Uroš Stevanović za TV Arena sport: I u ovom trenutku smo daleko od svog maksimuma, cilj nam je medalja na Igrama u Parizu

Podmlađena, brojnim debitantima prošarana i odsustvom jednog od nosilaca igre Dušana Mandića oslabljena vaterpolo reprezentacija Srbije ispraćena je u tišini na Svetsko prvenstvo u Fukuoki, a iz Japana se vratila kao četvrta na planeti. Za neke je to uspeh, u poređenju sa petim mestom na prethodnom SP i devetom pozicijom na poslednjem šampionatu Evrope, drugi su taj plasman doživeli kao obećavajući pomak, a neki ga smatraju nastavkom rezultatske krize.

Nas je zanimalo kakva je selektorska čaša Uroša Stevanovića, da li je polupuna ili poluprazna posle dve nedelje plima i oseka na Dalekom istoku, sa četvrtfinalnom eliminacijom moćne Italije kao putokazom za godine što dolaze. 

"Naše ambicije su uvek maksimalne, a to je borba za medalje na svim velikim takmičenjima, a rezultat na ovom Svetskom prvenstvu je pokazao da je to četvrto mesto u ovom trenutku. Ne bih rekao da je uspeh, jer smo ušli u polufinale i borbu za medalju ali i na kraju ostali bez iste. Ima mnogo više dobrih stvari nego razloga za brigu, ali to je za dublju, internu analizu", rekao je na početku razgovora za TV Arena sport perspektivni a u radu sa mlađim nacionalnim timovima i klubovima već dokazani stručnjak, čija profesionalna biografija broji i sezone pomaganja trofejnom Dejanu Saviću u stručnom štabu A selekcije. 

Kako biste definisali najveće vrline a kako slabosti ove generacije? U čemu ima najviše prostora za napredak?

"Ovo je potpuno nova ekipa, novi zadaci za igrače i uloge koje su dobili, a nažalost sem pojedinih ni u svojim klubovima nemaju te uloge. Ništa ne može preko noći, potrebno je vreme, treninzi, utakmice, porazi i pobede da bi izgledali kako želimo, ono što raduje i daje optimizam je da smo i u ovom trenutku daleko od svog maksimuma. Bili smo konkurentni najkvalitetnijim reprezentacijama". 

Smetaju li vam stalna poređenja sa trofejnim prethodnicima (selektorom i igračima) i koliko vam u tom smislu znači iskazano divljenje Andrije Prlainovića?

"To treba samo da bude dodatni motiv i cilj ka kome težimo, ne možemo da imamo veće uzore od prethodne generacije. Andrija je sve vreme uz reprezentaciju, pratio utakmice, nervirao se, radovao i podržavao i sigurno jedan od najupućenijih u trenutno stanje u našem vaterpolu. Svaka njegova reč, savet je zlata vredna i onda kad neko kao on, koji je jedan od najvećih igrača Srbije u istoriji i koji je sve što se moglo osvojio i to ne samo jednom, da takvu izjavu, na taj način i u tom trenutku, mislim da je time i više nego sve rečeno. 

 

Bez obzira na propuštenu prvu šansu za plasman na Olimpijske igre u Parizu i preostale prilike za isti ima li uopšte mesta bojazni oko učešća na OI? 

"To je glavni cilj koji je pred nama. Koliko je teško dovoljno govori podatak da su sa ovog Svetskog učesće izborili finalisti i time je jos veća zal za našom najslabijom utakmicom u polufinalu sa Grčkom. Ostaju još dva takmičenja, Evropsko prvenstvo u januaru, gde se vadi samo jedna viza a mi imamo znatno teži put zbog plasmana na prošlogodišnjem EP u Splitu i devetog mesta. Sistem takmičenja se promenio i mi smo u donje dve grupe, gde igraju ekipe od 9. do 16. mesta i moramo preko osmine finala gde igramo sa poslednjeplasiranim ekipama iz gornje dve grupe, a to mogu da budu Crna Gora, Francuska, Hrvatska......da igramo četvrtfinala sa prvoplasiranim, najboljim ekipama u tom trenutku. To dovoljno govori o težini puta do te jedne vize za OI. Poslednja šansa je Svetsko prvenstvo u februaru u Dohi, gde smo izborili mesto plasmanom među najbolje četiri reprezentacije u Fukuoki i to je sigurno odličan rezultat, jer bi i plasman u Dohu kroz EP bio veoma težak".

Kakve su vaše projekcije budućnosti srpskog vaterpola, naročito reprezentativnog, jer je on uvek više bio u fokusu javnosti?

"Ne bih se bavio dugoročnim predviđanima, imamo kratkoročne ciljeve. Pred nama je pre svega da obezbedimo vizu za OI i da u Parizu osvojimo medalju za Srbiju. U januaru nas očekuje EP u Izraelu, u februaru SP u Dohi i to su stvari na koje smo fokusirani. Mlađe kategorije i ove godine su u vrhu svetskog vaterpola, juniori su vicešampioni sveta, pioniri su izgubili bronzu na peterce na EP, u kontinuitetu osvajamo medalje od 2019. godine, tako da imamo materijala za optimizam u budućnosti.

Mislite li da vaterpolisti imaju još o-ho-ho kredita kod nacije, jer su je toliko puta obradovali ili i za njih važi priča o prolaznosti starih zasluga? U vezi s tim, osećate li, generalno, potcenjivački stav prema momcima koje vodite?

"Starih zasluga nema, pogotovo u Srbiji, u sportu. Ovo je potpuno nova reprezentacija koja gradi svoj put, indentitet i videćemo gde stići", kazao je na kraju priče Stevanović.