"Dalas stadion": Kuća koju je izgradio Džeri

Očekivano je bilo, kada je FIFA objavila da će se veći deo Svetskog prvenstva u Severnoj Americi održati u SAD, da nećemo imati prilike da utakmice pratimo na stadionima koji imaju veliko istorijsko nasleđe, makar ne u "prelepoj igri". Ipak, činjenica je da američka infrastruktura, što se sportskih lokaliteta tiče, ne može da se poredi sa evropskom, što je lako uočljivo prema broju sedećih mesta koja ima prosečna NFL arena, u odnosu na recimo premijerligaške stadione.

Stadion u Dalasu (kažemo to samo zbog imena, jer se ovo zdanje u stvari nalazi u Arlingtonu - 31 km daleko od Dalasa) nije mesto koje se nagledalo fudbala, onog pravog, ili kako bi ga domaćini Mundijala nazvali, sokera. I sam nosi mnogo imena. "Dalas stadion", kako mu je ime kada sponzori nisu upleteni (trenutno je aktuelno "AT&T arena", kako se neće zvati zbog FIFA regulacija) gotovo da niko ne koristi i mnogo češće ćete čuti da su nadimci vezani za vlasnika Dalas Kaubojsa, Džerija Džonsa, koji je imao krucijalnu ulogu u izgradnji zdanja.

"Džerijev svet", "Džerijeva kuća", ili "Džerijeva palata" su najčešća imena za ovaj velelepni stadion koji će primati nešto 92. hiljade "duša" za Mundijal (koliko su organizatori prijavili, i što ga stavlja na prvo mesto po broju potencijalnih navijača za Svetsko prvenstvo), iako je u stanju i da prebaci impozantnu "stotku", kada ekipa iz Teksasa igra svoje utakmice. Takođe, neretko ćete čuti da ga stanovnici najveće savezne države SAD zovu "Kuća koju je izgradio Džeri", prema fantastičnom filmskom ostvarenju Larsa von Trira, "Kuća koju je sagradio Džek" (The Hosue That Jack Built).

I sam Džons je veoma zanimljiva figura, mada ne baš na način kao Džek, iako bi navijači Dalasa imali šta da mu prigovore… Recimo da je fudbalsku analogiju najbolje podvući sa Silvijom Berluskonijem. Ono što je kontroverzni Italijan bio u Milanu, to je Džeri u Dalasu. Od 1989. godine, američki milijarder je vlasnik, predsednik i generalni menadžer Kauboja, koji su pod njegovim vođstvom stigli do tri titule NFL, ali nijednu nisu osvojili još od 90-ih, koje se smatraju zlatnom erom u istoriji teksaške franšize.

Baš nakon dve vezane titule (1992. i 1993. godine), Džeri je izneo ideju da se stari stadion Dalasa proširi sa 65 hiljada sedećih mesta, na 105 hiljada "fotelja". Čekalo se tri godine, pre nego što su zvaničnici kluba, predvođeni Džonsom koji se naravno pitao za sve, održali prve razgovore sa okružnim političkim liderima, a tek 2006. godine, počinje izgradnja - novog stadiona, a ne renoviranje starog, kako je inicijalno planirano.

Samo tri godine je bilo potrebno da "Dalas stadion" bude dovršen, a iako je u početku projektovano da će izgradnja koštati 650 miliona dolara, zbog finansijske krize 2008. godine, kao i uvek prisutnih "neplaniranih" troškova, cena je porasla na neverovatnih 1,15 milijardi zelenih novčanica (prema nekim podacima i 1,3 milijarde), što ovaj stadion stavlja na deseto mesto liste najskupljih sportskih zdanja planete.

Svakako, na početku druge decenije ovog veka, "Džerijev svet" je bio najmoderniji u NFL sa najvećim video panelima (o kojima će kasnije biti reči) i krovom koji može da se zatvori, tako da mu je ubrzo "povereno" organizovanje najvažnijeg sportskog događaja u SAD - Super bola.

Tek dve godine nakon izgradnje, u finalnom okršaju plej-ofa su snage odmerili Grin Bej Pekersi i Pitsburg Stilersi, a ostao je ovaj Super bol obeležen delimično kao dan kada Džons nije dobio ono što je hteo. Naime, velika želja vlasnika Dalasa, bila je da njegova Arena obori rekord po broju pristalica na utakmici, koji i dalje drži "Rouz bol" arena u Pasadini (103,985 prisutno). Džeri je toliko forsirao svoje, da je na kraju 1200 sedišta "blokirano" zbog bezbednosti i dok je za 800 duša pronađeno mesto, 400 je nije moglo stati, tako da je ovim ljubiteljima američkog fudbala NFL morao refundirati karte po tri puta skupljoj "tarifi" u odnosu na njihovu maloprodajnu vrednost, a takođe im organizacija uručila i ulaznice za naredni "Super bol". Naravno, i NFL i Džeri su tuženi, a Džons je takođe ostao "kratak" za rekord za nekih 700 ljudi.

Što se evropskog fudbala tiče, ovo će biti prvi put da se "velike utakmice" igraju na stadionu Dalasa. Najvažniji mečevi su uglavnom odigrani u okviru CONCACAF Zlatnog kupa, dok je Teksas Kopa Ameriku pratio do četvrtfinala 2024. godine. Ipak, na Svetskom prvenstvu će se u Dalasu odigrati neki od najvažnijih duela, kako u grupnoj, tako i u nok-aut fazi. Debitantski meč će "Džerijeva palata" imati 14. juna, a sastaće se Japan i Holandija, dok će prvi derbi biti odigran samo tri dana kasnije između Hrvatske i Engleske. Planirana su i dva meča 1/32 finala, jedan duel u osmini finala, kao i polufinalni okršaj u julu.

Nacrti za renoviranje su otkriveni još pre tri godine, radovi su započeti 2024. godine, a u punom su jeku od starta marta. Očekuje se da ovaj projekat košta oko 300 miliona dolara, a najskuplji deo radova je podizanje terena na visinu koja odgovara FIFA standardima, kao i postavljanje fudbalske podloge. Takođe, već pominjani video ekran na centru će projektovati snimke sa utakmice u 4K rezoluciji.

Valjalo bi zadržati se na ovim video ekranima, s obzirom da su i oni bili Džerijev trn u oku ranijih godina. Radi se o "grdosiji" visokoj 22 i širokoj 49 metara, koja stoji na 27 metara iznad zemlje. Šta je posebno zanimljvo kod ovog gigantskog televizora?

Kada je izgrađen "Dalas stadion", svi koji su ga videli su, imali su sličnu konstataciju - video ekran je suviše nisko! I zaista, kada pogledate proseke, većina ekrana an NFL stadionima prelazi granicu od 30 metara. Zvuči kao mala razlika, ali spekulisalo se da bi prilikom ispucavanja lopte jedna mogla završiti na ekranu, ukoliko je šuter dovoljno snažan.

To se i dogodilo, i to u prvoj predsezonskoj utakmici 2009. na stadionu, kada je Ej Džej Trapaso zakucao loptu u ekran. Očigledno, ovo je unervozilo vremešnog Džerija.

"Ako gledate kako se šutira lopta, osim ako ne pokušavate da pogodite ekran, šutirate u daljinu. Naravno, želite da lopta ostane u vazduhu duže, ali šutira se u daljinu i sigurno ne kroz sredinu, nego sa strane", rekao je Džons.

Čitava kontroverza je otišla toliko daleko, da je pozvan i fizičar sa Longvud univerziteta, koji je presudio da dobar šut i te kako može završiti na ekranu. Navodno, ovaj problem je rešen blagom elevacijom grotesknog televizora, a pominje se i da je svaki incident ovog tipa, vlasnika Dalasa naveo da još malo podigne ekran (što i te kako košta), mada ovi navodi nikada nisu potvrđene.

Takođe, još jedan problem koji postoji na ovoj areni je svetlost. Planski, gotovo svi NFL stadioni su pravljeni prema orijentaciji sever-jug, kako golovi ne bi bili izloženi direktno sunčevim zracima. I mada je ovo praktično ustaljeno pravilo koje se ne dovodi u pitanje, Džeri je imao druge ideje, te je stadion orijentisan tako da sunce direktno prolazi kroz severnu i južnu tribinu, u zavisnsti od toga da li se uzdiže ili silazi.

Situaciju čini gorom činjenica da na ovim stranama, stadion ima staklene prozore, koji refleksijom dodatno otežavaju igračima vid. Iako su se mnogi žalili na sunce - od igrača, preko novinara i komentatora, a na kraju i publike - Džons je u svom maniru rešio da ne prizna grešku i krivicu, iako je u više navrata upitan zašto Kauboji ne stavljaju crne zavese na prozore, koje se koriste za koncertne događaje recimo.

"Znamo gde će biti sunce na našem terenu. Najbolje da srušimo ceo stadion i napravimo novi. Je l’ se vi šalite sa mnom? Svi imaju iste uslove. Svaki tim koji dođe ima iste probleme. Znaju gde će sunce biti i svaki tim prolazi kroz isto", rekao je besni Džeri.

Dakle, možda ne toliko istorijskog značaja, ali svakako zabave i klasične američke predstave možete očekivati ako posetite "Kuću koju je sagradio Džeri". Samo, sa sobom u SAD, ako planirate putovati na Mundijal, obavezno ponesite i naočare za sunčanje, jer je pitanje da li ćete moći da pratite čitav tok utakmice.