Istorija Mundijala, Francuska 1938: Italija potvrdila vladavinu svetskim fudbalom

Nemačka i Argentina su želeli svim silama da dobiju organzaciju trećeg Svetskog prvenstva kako bi ga iskoristili u političke svrhe i nastavak propagande nadolazećeg fašizma, ali je Žil Rime uspeo da usred Berlina napravi glasanje koje je za domaćina izabralo Francusku.

Ta odluka je dodatno naljutila selekcije iz Južne Amerike, pa se Urugvaju u bojkotu priključila i ljuta Argentina. Španija se nije takmičila zbog građanskog rata. FIFA je donela odluku da domaćin Francuska i svetski prvak Italija ne igraju kvalifikacije već da se direktno kvaliifikuju na SP, a preostalih 14 mesta bila su dodeljana Evropi (11), Americi (Brazil, Kuba), Aziji (Holandska Istočna Indija, danas Indonezija). 

Šampionat se održavao od 4. do 19. juna u 10 gradova Francuske. Austrija se kvalifikovala za SP, ali se 12. marta 1938. godine dogodio Anšlus, odnosno pripajanje Austrije nacističkoj Nemačkoj. Zbog toga je Švedska direktno otišla u četvrtfinale. Bilo je uzbudljiv i efikasan šampionat, postignuta su 84 gola, a Brazilac Leonidas je bio najbolji strelac sa sedam golova.

 

 

Italiji se mnogo osporavao način na koji su došli do titule 1934. godine, ali je ova zlatna generacija kvalitet potvrdila osvajanjem Olimpijskih igara 1936. u Berlinu, a zatim i odbranom titule u Francuskoj. Selektor Vitorio Poco je u međuvremenu dobio u timu i sjajnog golgetera Silvija Piolu, koji je sa dva gola, uz dva Luižoja Kolauzija, slomio jednu dobru generaciju Mađarske 4:2 (3:1), sa Žengeelrom i Šarošijem.