Analitički ugao: Evo šta Njujork treba da uradi kako bi dobio četvrtu utakmicu finala

Veliko finale NBA lige stiglo je do možda i najvažnije utakmice čitave serije. Posle šoka koji su doživeli u Medison Skver Gardenu i poraza u trećem meču, Niksi su i dalje u prednosti, ali više nemaju prostor za opuštanje. Pobeda bi ih dovela na korak od prve titule posle više od pola veka. Poraz bi potpuno promenio momentum i pretvorio ovu seriju u praktično novi početak.

Ako žele da povedu 3:1, odgovor nije u revolucionarnim promenama. Naprotiv. Njujork mora da se vrati onome što ga je učinilo najboljim timom plej-ofa i donelo mu 13 uzastopnih pobeda.

Pre svega, Džejlen Branson mora da dobije pomoć u organizaciji igre.

Nije tajna da Sparsi rade sve kako bi mu otežali život. Stefon Kasl i Dilan Harper ga pritiskaju preko celog terena, guraju ga u kontakt i teraju da troši ogromnu količinu energije već pri samom prenosu lopte. Posledice su vidljive. Branson u finalu šutira svega 37% iz igre i 31,8% za tri poena, dok broj izgubljenih lopti gotovo prati broj asistencija.

To ne znači da treba da prepusti ključeve napada nekome drugom, ali znači da mora češće da igra bez lopte. Kada nije primoran da svaki napad započinje iz driblinga, postaje opasniji kao strelac, lakše dolazi do svojih pozicija i manje energije troši do trenutka kada se utakmice lome. Hoze Alvarado mogao bi da bude jedno od rešenja. Njegova minutaža nije spektakularna, ali kada je na parketu, ritam Niksa deluje stabilnije.

Odmah zatim dolazimo do možda najveće misterije ovog finala: Gde je Karl-Entoni Tauns u četvrtim četvrtinama?

Podatak zvuči gotovo neverovatno. Kroz tri utakmice Tauns je odigrao 30 minuta u poslednjim deonicama i nije postigao nijedan poen. Nema pogođenog šuta. Nema slobodnih bacanja. Uzeo je svega šest šuteva. To jednostavno ne sme da se ponovi.

Majk Braun je već priznao da mora bolje da ga uključi u završnicama, ali odgovornost nije samo na treneru. Tauns mora agresivnije da traži loptu. Mora da napada niže čuvare koje mu Sparsi šalju. Mora da koristi prednost u visini i šutu. Kada je uključen u kreaciju i podeli najmanje četiri asistencije, Niksi u ovom plej-ofu imaju skor 12-1. To nije slučajnost.

Treća stvar je možda i najjednostavnija. Njujork konačno mora da počne utakmicu na vreme.

U prve tri utakmice Niksi su konstantno jurili rezultat. Minus 10 u prvoj četvrtini prve utakmice. Minus 10 u drugoj. Minus 12 u trećoj. Protivnik koji ima Viktora Vembanjamu, Dierona Foksa i sve sigurnijeg Stefona Kasla ne može se stalno puštati da prvi zada udarac.

"Ne možemo da očekujemo da ćemo se svaki put vratiti", rekao je Tauns. I potpuno je u pravu.

Povratci jesu romantični. Ali oni troše energiju. Teraš svoje nosioce da igraju pod pritiskom od prvog minuta, umesto da sami diktiraju tempo. Njujork mora da izađe na teren sa istom čvrstinom koju San Antonio prikazuje od početnog podbacivanja.

Poslednja stavka možda je i najvažnija sa defanzivne strane. Viktor Vembanjama više ne sme da se izgubi iz vida.

Previše puta u trećoj utakmici Niksi su izgubili pregled nad njim u tranziciji ili tokom ranih faza napada. Tauns je izlazio previsoko, dolazilo je do pogrešnih preuzimanja, a Vembanjama je kažnjavao svaki trenutak nepažnje.

Njujork mora da prihvati jednostavnu filozofiju - naterajte ostale Sparse da vas pobede. Ako Džulijan Šampanji pogodi nekoliko šuteva, živećete s tim. Ako Keldon Džonson ubaci desetak poena, preživećete. Ali ne smete dozvoliti Vembanjami da dominira oko obruča i kontroliše ritam utakmice.

Sve ovo zajedno možda zvuči banalno. Više dodavanja. Bolji početak. Veća uključenost Taunsa. Manje opterećenje za Bransona, ali upravo su te "dosadne" stvari bile temelj identiteta Niksa tokom čitavog plej-ofa.

Njujork ne mora da pronađe novu verziju sebe da bi poveo 3:1 u velikom finalu NBA lige, mora samo da se seti ko je bio pre nego što je ova serija počela, a ako to uspe, Medison Skver Garden mogao bi da dočeka veče koje će ga približiti tituli više nego bilo koje u poslednjih 53 godine.