Titula sa stilom

Ko hoće da čestita, onako iskreno i od srca, može to da učini. Sada je pravi trenutak. Oni koji su mu bliski mogli bi da mu stisnu ruku, okrenu broj telefona ili bar pošalju poruku. Ostali će morati da se zadovolje time to što su mu aplaudirali u trenucima dok se Nova Filadelfija tresla u nedelju uveče. Sa druge strane, ko neće da mu oda priznanje - a ima i takvih, nema sumnje - naravno da će naći razlog za svoje nedelovanje. Želim da verujem da je to samo zbog toga što im žuto-crna odevna kombinacija nije omiljena.

Jer, uspeh koji je Marko Nikolić ostvario kao trener AEK-a - ima li neupućenih? - zaista može da se stavi u istu ravan sa dostignućima u Srbiji i Mađarskoj iz prošle decenije. I tada, kao i sada, njegovi Partizan i Videoton nisu bili glavni favoriti za osvajanje titule, ali su kalkulacije i očekivanja na kladionicama zajedno pali u vodu kada su baš oni presekli slavljeničku vrpcu. Zaostajale su njegove ekipe i onda po nekoliko koraka na određenim punktovima za merenje prolaznog vremena nakon što nisu perfektno savladali baš svaku zahtevnu krivinu na putu ka trofeju, ali je u svakoj od šampionskih sezona rođeni Beograđanin znao kako da tempira formu za velika dela kada je najpotrebnije.

Znam, mnogi će reći da AEK ne bi postao prvak Grčke da Olimpijakos nije prilično uzdrman što se vidi i u činjenici da je osvojio tek jednu titulu u prethodne tri sezone. Pardon, četiri, računajući i ovu koja je na izmaku. Ti isti će se utrkivati da potvrde i da Ferencvaroš u takmičarskoj 2017/18, kada je Videoton prišio svoju treću zvezdicu na klupsku opremu, nije bio ni bleda senka svojih kasnijih izdanja, kao i da Partizan godinu dana ranije nikada ne bi postao šampion da nije bilo one famozne podele bodova posle preliminarne faze zbog koje se Zvezdina prednost od šest koraka prepolovila preko noći.

Međutim, ko želi da zagrebe ispod površine, shvatiće da ništa nije slučajno i da mu ništa nije poklonjeno. Svaki uzdah posle propuštene šanse predstavljao je jasno izražen cilj da se mukotrpan rad, na kraju, ipak, isplati. Svaka graška znoja na čelu oslikavala je baš svaki teško osvojen bod, koji je uvek značio da je naslov prvaka za još korak bliži. Svaka visoko podignuta pesnica posle teško izvojevanih pobeda simbolizirala je glad za uspehom na fudbalskom terenu, tamo gde se najbolje snalazi.

Marko Nikolić je i doveden u sunčanu Atinu iz hladne Moskve prošlog leta zbog ovakvih noći. Stigao je da bi podigao AEK na najviši stepenik pobedničkog postolja u domovini, ali sigurno je da sada neće spavati na lovorikama. Popularna Unija je osvajanjem titule dva kola pre kraja šampionata obezbedila mesto u plej-ofu kvalifikacija Lige šampiona za narednu sezonu, ali ambiciozni (brodo)vlasnik kluba Marios Iliopulos sigurno će poželeti da pripadnici evropskog krema budu redovni gosti njegovom čedu bar do početka sledeće godine. A onda, još je sigurnije, i da to isto čedo ne bude samo nemi posmatrač.

I baš zato je, kako to u životu obično i biva, kraj šampionske trke označio novi početak. Početak stvaranja tima koji će sledeće sezone ostaviti trag u evropskoj eliti. Marko, neka ti je sa srećom.