Nije slučajnost, ovo je karakter: Njujork pretvara nemoguće u naviku

Istorija NBA plej-ofa prepuna je velikih preokreta, ali ono što rade Njujork Niksi u ovom doigravanju izlazi iz svih poznatih okvira. Ono što je do ove godine delovalo praktično nemoguće, oni su uspeli da pretvore u svoju specijalnost.

Od 1997. godine, otkako postoji "plej-baj-plej" statistika, NBA timovi imali su skor 3-750 kada bi u nekom momentu četvrte četvrtine plej-of utakmice bili suočeni sa zaostatkom od 20 ili više poena. Bilo je potrebno gotovo tri decenije da se skupe samo tri takva preokreta, a onda su stigli Niksi iz 2026. godine.

Prvi put su šokirali ligu u finalu Istočne konferencije protiv Klivlend Kavalirsa. Gubili su 22 poena u poslednjoj četvrtini, ali su odbili da se predaju i stigli do jednog od najneverovatnijih preokreta koje je plej-of ikada video. Tada se činilo da je reč o utakmici koja će se pamtiti generacijama i o nečemu što se događa jednom u životu.

Samo nekoliko nedelja kasnije uradili su to ponovo, i to na najvećoj mogućoj sceni. U četvrtoj utakmici velikog finala NBA lige protiv San Antonio Sparsa, Njujork je početkom treće četvrtine gubio 81:52. Sparsi su izgledali nezaustavljivo. Pogodili su rekordnih 14 trojki u prvom poluvremenu, publika u Medison Skver Gardenu bila je utišana, a serija je delovala kao da nezaustavljivo ide ka izjednačenju na 2-2.

Međutim, upravo tada se probudio tim koji je tokom celog plej-ofa odbijao da prihvati poraz kao gotovu stvar. Za razliku od mnogih velikih preokreta koji se grade isključivo na neverovatnom šutu, ovaj je krenuo iz odbrane. Niksi su podigli intenzitet, počeli da osvajaju ničije lopte i naterali Sparse da potpuno izgube ritam i samopouzdanje koje su imali tokom prvog poluvremena.

San Antonio je posle 14 pogođenih trojki u prvih 24 minuta u nastavku pogodio samo 3 iz 17 pokušaja. Viktor Vembanjama je drugo poluvreme završio sa svega tri pogođena šuta iz 14 pokušaja, dok je na samom obruču imao neverovatnih 1/8. Sparsi su kao tim u drugom delu utakmice šutirali katastrofalnih 8/39 iz igre.

Njujork je, sa druge strane, još jednom pronašao heroje na mestima gde ih možda niko nije očekivao. Hoze Alvarado uneo je energiju koja je promenila tok utakmice, Karl-Entoni Tauns je uprkos problemima sa faulovima odigrao važnu ulogu u završnici, a Džejlen Branson nastavio je da veruje kada su mnogi već bili otpisali njegov tim. Sve je, ipak, završio čovek koji je postao simbol ovog finala. Ou Dži Anunobi prvo je sustigao Dierona Foksa i blokirao pokušaj polaganja kojim su Sparsi mogli da prelome utakmicu, da bi nekoliko sekundi kasnije stigao do ofanzivnog skoka posle Bransonovog promašaja i pogodio za 107:106 i najveći preokret u istoriji NBA finala.

Zbog toga ova statistika danas zvuči gotovo nestvarno. NBA timovi imaju skor 3-750 kada gube 20 ili više poena u četvrtoj četvrtini plej-of utakmice još od 1997. godine. Niksi iz 2026. godine sami imaju dve od ukupno pet takvih pobeda. Dva puta su uradili nešto što je ostatku lige uspelo samo tri puta za skoro tri decenije.

U nekom trenutku to više nije sreća. Nije ni slučajnost. To postaje karakter, a možda je upravo to odlika budućih šampiona.