Istorija Mundijala - Južna Afrika 2010: "Bafana Bafana" i "tika-taka" na krovu sveta

Kada god se spomene Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi, gotovo sve ljubitelje fudbala obuzme neka toplina oko srca. Da li je to zbog kvaliteta fudbala koji smo gledali, Šakirine "Waka Waka" pesme ili nečeg trećeg, ne znamo. Znamo samo da do vuvuzela sigurno nije.

Italijani su na jug "crnog kontinenta" stigli kao aktuelni šampion. Iako je došlo do velikih promena u timu, definitivno niko nije mogao da predvidi raspad "azura" koji su već nakon grupne faze otišli kući. To je bilo toliko iznenađenje, da često zaboravimo da su Francuzi pošli takođe za njima jer nisu prošli grupu.

Sa Italijom u grupi je bila ekipa Paragvaja koja je imala taj šmek ekipe koja bi mogla da iznenadi svakoga na turniru. To su i potvrdili jer su stigli do četvrtfinala gde ih je Španija izbacila i to golom Davida Vilje u 83. minutu utakmice.

Sa druge strane naša reprezentacija je defintivno imala kvalitet za nokaut fazu, ali to nije pokazala na terenu. Poraz od Gane, zatim velika pobeda protiv moćne Nemačke i one makazice Milana Jovanovića i na kraju poraz od Australije gde lopta prosto nije htela u gol "kengura".

Tu Južnu Afriku pamtimo i po onom golu Sipvea Čabalale na otvaranju. Mnogima je ostao upečatljiv i nadimak nacionalnog tima domaćina turnira - "Bafana Bafana", ali podjednako su bili upečatljivi Dijego Forlan i Luis Suarez. Forlan je odrađivao "poslednji ples" u reprezentaciji Urugvaja, a turnir je završio kao jedan od najboljih strelaca sa pet pogodaka. Bio je lider nacionalnog tima, ali svaki Urugvajac će se setiti i onog igranja rukom Luisa Suareza na gol liniji u četvrtfinalu protiv Gane. Ko zna, da Suarez nije bi suspendovan možda bi gledali Urugvaj u finalu umesto Holandije.

"Oranje" je 2010. godine stiglo do trećeg finala u istoriji. Neki bi rekli da je bilo vreme za "treću sreću" jer su imali izuzetno kvalitetnju generaciju predvođenju Robinom van Persijem, Arjenom Robenom, Veslijem Snajderom... Ipak, Španci su bili kvalitetniji.

Te godine je zavladala španska "tika-taka". Iako je Pep Gvardiola u Barseloni razvio pomenut sistem, Ćavi, Andres Inijesta i Serhio Buskets su je samo preneli u reprezentaciju. Zasluženo je "crvena furija" slavila u finalu i to golom u 116. minutu. Postigao je upravo pomenuti Inijesta za prvu (i za sada jedinu) titulu prvaka sveta za Španiju.