Niko Herison je Njujorku poklonio Bransona, ali i tajno oružje o kom se malo priča

Niko Herison već godinama je omiljena meta podsmeha navijača širom lige, a fanovima Dalasa bolna tema, zbog odluka da trejduje Luku Dončića, ali i pusti Džejlena Bransona da bez obeštećenja ode u Njujork. Posle osvajanja titule Niksa, mnogi će reći da je upravo tim potezom poklonio franšiznog igrača ekipi iz Velike jabuke. Ipak, Herison je napravio još jednu, veliku grešku - onu o kojoj se mnogo manje priča.

Naravno, Branson je bio lice šampionskog pohoda. MVP velikog finala NBA lige vodio je Nikse kroz plej-of i još jednom pokazao zašto je postao jedan od najboljih plejmejkera današnjice, ali iza kulisa se odvijala druga priča, ona koja bi mogla da objasni zašto je Njujork konačno uspeo da izdrži do kraja.

Reč je o Kejsiju Smitu, jednom od najcenjenijih stručnjaka za prevenciju povreda u NBA ligi. Herison ga je otpustio dok je bio na čelu Dalasa, a Smit je 2024. godine stigao u Njujork i preuzeo medicinski sektor Niksa. Ispostavilo se da je to bio potez koji je promenio mnogo stvari u taboru Niksa, a da stvar bude gora po već ukaljani imidž Herisona, otkaz mu je uručio putem Zum razgovora, u momentima kada se Smit starao o bolesnoj majci.

Niksi su prethodnih godina često bili među ekipama koje su najviše ispaštale zbog povreda. Prošle sezone ostali su bez Džulijusa Rendla, Mičela Robinsona i Bojana Bogdanovića, dok su Ou Dži Anunobi i Džejlen Branson završili seriju protiv Indijane daleko od idealnog fizičkog stanja.

Ovoga puta slika je bila potpuno drugačija. Branson i Karl-Entoni Tauns nisu propustili nijednu utakmicu tokom plej-ofa, a Anunobi se posle problema sa zadnjom ložom vratio već nakon dve propuštene utakmice. Njujork je ostao zdrav onda kada je to bilo najvažnije.

Statistika dodatno potvrđuje koliko je promena bila velika. Pre dolaska Smita, Niksi su bili među timovima sa najvećim finansijskim gubicima zbog povreda. Već u njegovoj prvoj sezoni taj broj je drastično smanjen, da bi ove godine Njujork bio među najzdravijim ekipama u čitavoj ligi.

Nije ni Smit jedini zaslužan, naravno. Dolaskom Majka Brauna promenio se i način na koji su Niksi raspoređivali minutažu. Za razliku od Toma Tibodoa, koji je često do maksimuma trošio startere, Braun je insistirao na svežini. Startna petorka igrala je znatno manje zajedničkih minuta tokom regularnog dela sezone, dok su važnu ulogu dobijali rezervisti poput Lendrija Šameta, Majlsa Mekbrajda, Džordana Klarksona, a kasnije u sezoni i Hozea Alvarada.

Sve je bilo podređeno jednom cilju - da najveće zvezde budu spremne za jun.

I upravo tu leži možda najveća lekcija ovog šampionskog pohoda. U eri u kojoj se NBA liga ponosi jednakošću i činjenicom da je osam različitih timova u poslednjih osam godina osvojilo titulu, često ne pobeđuje samo najbolji tim. Pobeđuje onaj koji uspe da ostane zdrav.