Radnički igra najbolji vaterpolo u regionu! Jadran bez šansi protiv zlatnih olimpijaca iz Šumadije

Vaterpolisti Radničkog novi su vladari Jadrana, pošto su u večerašnjem finalu Regionalne lige nastavili tamo gde su juče stali protiv ražalovanog šampiona Novog Beograda i preko grbače splitskog Jadrana osvojili Fajnal-for u Herceg Novom - 13:10 (2:1, 5:3, 4:3, 2:3). Ponovivši uspeh iz sezone 2020/21, dok rivalu ostaje nedosanjan san da digne isti šampionski trofej.  

Krenuli su i jedni i drugi žestoko, prštala je voda na obe strane bazena na "Škveru", ali bezmalo pet minuta nije viđen nijedan gol! Tresle su se stative i prečke, čitali Radoslav Filipović i Marko Bijač pokušaje šutera, pokretni defanzivni blokovi radili svoj posao... Svega je bilo, samo su mreže mirovale.

Dok Antonio Dužević nije odapeo udarac za vođstvo Splićana. Nikola Jakšić nije dozvolio da rival poleti, uzeo je loptu, "stao" na pet metara i savršeno izveo kazneni udarac, malo posle početnog skliznuća u minus. A, onda preokret u režiji Valika Dadvanija, momka od čije ruke teško stradali golmani Novog Beograda u polufinalu. 

Koliko su odbrane dobro radile posao u prvoj četvrtini ilustruje podatak da nijedan igrač više nije realizovan. A sudije su ih svirale ukupno četiri pre prvog mini odmora u poslednjem ovosezonskom duelu starih znanaca, jer su im se putevi ukrštali i u Ligi šampiona. Usledila je još bolja i mnogo efikasnija četvrtina.

U korist ekipe iz srca Šumadije. Pojačali su ofanzivu izabranici Uroša Stevanovića, u meri da su lagano otišli na +3. Nikola Murušić, iz prelepe akcije, pa Dušan Vasić povukli Radnički ka cilju. Josip Ferdinand Bušelić nakratko je zaustavio nalet rivala, pošto je Dadvani, kao kit, izronio i poslao "bombu" od pogotka (5:2). 

 

 

I tu nije bio kraj, srpski tim osetio je da ima u šaci hrvatski sastav i nije hteo da prestane da pritiska već viđenu "žrtvu". Jakšić opet, pa Strahinja Rašović premijerno na utakmici, nastavili su da "terorišu" legendarnog Bijača (6:2, 7:3). U intermecu su Loren Fatović i Zvonimir Butić nekako zadržali svoj tim na površini. 

Nije, međutim, bilo govora o zaokretu, bez obzira što je u tom trenutku bilo još dovoljno vremena i prostora za to. Jer su Kragujevčani gospodarili bazenom. I kada bi promašivali ili sitno krizirali pred svojim golom, kao dan je bilo jasno da imaju plan kako da materijalizuju ogroman timski i individualni kvalitet.

Vasić, nestvarni Dadvani dva puta i Murišić (redom) su se smenjivali na listi strelaca, dok su Butić i Čagalj (kao) čuvali tanku nadu da mogu da izbegnu zasluženu "egzekuciju". Od ruke protivnika, impresivno moćnog u situacijama kada je imao čoveka manje u polju, jer je nalazio način da se "multiplikuje" i odbrani. 

Preostalih osam minuta trebalo je da budu samo pametno odrađivanje posla do znaka za veliko slavlje sa navijačima pristiglim u Crnu Goru. I jeste, kako se to očekuje od ekipe s pregršt osvajača zlatne olimpijske medalje (neki i više "komada"), mada su popustili u zadnjoj deonici. Jesu Jerko Marinić Kragić, Butić, Markus Julijan Berehulak privukli Jadran u par navrata na -2 (9:11, 10:12), ali tu su bili Duško Pijetlović i Vasić da stave tačku na podvig!