Teško je, ali nije "nikolićevski" da se preda unapred

"Rezultat je težak, ali apsolutno verujem da možemo da prođemo. Ako pred našim navijačima ponovimo večerašnju igru, siguran sam da ćemo pobediti. Moramo da verujemo, nemamo šta da izgubimo."

Siguran sam da prepoznajete reči Marka Nikolića, trenera AEK-a, koji je u prvom meču četvrtfinala Lige konferencija poražen 0:3 u gostima od Rajo Valjekana. Znam da i svi imaju mišljenje kao, znate već šta, pa se nekome čini da je igra grčkog tima bila bolja od rezultata, dok drugi veruju da se na terenu dogodilo tačno ono što je i trebalo. I tako u krug.

Činjenica je da su "žuto-crni" prilično daleko od prvog evropskog polufinala posle 49 godina, dušebrižnici bi rekli da "nije prošlo ni pola veka", ali je, takođe, nepobitna stvar da Nikolić nije došao u Novu Filadelfiju - uf, kako to američki zvuči - da osvoji treće po kvalitetu evropsko takmičenje. To bi mu donelo "samo" mesto u Ligi Evrope naredne sezone, a želja Mariosa Iliopulosa, vlasnika kluba od juna 2024, jeste da se AEK nađe u evropskoj eliti. Do nje može stići preko domaćeg šampionata, u kojem pet kola pre kraja ima baš toliko koraka prednosti u odnosu na najbliže pratioce.

Neko voli da je u senci. Da je, za druge ljude, nevidljiv. Da povlači poteze, a da se ne zna ni odakle ni zašto. Da ima štit ispred sebe koji će primati, amortizovati i odbijati udarce. Ali, Marko nije takav. Znam čoveka.

Nije on došao u glavni grad Grčke da bi ostao u njoj. On je došao da "žuto-crne" iz senke izvuče. Godinama, ma decenijama je AEK treći klub ne samo u državi već i u Atini. Tek ponekad iskoči ispred zelenih i crveno-belih, ali sve je to nekako kratkog daha. O tome svedoči i lista osvojenih trofeja, broja upisanih bodova i ostvarenih pobeda kroz istoriju.

Verujem da je senku tražio samo u julu i avgustu kada je u evropskom suterenu morao da bije bitke za mesto na glavnoj pozornici. Iako su mu to bili prvi ispiti u novom poglavlju karijere, tačno je znao šta se od njega očekuje. Nije on izabran da AEK i drugu sezonu zaredom provede samo na domaćem koloseku već da ga pripremi za vožnju modernim evropskim auto-putem.

Kvalifikacije su arhivirane, a ligaška faza završena na trećoj poziciji - o, mora li to mračno i sablasno treće mesto da nas prati i u Evropi, pitali su se navijači - sa najviše postignutih golova od svih ekipa. Što uopšte nije "nikolićevski", mora se priznati. AEK je prvi put posle 23 godine prezimio na Starom kontinentu.

Istovremeno, u šampionatu je upisivao pobedu za pobedom uz samo dva oktobarska poraza od PAOK-a i Olimpijakosa, kojem se u potpunosti revanširao već na startu plej-ofa. Posle "nikolićevskog" trijumfa od 1:0 u Pireju, čeka ga još pet stanica. Još pet finala do velikog slavlja.

Sećam se, kada nas je Marko pre godinu i po ugostio u Moskvi, govorio nam je da mu nedostaju šampionske ambicije CSKA. Da mu smeta neagilnost uprave u prelaznom roku zbog čega se o tituli prvaka ni ne razmišlja. Deluje da su se sada njegove ambicije poklopile sa klupskim i da će u narednih mesec dana trofejima prvaka u Srbiji i Mađarskoj dodati još jedan. A iz Grčke bi trebalo da se bolje vide i "lige petice".