POSLEDNJI DELIĆ SLAGALICE: KRUNA KOJU JE TIJANA ČEKALA 10 GODINA

Postoje momenti u karijerama vrhunskih sportista i velikih šampiona koji dođu, ne kao potvrda, već nebrojeno puta dokazane veličine, već kao dokaz da je renome legende i jednog od najvećih svih vremena u svojoj disciplini apsolutno opravdan, iako karijera još traje. Ti momenti se najčešće vezuju za pobede i osvajanje titule ili trofeja koji je godinama izmicao i ponekad delovao nedostižno. Neki od takvih trenutaka u poslednjih nekoliko godina su osvajanje olimpijskog zlata Novaka Đokovića, NBA titula Nikole Jokića, ili svetski kup sa Argentinom Lea Mesija. Taj trenutak doživela je u nedelju i Tijana Bošković osvajanjem Lige šampiona sa ekipom Vakifbanka.

Kada je sa 14 godina, ova još uvek devojčica sa starijom sestrom Dajanom, iz Bileće stigla u Beograd, odbojkaška Evropa je već govorila o njenom talentu. Ali, samo su retki iz njenog najbližeg okruženja, koji su se starali da karijera krene u pravom smeru, imali predstavu koliki zapravo potencijal poseduje. Taj potencijal je vrlo brzo prepoznao i Zoran Terzić, pa je levoruka devojka na poziciji korektora, sa samo 17 godina debitovala u seniorskoj reprezentaciji Srbije na Svetskom prvenstvu 2014. Već godinu dana kasnije pokazalo se da je Tijana Bošković deo koji će mozaik koji je već bio šampionski, podići u neslućene visine i doneti rezultate o kojima je bilo teško i sanjati. U postavi nacionalnog tima nasledila je Jovanu Brakočević, i od te 2015. pa sve do 2024. sa svojim saigračicama svake godine Srbiji donosila barem jednu medalju sa najvećih svetskih takmičenja, ukupno čak 11 od čega 4 zlata, 4 srebra i 3 bronze.

Još se pamti njen smeč za pobedu protiv Amerikanki vredan plasmana u finale Olimpijskih igara u Riju. U godinama dominacije srpskog tima, prilikom osvajanja zlatnih odličja na prvenstvima sveta 2018. i 2022. i šampionatima Evrope 2017. i 2019. Tijana je više nego opravdano nosila zvanje najkorisnije odbojkašice tih turnira.

Kada je sa 18 godina odlazila iz Vizure, najveći evropski klubovi su se utrkivali da je privole da odabere baš njihovu sredinu. Izbor je pao na istanbulskog giganta Ezačibaši. I već u prvoj sezoni sa popularnim tigricama osvaja prvu od dve titule svetskog klupskog šampiona, uz, naravno MVP zvanje. Sa Ezačibašijem Tijana osvaja dva CEV kupa, brojne kupove i super kupove u Turskoj, ali je spletom najrazličitijih okolnosti uporno izmicala Liga šampiona.

Posle decenije provedene u Ezačibašiju, došao je trenutak rastanka. Nije promenila grad, već samo klupske boje. Đovaniju Gvidetiju ispunila se želja da Tijanu Bošković konačno vidi u dresu Vakifbanka. Bio je to spoj obostrane potrebe - trofejnog kluba da povrati tron i najbolje igračice sveta da ga konačno osvoji. Delovalo je da se to ove sezone neće desiti i da će titula nastaviti da izmiče Tijani Bošković. Vodio je branilac trofeja, Koneljano u polufinalu 2:0 i 24:22, ali kao u najbolje režiranim holivudskim filmovima Bošković i Katarina Dangubić, koja se nažalost teže povredila, vode Vakifbank do preokreta koji će se dugo prepričavati.

Sudbina je htela da se između Tijane i trofeja evropskog prvaka nađe upravo klub čiji je dres nosila 10 godina. Ezačibaši nije imao šansu. Pošto je 34 poena osvojila u polufinalu, u finalu je sa 33 donela Vakifbanku sedmu, a sebi toliko čekanu prvu evropsku krunu kojom je sklopila svoju savršenu sliku. I time još jednom pokazala, da ono što je Nikola Jokić u košarci, Novak Đoković u tenisu, to je Tijana Bošković u ženskoj odbojci. Sa samo 29 godina jedna od najvećih u istoriji ovog sporta.