Istorija Mundijala – Katar 2022: Presedan koji je započeo novu eru fudbala

Najskorije Svetsko prvenstvo u fudbalu bilo je specifično po mnogim parametrima, počevši od samog datuma održavanja. Turnir koji je inače rezervisan za leto igrao se od 20. novembra do 18. decembra, te smo po prvi put imali priliku da u zimskim jaknama uživamo u najlepšem prazniku koji ovaj sport ima da ponudi. Ispotaviće se da je ovo izdanje započeo talas promena koji se nastavlja i u SAD, Kanadi i Meksiku ovog leta.

Arapski svet je po prvi put dobio priliku da organizuje planetarnu smotru, i to zahvaljujući novoj politici FIFA organizacije gde kontinenti moraju da pauziraju dva prvenstva pre nego što bilo koja njihova federacija dobije organizaciju. Katar je iskoristio tu promenu da "ugrabi" neočekivano domaćinstvo, i to uz mnogo kontroverze i optužbi da su do organizacije stigli putem korupcije.

Bila je to samo jedna od hrpa kontroverzi sa Sepom Blaterom (bivšim FIFA predsednikom) u njenom centru, a to je bila samo prva sumnjiva stvar u nizu. Katar je bio država koja nije imala nikakve veze sa fudbalom, ali je svoje ogromne rezerve bogatstva utrošila u izgradnju sedam novih stadiona, te je ukupan trošak ovog prvenstva prešao cifru od 180 milijardi evra. Imajući u vidu činjenicu da je gomilu radnika umiralo gradeći stadione i da je ovo bio prvo SP gde nije mogao da se pije alkohol – mnogi nisu bili zadovoljni što se turnir održava baš ovde.

Svakako, arapski narod dobio je prvu priliku da organizuje najveće sportsko takmičenje na planeti – koje je isporučilo u stvaranju kultnih momenata Svetskih prvenstava. Bila je to najkompaktnija planetarna smotra u istoriji, jer je najdalji stadion bio udaljen svega 50 kilometara od Dohe, glavnog grada ove države.

Ostvareno je mnogo novih rekorda i nikada do sad viđenih stvari, a možda najinteresantnija je činjenica da je ovo prvi turnir na kom je svaki kontinent imao bar po jednog predstavnika u nokaut fazi. Pored toga, Afrika, a i arapsko govorno područje, je dobila svog prvog polufinalistu u istoriji SP – Maroko.

Ovaj turnir pružio je gledaocima možda i najbolje finale u istoriji. Argentina i Francuska su igrali „prsa u prsa“ punih 120 minuta, gde nije bilo mesta ni da se trepne, a kamoli odvoji pogled sa malog ekrana. Kilijan Mbape je postao tek drugi igrač u istoriji koji je postigao het-trik u finalu (nakon Džefa Hursta 1966. godine), a penali su presudili da će Lionel Mesi podići svoju prvu "boginju" u karijeri!

Na ovom turniru je postavljen rekord po broju postignutih golova (172). Najbolji strelac bio je upravo Francuz, koji je za sedam utakmica postigao osam golova i tako pokupio "zlatnu kopačku".