sezona nije ni blizu završetka. To je možda i najveća razlika u odnosu na konkurenciju, dok drugi pričaju o pritisku i očekivanjima, Aprilija pokušava da ostane u radnom modu, a ne u euforiji.

Moto GP šampionat se polako menja posle godina dominacije tima iz Bolonje. Dukati više nije nedodirljiv, a Aprilija nekada potcenjena sada stoji kao tim koji diktira tempo.

Pitanje sada više nije da li Beceki i Martin mogu da pobeđuju na motociklu fabrike iz Noalea, već da li mogu da ostanu na tom nivou do kraja sezone?