Poslednji put kada je Harts sanjao titulu: Era ludog Vlada

Posle neočekivanog poraza Glazgov Rendžersa od Madervela, Harts je ponovo došao nadomak titule u Škotskoj, što bi bio prvi put još od 1985. godine i ere ser Aleksa Fergusona u Aberdinu da neki klub poremeti hegemoniju popularnog "Old Firma". Jednostavno, Seltik i Rendžersi vladaju Škotskom i može se reći da takva dominacija ne postoji nigde u Evropi, makar ne kroz toliko godina i decenija. Ipak, Harts je na korak do istorijskog uspeha i umesto što bismo mogli da hvalimo njihove učinke (za šta će biti vremena ako i kada podignu trofej), zaći ćemo malo u anale tamošnje Premijer lige i osvrnuti se na poslednji put kada je četvorostruki šampion Kaledonije sanjao snove. 

Početkom 2000. ih godina, mnoštvo škotskih klubova je imalo ozbiljne finansijske probleme i pretilo im je gašenje, a među ugroženima je bio u Harts, koji je u poslednjem času spasio rusko-litvanski biznismen, Vladimir Romanov. Njegov period u klubu, ostaće poznat kao "Era Ludog Vlada". 

Romanov je na startu doveo čak sedam igrača iz Kaunasa, što objašnjava njegov cilj prilikom kupovine Hartsa. Želeo je Rus da promoviše litvanske igrače u Evropi i vidi kako bi se snašli na široj smotri, a broj tamošnjih fudbalera kojih se možete setiti vam govori koliko je ova ambicija imala uspeha. Pre litvanske migracije, na mesto menadžera kluba je stigao Džordž Burli, prethodno trener Derbija u Ligi 1. 

Ambiciozne najave Romanova da će doneti trofej Lige šampiona u Škotsku izazvale su čuđenje, naročito što potezi ekscentričnog gazde nisu baš ličili na ono što je recimo Roman Abramovič uradio u Čelsiju. Ipak, na startu sezone, ekipa je zabeležila osam pobeda, izjednačivši rekord iz 1914. godine i bila je na prvom mestu na tabeli. Maštalo se o tituli, Burli i Romanov su dizani u nebesa, a onda je počelo da se dešava ono zbog čega će bivši gazda kluba ostati upamćen kao Ludi Vlad. 

Credit: David Davies, PA Images / Alamy / Profimedia

Iako je Harts držao prvo mesto bez poraza posle deset kola uz 26 osvojenih bodova, Burli je dobio otkaz, to jest, "sporazumno raskinuo ugovor." Navijači su bili u čudu, ali su šok apsorbovala lukrativna imena kandidata za klupu, poput Klaudija Ranijerija, Kevina Kigana i Bobija Ropsona. Umesto njih na klupu je seo Grejam Riks, koji vam možda nije poznato ime, ali videćete da je već u tom trenutku imao zabranu rada u mlađim kategorijama, zato što je osuđivani seksualni prestupnik i efebofil, a koji će se kasnije pokazati i kao rasista. Čovek iza kulise, koji je komunicirao sa Kiganom i Ranijerijem, Fil Anderton, dobio je otkaz od Romanova, a umesto njega mesto prvog operativca kluba preuzeo Roman. Roman Romanov. Vladimirov sin. 

Malo je reći da su se ovi potezi odrazili i na formu ekipe, koja je posle samo pet kola pod Riksom prepustila prvu poziciju Seltiku, da bi u martu i Riks bio smenjem i zamenjem Valdasom Ivanauskasom, trenerom Kaunasa. Dolazak Ivanauskasa jeste stabilizovao Harts, koji je uspeo da sačuva drugo mesto, osvoji kup i dođe do kvalifikacija za UEFA Ligu šampiona, ali titule nije bilo ni na vidiku. 

Navodno, Romanov je potpuno sam sastavljao tim i birao igrače, a naredne sezone, njegove ludorije su nastavile da budu glavna tema novinara u Škotskoj. Možda i najpoznatija priča, tiče se Endija Vebstera, koji je u jeku borbe za titulu izostavljan iz tima jer nije želeo da produži ugovor kao prvi centralni bek.

Naredne takmičarske godine, Romanov je Vebstera i nekolicinu igrača izveo na svoju jahtu, da bi potom pomenutog defanzivca pozvao u svoju kancelariju i rekao sledeće: "U Rusiji, fudbal je veoma bitan. Zbog njega, ljudi ponekad i nestanu". Vebster se toliko uplašio da je zaključan u sobi prespavao na brodu, a upravo zbog njegovog slučaja, donesena čuvena Vebsterova presuda.

Era Ludog Vlada, završena je 2013. godine, a malo je reći kako je imao zanimljiv život i posle Hartsa. Kupio je udeo u košarkaškom klubu Žalgiris, a iz Litvanije je pobegao zbog optužbi za prevaru i pranje novca, nakon čega su usledile nove finansijske nevolje, zbog kojih se preselio u Rusiju, u olupinu podmornice, u čije renoviranje i restauraciju je otišao skoro sav njegov preostali novac! Zaboravljen od strane većeg dela sveta, gotovo da će svako u Škotsoj moći da vam kaže ko je Vladimir Romanov, a i da se priseti kada je Harts poslednji put zakoračio ka čudu.