Šta je važnije - 83 poena ili poštovanje košarkaškog sveta?

Da ste pitali NBA eksperte i stručnjake, pred početak sezone, koji igrač će postići 83 poena na utakmici, verujem da bi svi nabrojali makar 50 igrača pre Bema Adebaja. I to je skroz legitimno i fer, s obzirom da Adebajo u svojih prvih devet sezona u ligi niti jednom nije završio u top 35 što se tiče poena po meču. Ipak, 10. marta 2026. godine, Adebajo je uradio nezamislivo u jednoj od najbizarnijih utakmica ikada i stigao do drugog najboljeg košgeterskog učinka u NBA istoriji.

Kako je onda moguće da igrač, kojem je do ove utakmice rekord karijere bio 41 poen, postigne drugi najveći broj poena ikada na jednom meču?

Pre bilo kakve kritike i nipodaštavanja, zaista treba pohvaliti ovo ostvarenje Bema Adebaja. Postao je 11. igrača ikada koji je postigao makar 70 poena na utakmici, peti igrač u poslednjih 30 sezona sa barem 30 poena u jednoj četvrtini i na sve to je oborio nekoliko rekorda franšize. Istinski mogu reći da je Adebajo kroz prve tri deonice protiv Vašington Vizardsa bio izuzetno impresivan i spektakularan.

Ali onda je krenula poslednja četvrtina, koja je promenila i ukaljala celoukupni utisak o partiji Adebaja. Nije problem što je centar Majamija ostao u igri i jurio tu magičnu brojku od 70 poena, iako je njegov tim već tada imao plus 20 protiv najgore ekipe u NBA. Čak mi i ne smeta toliko što je Adebajo izveo 43 slobodna bacanja (najviše ikada za jednog igrača), jer je pogodio 36 (takođe rekord). Ali sam način i jadne "taktike" od strane igrača Majami Hita i njihovog glavnog trenera Erika Spolstre su obezvredile važnost ovog dostignuća i možda najbitnije pokazale zbog čega je ova era NBA odavno izgubila srž i poentu košarke.

Na sedam minuta do kraja utakmice, Majami je imao komotnu prednost od 27 poena i pobedu u svojim rukama. Postoji nepisano pravilo u košarci, pogotovo u NBA, kada je razlika ogromna, a tvoj protivnik značajno inferiorniji, obično treneri oba tima izvuku svoje startere i daju šansu igračima koji ne vide puno parket da dobiju minutažu i priliku da se dokažu. To je prvo pravilo koje Spolstra nije ispoštovao, pošto je ostavio svog najboljeg igrača u igri skoro do kraja susreta. Druga stvar, bilo je očigledno da je zamisao od tog momenta bila da se dal lopta isključivo Adebaju i da niko drugi nije imao nameru da pogleda koš, čak i da prevede loptu preko pola. Strategija je bila da Bem Adebajo ide sve sam na silu do kraja, makar to bilo kroz tri igrača, što se isplatilo jer su sudije svirale svaki kontakt i voljno slale centra Hita na liniju za slobodna bacanja.

Sama utakmica je odavno izgubila poentu, ali ono zbog čega je postala komična i zbog čega 95% ljubitelja košarke je nikada neće shvatiti ozbiljno, jeste da su igrači Majamija krenuli namerno promašuju svoja slobodna bacanja i da fauliraju protivnika da bi Adebajo imao što više prilika da poentira. U tom trenutku sam izgubio poštovanje za Erika Spolstru i "Hit kulturu" koja je gajila ova franšiza.

Da, 83 jeste 83, to niko neće moći da oduzme Adebaju, večno će njegovo ime biti upisano između Vilta Čemberlejna i Kobija Brajanta, ali okolnosti i uslovi pod kojima je to urađeno su stavili mrlju na ovu partiju. Zato je kontekst važan i gledanje same utakmice a ne isključivo statistiku. Ovaj meč je još jedan pokazatelj za mene zbog čega je zlatna era NBA odavno iza nas.