Dama iz Pariza i džentlmen koji je nije osvojio

Odelo ne čini čoveka ali su Vensan Kompani i Luis Enrike svojim "autfitom" u revanš meču polufinala Lige šampiona izazvali pozor.

Kompani nas je podsetio da je predstavnik nove genercije koja voli trendove i nosi "oversajz" stvari, čak i kačket koji se uklapa sa ostalim nijansama, ali ne mari previše za to da će ostati bez karte za Budimpeštu, jer ga zanima samo njegova ideja. Detalj sa Stanišićem na levom i Lajmerom na desnom beku nekako je odskakao u odnosu na savršenu kombinaciju. Enrike takođe nije odstupio od svog stila oblačenja, ali je pokazao da iskustvo i sposobnost prilagođavanja igra važniju ulogu od prvog utiska koji donese savršeno odabran komad garderobe.

Neko će pomisliti da je to zbog ranog vođstva ali je evidentno da se Pari Sen Žermen drugačije organizovao kada nije imao loptu, za razliku od prvog meča, da bi individualno najjači trojac Olise, Dijas i Kejn imali manje prostora za ideje koje fudbalski komentatori često porede sa magijom. Posledica takvog opredeljenja je i podatak da je bavarski gigant prvi šut u okvir gola imao tek u 44. minutu. Zadatak za Markinjosa, da u izazovima zvanim Luis Dijas ipak odmeni defanzivno slabijeg Zaira Emrija, takođe se zove prilagođavanje. Ovoga puta sa primesama savršenstva. Drugo poluvreme bila je samo šetnja privlačne dame iz Pariza Minhenom, a gol Harija Kejna neuspeli pokušaj nemačke upornosti da joj konačno zagreje srce do ljubavi.

Revanš drugog polufinala predstava je koja ne zadovoljava apetit moderne publike. Nije bilo mnogo prilika, Arsenal je suprotno džentlmenskim manirima sklonio lopte pored terena, pred kraj kupovao vreme dugim izvođenjem auta, a osim plesa pored aut linije i lažnog fer pleja, Mikel Arteta je dokazao da španska trenerska škola i dalje vlada.

Iako se slično oblači kao Luis Enrike, on o fudbalu razmišlja drugačije. Uspeo je da eksploatiše veći broj kvalitetnih fudbalera, podeli im uloge u ključnim utakmicama na kraju sezone i stigne nadomak osvajanja duple krune. Prepisao je početnu postavu iz meča sa Fulamom sa sve Luis Skelijem i došao do cilja izbacivši iz sebe sve što ga je mučilo. Prema nekim njegovim reakcijama pored terena bili smo spremni da pomislimo da je temperamentniji od Dijega Simeonea što nije baš lako. Mladi to zovu "faktor iks" ali uticaj Bukaja Sake u utakmicama Lige šampiona zaista je poseban. Na 29 nastupa kapiten Arsenala ima 13 golova i osam asistencija.

Sa druge strane, argentinska krv u crnom odelu je ključala, ali nije dogurala vojsku do cilja. Pojavljivanje Tijaga Almade, koji je ove sezone odigrao svega 150 minuta u elitnom takmičenju, može se shvatiti i kao potez očajnika. Izostao je ključni juriš viđen u drugom poluvremenu prve utakmice, kada je Čolo prešao na postavku sa tri štopera i igrao "čovek na čoveka". Teško je shvatiti kako je Atletiko izgledao umornije iako ekipa nije imala prave obaveze u prvenstvu u poslednjih mesec dana. Argentinac je tako ostao na osam trofeja za 15 godina u Atletiku, a utakmica koju će voditi u poslednjem kolu Primere ove sezone biće mu 800. na klupi. Slaba uteha za propuštenu priliku da se "Atleti" četvrti put bori za pehar koji nema.

Dama iz Pariza će krajem meseca demonstrirati svoj zanosni hod Vaci ulicom, ali bi mogli presuditi i neki džentlmenski maniri. Ipak Budimpeštu na kraju neće osvojiti onaj ko bolje uskladi boje na odevnoj kombinaciji. Osvojiće je tim koji u sudaru prilagođavanja i nametanja sopstvenih ideja nađe savršen balans.