Predstavljamo Grupu C: Brazil "juri" šestu zvezdicu, Maroko, Škotska i Haiti traže šansu za iznenađenje

Grupa C na Svetskom prvenstvu već na papiru obećava mnogo. Sudar različitih fudbalskih svetova, tradicije, uspona i povrataka. U konkurenciji Brazila, Maroka, Haitija i Škotske, mesta u nokaut fazi tražiće dve najbolje selekcije, uz mogućnost da i trećeplasirani tim pronađe put među 32 najbolje ekipe turnira.

U teoriji, stvari deluju jasno. Brazil ulazi kao petostruki šampion sveta, selekcija koja nosi istoriju tešku kao planina i očekivanja koja ne trpe izgovore. Ipak, savremeni turniri odavno su pokazali da reputacija više ne pobeđuje utakmice sama od sebe. Brazil će morati da igra brzo, konkretno i bez oscilacija, jer su protivnici u ovoj grupi sve samo ne naivni.

Najveći izazivač dolazi iz Afrike. Maroko je posle istorijskog četvrtog mesta 2022. prestao da bude romantična priča i postao ozbiljan takmičar. Organizovan, disciplinovan i opasan iz tranzicije, ovaj tim sada ima iskustvo velikih utakmica i veru da može da ide korak dalje. Njihov duel sa Brazilom već na startu grupe mogao bi da odredi čitav tok takmičenja u Grupi C. 

Credit: Peter Kováč / Alamy / Profimedia

Škotska, koja se na Svetsko prvenstvo vraća prvi put još od 1998, dolazi sa drugačijim teretom ne istorije pobeda, već istorije propuštenih prilika. Generacije su se smenjivale bez većeg uspeha, ali ovaj tim želi da prekine taj obrazac. Organizacija igre i čvrstina biće njihovo glavno oružje, ali pitanje je da li će to biti dovoljno protiv tehnički nadmoćnijih rivala.

U senci velikih imena stoji Haiti, selekcija koja nema šta da izgubi. Njihovo jedino prethodno učešće završeno je još sedamdesetih, ali upravo ta rasterećenost može ih učiniti nezgodnim protivnikom. U turnirskom formatu, timovi poput Haitija često igraju ulogu remetilačkog faktora dovoljno je jedno iznenađenje da se poremeti čitava grupa.

Istorija dodatno komplikuje sliku. Brazil, Maroko i Škotska već su bili zajedno u grupi 1998. godine. Tada je Brazil bio siguran, Maroko impresivan, a Škotska bez odgovora. Danas, skoro tri decenije kasnije, odnosi snaga više nisu isti, ali sećanja na te duele daju dodatnu težinu svakom novom susretu.

Raspored ne ostavlja prostor za kalkulacije. Već prvog dana gledaćemo Brazil protiv Maroka, duel koji može rano da razdvoji favorite od pratilaca. Istovremeno, Škotska i Haiti igraju meč bez prethodne istorije, što ga čini potpuno otvorenim. Drugo kolo donosi potencijalne prelomne trenutke, dok bi u poslednjoj rundi moglo da odlučuje sve. 
Dalje prolaze dve najbolje selekcije, uz mogućnost da i trećeplasirani pronađe mesto među 32 ekipe. Upravo ta dodatna šansa često produžava neizvesnost do poslednjeg zvižduka.

Na kraju, Grupa C nije priča o jednom favoritu, već o balansu između tradicije i trenutne forme. Brazil nosi ime, Maroko samopouzdanje, Škotska motiv povratka, a Haiti slobodu da iznenadi. 

U takvoj postavci, jedino što deluje sigurno jeste ništa neće ići po unapred napisanom scenariju.

GRUPA C

Brazil, Maroko, Haiti, Škotska. 

Raspored mečeva Grupe C

1. kolo - 14. jun
Brazil - Maroko 00.00
Haiti - Škotska 03.00

2. kolo - 20. jun  

Škotska - Maroko 00.00
Brazil - Haiti 02.030

3. kolo - 25. jun

Maroko - Haiti 00.00
Škotska - Brazil 00.00

Brazil: Fudbalska sila koja nikada ne izlazi iz mode

Credit: Kirby Lee, Image of sport / Alamy / Profimedia

Kad se pomene Brazil, u mislima se odmah smenjuju slike fudbalske magije od Pelea i Ronaldoa do Zika i drugih velikana, uz prepoznatljive žute dresove, niz trofeja i ritam koji dolazi sa peščanih plaža. 

Brazil nije samo reprezentacija to je stil, identitet i neiscrpna inspiracija svetskog fudbala. 
Ni jedna druga reprezentacija u istoriji Svetskog prvenstva nije ostavila takav trag. Brazil je čak pet puta stizao do titule prvaka sveta i to: 1958, 1962, 1970, 1994. i 2002. godine i jedina je selekcija koja je učestvovala na svakom Mundijalu od njegovog osnivanja, bez izostanka i bez potrebe za kvalifikacionim baražima. Titule su osvajane na četiri kontinenta, što dodatno potvrđuje globalnu dominaciju ove selekcije.

Fudbalski stručnjaci često kao najveći tim svih vremena izdvajaju Brazil sa Svetskog prvenstva 1970. godine, generaciju koju je predvodio Pele. Ta ekipa ne samo da je gosvojila trofej, već je načinom igre promenila percepciju fudbala. Ništa manje nisu cenjene ni generacije iz 1958–1962. i one iz 1994–2002, kao i tehnički izuzetna ekipa iz 1982. godine, iako bez titule.

Istorija brazilskog fudbala počinje još 1914. godine, kada je odigran prvi zabeležen meč protiv engleskog tima Ekseter Siti, koji je Brazil dobio 2:0. U ranim decenijama rezultati su bili promenljivi, ali je već 1919. osvojena prva velika titula u okviru južnoameričkog šampionata, preteče današnje Kopa Amerike.

Na prvom Svetskom prvenstvu 1930. godine Brazil je eliminisan u grupnoj fazi, dok je 1938. u Francuskoj stigao do trećeg mesta. Pravi šok dogodio se 1950. na domaćem terenu, kada je u finalu izgubio od Urugvaja 2:1. Taj poraz ostavio je dubok trag u nacionalnoj svesti i doveo do promene identiteta reprezentacije, uključujući i uvođenje žuto-zelenog dresa.

Zlatna era počinje 1958. godine u Švedskoj, kada mladi Pele vodio Brazil do prve svetske titule. Četiri godine kasnije, uprkos njegovoj povredi, tim predvođen Garinčom odbranio je tron u Čileu. Vrhunac dolazi 1970. u Meksiku, kada Brazil osvaja treću titulu i ulazi u istoriju kao jedan od najdominantnijih timova svih vremena.

Period nakon toga obeležen je dugim čekanjem na novi trofej, ali i velikim generacijama koje nisu uspele da ponove uspeh. Posebno se pamti 1982. godina i ekipa predvođena Zikom, Sokratesom i Falkaom, koja je igrala jedan od najlepših fudbala, ali ispala pre završnice.

Nova zlatna era stiže 1994. godine u SAD, kada Brazil predvođen Romarijem i Bebetom osvaja četvrtu titulu posle penala protiv Italije. Četiri godine kasnije dolazi poraz u finalu od Francuske, ali i uspon Ronalda, koji 2002. godine predvodi Brazil do pete svetske krune zajedno sa Rivaldom i Ronaldinjom.

U modernom periodu Brazil je prolazio kroz oscilacije. Uspesi poput osvajanja Kopa Amerike 2019. godine nisu bili praćeni kontinuitetom na Mundijalima, gde su eliminacije često dolazile u kasnim fazama. Posebno bolan ostaje poraz od Nemačke 7:1 na Svetskom prvenstvu 2014. na domaćem terenu.
Danas Brazil i dalje važi za jednu od najtalentovanijih reprezentacija na svetu. Igrači poput Vinisijusa Žuniora i Kazemira nose novi talas kvaliteta, dok reprezentacija nastavlja da balansira između tradicije i modernog fudbala.

Dolazak Karla Anćelotija na klupu reprezentacije ima jasan cilj, a to je osvajanje šeste titule prvaka sveta na turniru u Severnoj Americi. Njegov ujedno dolazak označava početak nove ere, sa ambicijom da se Brazil ponovo vrati na sam svetski vrh.

BRAZIL

SAVEZ OSNOVAN: 1914.

PREDSEDNIK: Ednaldo Rodrigeš

ČLANSTVO U FIFA: od 1923

ČLANSTVO U CONMEBOL: od 1916

TROFEJI: SP (1958, 1962, 1970, 1994, 2002), Olimpijske igre: dve zlatne medalje (2016, 2020), tri srebrne medalje (1984, 1988, 2012), dve bronzane medalje 1996, 2008. KONKAKAF Zlatni kup (1952, 1956), Kup Konfederacija (1997, 2005, 2009, 2013) Kopa Amerika (1919, 1922, 1949, 1989, 1997, 1999, 2004, 2007, 2019)

FIFA RANG LISTA: 6 (OVO SE PROMENI 1.juna)

PRVI MEČ: Argentina - Brazil 3:0 (20.09.1914)

NAJUBEDLJIVIJA POBEDA: Brazil-Bolivija 10:1 (1949)

NAJUBEDLJIVIJI PORAZ: Urugvaj - Brazil 6:0 (1929), Brazil - Nemačka 1:7 (2014)

NAJVIŠE UTAKMICA: Kafu (142)

NAJVIŠE GOLOVA: Nejmar (79)

UČEŠĆA NA SP: 22 (prvo 1930.)

NAJVEĆI USPEH NA SP: pet puta prvak (1958, 1962, 1970, 1994, 2002)

BILANS NA SP: 114 76 19 19 237:108

SELEKTOR: Karlo Anćeloti 

KAPITEN SELEKCIJE: Markinjos

NADIMAK: "Karioke", "Selesao"

OPREMA: "Najk"

WEBSITE: cbf.com.br

IGRAČKI KADAR NA SP 2026***

1.

2.

"Lavovi sa Atlasa": Od autsajdera do istorijskog polufinaliste Mundijala

Credit: David Canales/SOPA Images / Shutterstock Editorial / Profimedia

Fudbalska reprezentacija Maroka, poslednjih godina se nametnula kao jedna od najstabilnijih i najorganizovanijih selekcija van Evrope i Južne Amerike. Iako potiče iz severne Afrike, njen uticaj odavno prevazilazi regionalne okvire, a rezultati koje postiže svrstavaju je među ozbiljne aktere svetskog fudbala.

Uspon Maroka nije došao preko noći. Godinama je ova selekcija gradila identitet kroz čvrstu odbranu, disciplinu i sve kvalitetniju generaciju igrača koji nastupaju u najvećim evropskim klubovima. Kontinentalne titule iz 1976. i 2025. godine, kao i uspesi u Afričkom kupu nacija za igrače iz domaćih liga, potvrdili su njihov status sile u Africi.

Na svetskoj sceni, Maroko je debitovao na Mundijalu 1970. godine, ali je istorijski iskorak napravljen 1986. u Meksiku, kada su postali prva afrička reprezentacija koja je prošla grupnu fazu Svetskog prvenstva. Tada su osvojili grupu, ali ih je u osmini finala zaustavila Zapadna Nemačka minimalnim rezultatom.

Pravi istorijski vrhunac stigao je na Svetskom prvenstvu 2022. godine u Kataru. Tamo je generacija koju predvode Ašraf Hakimi, Hakim Ziješ, Jusuf En Nesiri i golman Jasin Bunu napravila senzaciju. Maroko je završio kao prvoplasirani u grupi ispred Belgije, Hrvatske i Kanade, a zatim eliminisao Španiju i Portugaliju, postavši prva afrička i prva arapska selekcija koja je stigla do polufinala Mundijala.

Time su "Lavovi sa Atlasa" ušli u istoriju kao prva afrička reprezentacija među četiri najbolje na svetu, što je podvig koji je promenio percepciju fudbala na afričkom kontinentu.

Maroko je i posle tog uspeha nastavio da potvrđuje kontinuitet. Reprezentacija je vezala čak 19 uzastopnih pobeda u svim takmičenjima, čime je postavila jedan od svetskih rekorda u modernom reprezentativnom fudbalu. Na FIFA rang listi više puta je bila najbolje plasirana afrička selekcija, a početkom 2026. godine ušla je i u top 10 reprezentacija sveta.

Osim Svetskog prvenstva, Maroko je imao zapažene nastupe i u drugim takmičenjima. Sve to pokazuje da se radi o selekciji koja je godinama u vrhu kontinentalnog fudbala, bez obzira na povremene oscilacije.

Savremeni tim čine igrači koji nastupaju u najvećim evropskim klubovima. Među najistaknutijima su Ašraf Hakimi iz Pari Sen Žermena, Jasin Bunu iz Al Hilala, Sofjan Amrabat, Brahim Dijaz iz Real Madrida i Jusuf En Nesiri. Njihova kombinacija iskustva, discipline i tehničkog kvaliteta čini Maroko izuzetno nezgodnim protivnikom.

Selektorsku palicu trenutno drži Mohamed Vahbi, koji je dodatno učvrstio sistem igre zasnovan na disciplini i brzom prelasku iz odbrane u napad.

Ipak, uz sportske uspehe, Maroko je nedavno bio u centru velike kontroverze. Finale Afričkog kupa nacija između Maroka i Senegala izazvalo je ozbiljne polemike nakon niza spornih sudijskih odluka, uključujući poništen gol Senegala i dosuđen penal u završnici meča. Iako je na terenu Senegal osvojio titulu, nedavno je usledio obrt.

Administrativnom odlukom finalna  utakmica registrovana je službenim rezultatom 3:0 u korist Maroka zbog napuštanja terena od strane igrača Senegala.

Ta odluka izazvala je podeljene reakcije u fudbalskoj javnosti i otvorila pitanje granice između onoga što se dešava na terenu i odluka za zelenim stolom. Iako je Maroko zvanično dobio trofej, deo javnosti i dalje smatra da je epilog utakmice ostao kontroverzan.

Bez obzira na sve, reprezentacija Maroka danas stoji kao simbol modernog afričkog fudbala tim koji je spojio disciplinu, talenat i međunarodno iskustvo. Od prvih koraka na svetskoj sceni do istorijskog polufinala Mundijala, "Atlas lavovi" su pokazali da afrički fudbal može da se takmiči sa najvećima i da u njemu više nema uloga autsajdera.

Maroko 

SAVEZ OSNOVAN: 1955

PREDSEDNIK: Fuzi Lekija

ČLANSTVO U FIFA: od 1960

ČLANSTVO U CAF: od 1960

TROFEJI: Afrički kup nacija (1976, 2025), Arapski kup (2012, 2025), Mediteranske igre (1983, 2013), Šampionat afričkih nacija (2018, 2020, 2024)

FIFA RANG LISTA: 8 (OVO SE PROMENI 1.juna)

PRVI MEČ: Maroko - Irak 3:3 (1.06.1957)

NAJUBEDLJIVIJA POBEDA: Maroko - Saudijska Arabija 13:1 (06.09.1961)

NAJUBEDLJIVIJI PORAZ: Mađarska - Maroko 6:0 (11.10.1964)

NAJVIŠE UTAKMICA: Abdelmadžid Dolmi (142)

NAJVIŠE GOLOVA: Ahmed Faras (42)

UČEŠĆA NA SP: 6 (prvo 1970)

NAJVEĆI USPEH NA SP: 4. mesto 2022.

BILANS NA SP: 23 5 7 11 20:27

SELEKTOR: Mohamed Vahbi

KAPITEN SELEKCIJE: Ašraf Hakimi 

NADIMAK: Lavovi Atlasa

OPREMA: "Puma"

WEBSITE: frmf.ma

IGRAČKI KADAR NA SP 2026***

1.

2.

Škotska čeka veliki trenutak: Povratak na Mundijal posle 28 godina

Credit: ANDY BUCHANAN / AFP / Profimedia

Fudbalska reprezentacija Škotske spada među najstarije i najprepoznatljivije nacionalne timove u istoriji igre. Selekcija sa Ostrva više od jednog veka gradi identitet zasnovan na tradiciji, rivalstvu i snažnoj vezi sa navijačima. 

Priča počinje 1872. godine, kada su Škotska i England odigrale prvi zvanični međunarodni meč u istoriji. Taj susret bez golova označio je početak jednog od najdužih rivalstava u fudbalu. U godinama koje su usledile, Škotska je dominirala britanskom scenom, a vrhunac rane epohe stigao je 1928. pobedom od 5:1 nad Engleskom na Vembliju.

Ipak, uprkos snažnoj tradiciji, ulazak na svetsku scenu nije bio jednostavan. Škotska je dugo bila van sistema svetske fudbalske organizacije, pa je propustila prva svetska prvenstva. Debitantski nastup 1954 ostao je upamćen po teškom porazu od Urugvaja (0:7), što je i danas najubedljiviji neuspeh u istoriji tima.

Sedamdesete godine donele su novu nadu. Generacija koja je igrala na Mundijalu 1974. ostala je neporažena, ali je eliminisana zbog gol-razlike. Četiri godine kasnije, Škoti su stigli sa velikim ambicijama. Iako nisu prošli dalje, turnir je obeležio antologijski gol Arčija Gemila, protiv Holandije, koji se i danas prepričava kao jedan od najlepših u istoriji prvenstva.

Osamdesete su bile ispunjene dramom. Kvalifikacije za Mundijal 1986. obeležila je tragedija. Selektor Džok Stajn preminuo je neposredno nakon odlučujuće utakmice, a tim je na turniru predvodio Aleks Ferguson. Ni tada, kao ni ranije, Škotska nije uspela da napravi iskorak iz grupne faze.

Devedesete su donele kontinuitet nastupa, ali ne i rezultatski pomak. Učešća na turnirima 1990, 1992. i 1996. završena su u prvoj fazi, dok je 1998. godina ostala poslednje veliko takmičenje za ovu reprezentaciju u 20. veku. Usledila je duga pauza i potraga za novim identitetom.

Preokret dolazi u modernoj eri. Pod vođstvom selektora Stiva Klarka, Škotska se vraća na veliku scenu plasmanom na Evropsko prvenstvo 2020, zatim i 2024, a kruna tog procesa je izboren plasman na ovogodišnje Svetsko prvenstvo. Time je okončano gotovo tri decenije čekanja na Mundijal.

Iako nikada nisu prošli grupnu fazu na velikim turnirima, Škoti imaju snažan identitet. Njihovi navijači, poznati kao "Tartan armija", sinonim su za vernost i atmosferu na tribinama. Na terenu, istoriju su ispisivali velikani poput Kenija Dagliša, rekordera po broju nastupa, i Denisa Lou, sa kojim deli titulu najboljeg strelca.

Danas, Škotska ulazi u novo poglavlje sa ambicijom da konačno napravi iskorak. Generacija koja dolazi ima kvalitet i iskustvo, a Mundijal 2026 predstavlja priliku da se promeni istorija. Posle više od sto godina fudbalske priče, ostaje utisak da je najveći uspeh ovog tima njegova istrajnost.


Škotska 

SAVEZ OSNOVAN: 1873

PREDSEDNIK: Majk Malrejni

ČLANSTVO U FIFA: od 1910 

ČLANSTVO U UEFA: od 1954

TROFEJI: nema 

FIFA RANG LISTA: 43 (OVO SE PROMENI 1.juna)

PRVI MEČ: Škotska - Engleska 0:0 (1872)

NAJUBEDLJIVIJA POBEDA: Škotska - Republika Irska 11:0 (23.02.1901)

NAJUBEDLJIVIJI PORAZ: Urugvaj - Škotska 7:0 (19.06.1954)

NAJVIŠE UTAKMICA: Keni Dagliš (102)

NAJVIŠE GOLOVA: Denis Lou, Keni Galgliš (30)

UČEŠĆA NA SP: 8 (prvo 1954)

NAJVEĆI USPEH NA SP: grupna faza 

BILANS NA SP: 23 4 7 12 25:41

SELEKTOR: Stiv Klark 

KAPITEN SELEKCIJE: Endi Robertson 

NADIMAK: "Tartan armija"

OPREMA: "Adidas" 

WEBSITE: scottishfa.co.uk

IGRAČKI KADAR NA SP 2026***

1.

2.

Haiti se vratio na Mundijal: Priča o ponosu, opstanku i izgnanstvu

Credit: Leonardo Ramirez / Eyepix Group / Stringershub Inc. / Profimedia

Fudbalska reprezentacija Haitija nikada nije bila samo obična reprezentacija, ona je ogledalo istorije, kriza i upornosti jedne zemlje koja retko dobija lak put. Od skromnih početaka do velikih svetskih scena, „Grenadijeri“ su ispisivali priču koja se ne meri samo rezultatima.

Pod okriljem Fudbalskog saveza osnovanog još 1904. godine, Haiti je decenijama gradio identitet u okviru međunarodnog fudbala. Članstvo u FIFA i status jednog od osnivača CONCACAF-a postavili su temelje, ali su uspesi dolazili sporije.

Ipak, ono što ovu reprezentaciju izdvaja jeste činjenica da je jedina sa Kariba koja je uspela da izbori plasman na čak dva Svetska prvenstva 1974. i sada, posle više od pola veka, ponovo 2026. godine.

Prvi veliki pečat ostavljen je sedamdesetih. Generacija predvođena Antoanom Tasijem osvojila je CONCACAF šampionat 1973. i otvorila vrata Mundijala u Zapadnoj Nemačkoj. Iako su tamo upisani porazi protiv evropskih i južnoameričkih giganata, ostao je trenutak za istoriju, gol Emanuela Sanona protiv Italije, kojim je prekinut legendarni niz Dina Zofa bez primljenog pogotka.

Bio je to simbol da i mali mogu da ostave trag među velikima. Kraj Mundijala dočekali su sa tri poraza od Poljske 7:0, Italije 3:1 i Argentine 4:1.

Usledile su godine stagnacije. Politička nestabilnost, ekonomske teškoće i česte krize ostavile su dubok trag na reprezentaciju. Fudbal se često selio van granica zemlje, oslanjajući se na dijasporu, dok je razorni zemljotres 2010. godine dodatno pogodio ionako krhku sportsku strukturu.

Ipak, Haiti nikada nije nestao. Povremeni bljeskovi poput polufinala "Gold kupa" 2019. nagoveštavali su da se ispod površine gradi nova energija. Kulminacija je stigla u kvalifikacijama za Mundijal 2026, kada je tim, uprkos tome što nijedan meč nije igrao kod kuće, uspeo da osvoji prvo mesto u grupi i izbori istorijski povratak na najveću scenu.

U središtu te priče nalazi se kapiten, golman Džoni Plaside. Njegov put gotovo savršeno oslikava sudbinu reprezentacije. Rođen i fudbalski formiran u Francuskoj, branio je za Avr i Rems, ali je seniorsku karijeru posvetio zemlji svojih korena. Njegova karijera nije bila linearna, naprotiv. Periodi bez kluba, razmišljanja o povlačenju, pa novi povratci na teren, vodili su ga kroz Gengan, Oldam, Carsko selo u Bugarskoj i na kraju Bastiju, gde je pronašao stabilnost.

Van terena, izazovi su bili još teži. Zbog turbulentne situacije u Haitiju, Plaside se suočavao čak i sa pretnjama, optuživan da je izneverio nacionalni tim. Umesto da ga slome, ti pritisci su ga učvrstili i pretvorili u lidera koji danas predvodi reprezentaciju.

Na predstojećem Svetskom prvenstvu, Haiti će igrati protiv velikih imena poput Brazila, Škotske i Maroka. Za Plasidea, sa 38 godina, to je više od turnira to je završno poglavlje karijere koja je više puta bila na ivici prekida. Iako mu konkurenciju predstavlja mlađi golman, njegova uloga prevazilazi poziciju na terenu. Inače, reprezentacija Haitija sastavljena je od igrača koji žive van zemlje. Među njima je i Žan-Rikner Belgard, vezni igrač engleskog Vulverhemptona, rođen u Francuskoj.

Na kraju uspeh je još veći ako se zna da selektor Haitija nikada nije bio u toj zemlji. Pedesetdvogodišnji Francuz, Sebastijan Minje, nije mogao da kroči na Haiti otkako je imenovan za selektora nacionalnog tima, zbog sukoba bandi i nasilje u zemlji.

Zbog toga je reprezentacija primorana da igra kao domaćin 800 kilometara dalje, na Kurasaou ostrvskoj zemlji nedaleko od obale južnoameričke Venecuele.

Bez obzira na ishod, Haiti na Mundijal ne dolazi kao autsajder bez priče. Dolazi kao tim koji je preživeo decenije padova, tragedija, sumnji i koji je, uprkos svemu, ponovo stigao tamo gde malo ko očekuje. Upravo u tome leži njegova najveća pobeda.

Haiti 

SAVEZ OSNOVAN: 1904

PREDSEDNIK: Žak Letan 

ČLANSTVO U FIFA: od 1962

ČLANSTVO CONCACAF: od 1961

TROFEJI: CONCACAF "Gold kup" (1973), Karipski kup (2007)

FIFA RANG LISTA: 90 (OVO SE PROMENI 1.juna)

PRVI MEČ: Haiti - Jamajka 1:2 (22. 03. 1925)

NAJUBEDLJIVIJA POBEDA: Haiti - Sveti Martin 13:0 (10.09.2018)

NAJUBEDLJIVIJI PORAZ: Meksiko - Haiti 8:0 (19.07.1953)

NAJVIŠE UTAKMICA: Pjer Ričard Brauni (95)

NAJVIŠE GOLOVA: Emanuel Sonan (37)

UČEŠĆA NA SP: 1 (prvo 1974)

NAJVEĆI USPEH NA SP: grupna faza 

BILANS NA SP: 3 0 0 3 2:14

SELEKTOR: Sebastijen Minje 

KAPITEN SELEKCIJE: Džoni Plasid 

NADIMAK: "Grenadiri"

OPREMA: "Saeta" 

WEBSITE: fhf.ht

IGRAČKI KADAR NA SP 2026***
1.