Mundijal koji je progutao Drugi svetski rat: Priča o prvenstvu koje nikada nije odigrano

Postoje trofeji koji nikada nisu podignuti, golovi koji nikada nisu postignuti i prvenstva koja su ostala zauvek zarobljena u istorijskom vakuumu.

Upravo takva sudbina zadesila je Svetsko prvenstvo 1942. godine – turnir koji je bio planiran, analiziran i predmet ozbiljne borbe za organizaciju, ali koji nikada nije odigran.

Posle uspešno organizovanih šampionata u Urugvaju, Italiji i Francuskoj, FIFA je već razmatrala domaćina četvrtog Mundijala. U trci su se našle Nemačka, Brazil i Argentina, svaka sa ambicijom da upravo na njenom tlu bude ispisano novo poglavlje fudbalske istorije. Vodili su se razgovori, procenjivala infrastruktura i tražila politička podrška, dok je odluka neprestano odlagana.

 

 

Međutim, kako je Drugi svetski rat zahvatao Evropu i prerastao u globalni sukob, fudbal je izgubio bitku sa stvarnošću. Međunarodni kongresi FIFA bili su otkazivani, putovanja gotovo nemoguća, a nacionalni savezi usmereni na daleko važnije borbe od onih na zelenom terenu. Umesto reprezentacija, svet su delile vojske, a umesto stadiona, istoriju su ispisivala ratišta.

Tako je Mundijal 1942. postao jedino veliko Svetsko prvenstvo koje je ozbiljno planirano, ali nikada nije dobilo domaćina niti prvi sudijski zvižduk.

Četiri godine kasnije ista sudbina zadesila je i prvenstvo predviđeno za 1946, pa je fudbalski svet na novu planetarnu smotru čekao sve do 1950. godine, kada je Brazil konačno ugostio turnir koji je simbolično označio povratak sporta nakon godina razaranja.

Priča o neodigranom Mundijalu ostaje podsetnik da postoje trenuci kada čak i najveća sportska takmičenja moraju da ustuknu pred događajima koji menjaju tok istorije.