Istorija Mundijala - Zapadna Nemačka 1974: Kruna domaćina, promocija totalnog fudbala i prvi "crvendać"

Šampionat u Zapadnoj Nemačkoj 1974. godine (13. jun - 7. jul) bio je jubilarni, 10. Mundijal, ujedno jedini na kome su selekcije te zemlje i Istočne Nemačke nastupile odvojeno, pre ujedinjenja 1990. Bogatiji "brat" odneo je titulu, a siromašniji, sa druge strane Berlinskog zida, završio je na visokom šestom mestu.

Na kraju Svetskog prvenstva na kome je poslednji put dodeljen trofej Žila Rimea, jer je posle treće titule Brazila peharni prikaz grčke boginje pobede Nike, trajno dat u vlasništvo "kariokama". Novoj verziji, s dve ljudske figure i Zemljom u njihovim rukama, izrađen od 18-karatnog zlata, nadalo se 16 reprezentacija, sa sve debutantima Australijom, Haitijem, Zairom (današnji Kongo) i sovjetskom Nemačkom. 

Bez SSSR, jer je ekipa najveće države sveta diskvalifikovana iz kvalifikacija, posle odbijanja da ide na revanš plej-of sa Čileom, zbog državnog udara u njemu. Turnir, naravno, nije mogao da prođe bez "bogova fudbala", ali Brazilci su ovog puta morali da se zadovolje učešćem u meču za četvrto mesto. Tuđom krivicom, smatrao je nekadašnji predsednik Međunarodne federacije (1974 - 1998) i prvi čovek brazilske države, Žoao Avelanž. 

"U tri utakmice koje je brazilska reprezentacija odigrala 1966. godine, od trojice sudija i šest linijskih sudija, sedam su bili Britanci, a dva Nemci. Brazil je ispao, Pele je 'izašao' zbog povrede, nakon grube odbrambene igre, a Engleska i Nemačka su ušle u finale, baš kao što je Englez Ser Stenli Rus, koji je u to vreme bio predsednik FIFA, želeo.

U Nemačkoj 1974. godine dogodila se ista stvar. Tokom utakmice Brazil-Holandija, sudija je bio Nemac, izgubili smo 0:2 i Nemačka je osvojila titulu. Bili smo najbolji na svetu i imali smo isti sastav koji je osvojio Svetsko prvenstvo 1962. u Čileu i 1970. u Meksiku, ali je bilo planirano da zemlje domaćini pobede", izjavio je Avelanž mnogo kasnije.

Turnir od pre pola veka i kusur godina ostaće notiran i kao prvi od dva na kome je nokaut runda zamenjena novom grupnom fazom; kao jedan od četiri bez ijedne utakmice s produžecima; prvom dosuđenom crvenom kartonu (Čileancu Karlosu Kaseliju); promociji totalnog fudbala (rođenog u Ajaksu), gde se igrači ne drže striktnih pozicija u linijama tima; lošem vremenu na većini susreta... 

...epilogu borbi u grupi 2, gde su Jugoslavija, Brazil i Škotska sve međusobne mečeve odigrali nerešeno, a dalje su otišli balkanski i južnoamerički sastav, pošto su ubedljivije savladali Zair; po Poljaku Gžegožu Latu, sa sedam golova prvom strelcu turnira. Ili, recimo, Nemcu Gerhardu Mileru, koji je rešio finale i tim pogotkom stigao do kote 14, sa dva SP, a taj njegov rekord srušen tek 2006. godine.