Dan kada su rukometašice Srbije bile druge na svetu: Prošla je cela decenija

Ženska rukometna reprezentacija Srbije upisala se zlatnim slovima na današnji dan u istoriju srpskog sporta od osamostaljivanja osvojivši srebro na Svetskom prvenstvu održanom u Beogradu 2013, godine, prenosi Rukometni savez Srbije.

Ne samo što su ostvarile jedan od najvećih uspeha ženskog sporta naše zemlje, već je do nedavno, publika u Beogradskoj Areni držala Svetski rekord po posećenosti.

Na putu do zlata izabranice Saše Boškovića zaustavile su raspoložene Brazilke, ali je bez obzira svetsko srebro sijalo i sija zlatnim sjajem.

Srbiju su tada predstavljale sledeće rukometašice: Katarina Krpež, Jelena Popović, Andrea Lekić, Jelena Živković, Sanja Damnjanović, Jelena Erić, Jovana Risović, Sanja Rajović, Svetlana Ognjenović, Biljana Filipović, Katarina Tomašević, Jelena Nišavić, Jovana Stojiljković, Kristina Liščević, Dragana Cvijić i Marija Lojpur.

MN Press

 

Bilo je tu pristuno još igračica koje su bile pozivane da tokom prvenstva pomognu, ali je ovo zvaničan sastav ekipe koja je iznela najveći teret.

Tada najmlalja u reprezentaciji, a danas kapiten nove generacije srpskih rukometašica, golman Jovana Risović, sa istom emocijom evocira uspomene sa tog prvenstva.

"Ponosna sam što sam bila deo istorije srpskog ženskog rukometa. Sama pomisao i sećanje na 2013. u meni budi razne emocije. Rečima se ne može opisati ta želja u ljudima tada da dođu da nas bodre, što nas je i dovelo do Svetskog rekorda".

"Zmajče" je i dalje tu, sa istom voljom i žarom.

"Svaki sportista želi da napreduje iz dana u dan. Sve više mislim i nadam se da možemo još lepih stvari sa reprezentacijom da ostvarimo, sada u drugačijoj ulozi nego što sam bila tada. Sada sam ja ta podrška koju sam dobijala od drugih, ali moj najveći motiv je to što sam uvek volela i voleću da igram za Srbiju".

Od adrenalina, nije se spavalo pred najbitnije utakmice:

"Mnogo je anegdota iz tor perioda, nekih se više i ne sećam, ali jedna stvar mi je ostala u sećanju. Nismo mogle da zaspimo do pet, šest satu ujutru od uzbuđenja. Moja cimerka Jovana Stojiljković i ja smo jedno veče izašle do recepcije i videle da većina devojka ima isti problem, ali sve te stvari su gradile zajedništo i timski duh među nama koji je doneo ovu medalju".