Istorija NBA finala: Njujork čeka ovo više od pola veka, da li je došao red na Nikse?

Veliko finale NBA lige konačno je stiglo. Njujork Niksi ponovo su među poslednja dva tima koja stoje na kraju sezone. Za mlađe generacije to možda zvuči kao još jedna dobra sezona i još jedan uspešan plej-of. Za starije navijače, za grad koji decenijama živi košarku i za franšizu koja već pola veka pokušava da se vrati na vrh, ovo je mnogo više od toga.

Prošlo je 27 godina od poslednjeg puta kada su Niksi igrali veliko finale NBA lige. Prošlo je čak 53 godine od poslednje šampionske parade. Generacije navijača odrasle su slušajući priče o velikim timovima iz sedamdesetih, gledajući stare snimke i čekajući trenutak kada će konačno dobiti svoju verziju tih uspomena.

Istorija Niksa u NBA finalima počela je mnogo ranije nego što mnogi misle. Već početkom pedesetih stigla su tri uzastopna finala. Godine 1951, 1952. i 1953. Niksi su bili deo same elite lige, ali svaki put su ostajali korak kratki. Dva puta su izgubili u sedam utakmica. Tri finala za tri godine zvuče kao početak dinastije. U realnosti, postali su uvod u dugu istoriju čekanja.

Prava zlatna era stigla je sedamdesetih. Tada su Niksi postali ono što danas mnogi zamišljaju kada pomisle na košarku u Medison Skver Gardenu. Timska košarka, velika imena i ekipa koja je bila simbol grada.

Prva titula osvojena je 1970. godine posle epske serije protiv Los Anđeles Lejkersa. To finale zauvek je ostalo upamćeno po Vilisu Ridu i njegovom izlasku na parket u sedmoj utakmici uprkos povredi. Sama njegova pojava promenila je atmosferu u dvorani. Niksi su pobedili i prvi put postali šampioni.

 

 

Tri godine kasnije stigla je i druga titula. Mnogi stariji navijači i danas smatraju da je tim iz 1973. bio još bolji od šampionskog sastava iz 1970. Tada niko nije mogao da pretpostavi da će upravo ta titula ostati poslednja narednih pet decenija.

Usledile su godine pokušaja, razočaranja i propuštenih prilika, a možda nijedan poraz ne boli više od 1994. godine. Generacija predvođena Patrikom Juingom konačno je stigla do velikog finala i imala priliku da vrati titulu u Njujork. Serija protiv Hjuston Roketsa otišla je do sedme utakmice. Grad je bio spreman. Franšiza je bila na korak od povratka na vrh. Umesto slavlja stigao je bolan poraz i još jedno poglavlje u istoriji "šta bi bilo kad bi bilo".

Pet godina kasnije Niksi su uradili nešto što je tada delovalo gotovo nemoguće. Kao osmi nosilac stigli su do velikog finala NBA lige. To je i danas jedna od najneverovatnijih plej-of priča moderne ere.

Na drugoj strani čekali su San Antonio Sparsi.

Tim Dankan.

Dejvid Robinson.

Poraz 4:1.

Ispostaviće se, poslednje finale za narednih 27 godina, zato ova priča danas deluje gotovo filmski. Niksi ponovo igraju veliko finale, ponovo protiv Sparsa, ponovo protiv tima koji predvodi generacijski talenat. Razlika je samo što sada na drugoj strani stoji Viktor Vembanjama.

Mnogo toga se promenilo od 1999. godine. Društvene mreže nisu postojale. NBA je izgledala potpuno drugačije. Medison Skver Garden prošao je kroz bezbroj razočaranja, loših sezona, pogrešnih odluka uprave, neuspelih projekata i godina tokom kojih je sama pomisao na finale delovala smešno.

Upravo zato ovo finale nosi toliku težinu, jer Njujork nije samo stigao do završnice, Njujork pokušava da prekine jednu od najvećih suša u istoriji velikih američkih sportskih franšiza.

Džejlen Branson i ova generacija sada nose teret koji prethodne nisu uspele da iznesu. Nose očekivanja grada koji sebe i dalje smatra košarkaškim centrom sveta. Nose uspomene na Vilisa Rida, Volta Frejzera, Patrika Juinga i sve generacije koje su bile blizu, ali nikada nisu stigle do kraja.

Pitanje više nije da li je ovo velika priča - to je odavno postalo jasno, pravo pitanje je samo jedno: Da li je konačno došao red na Nikse?