Istorija Mundijala - Brazil 1950: Muk na "Marakani", domaćin slavio titulu pre finala, pa doživeo nacionalnu tragediju

Svetsko prvenstvo u Brazilu 1950. godine ostalo je upamćeno kao jedan od najdramatičnijih i najneobičnijih turnira u istoriji fudbala. Bio je to prvi Mundijal posle Drugog svetskog rata i povratak najveće fudbalske smotre nakon punih 12 godina pauze. Svet se još oporavljao od ratnih razaranja, Evropa je bila u ruševinama, a FIFA je jedva uspela da okupi dovoljan broj reprezentacija za takmičenje.

Na kraju je u Brazil stiglo svega 13 selekcija. Turnir je bio pun apsurda i neobičnosti neke grupe imale su po četiri tima, jedna tri, a jedna samo dve reprezentacije. Zbog brojnih otkazivanja izostale su mnoge evropske selekcije, među njima Mađarska i Čehoslovačka, dok Nemačka i Japan nisu ni mogli da učestvuju zbog posledica rata.

Posebnu pažnju privukla je Engleska, koja se posle dugog odbijanja vratila pod okrilje FIFA, uverena da je i dalje najbolja reprezentacija sveta. Međutim, usledio je hladan tuš. Englezi su doživeli jedan od najvećih poraza u istoriji Mundijala izgubivši od SAD sa 1:0. Taj rezultat izazvao je nevericu širom Ostrva, pa je ostala legendarna priča da je jedan novinar mislio da je u pitanju greška na teleksu i samoinicijativno prepravio rezultat u 10:1.

Mundijal 1950. pamti se i po neobičnoj priči o Indiji. Godinama se prepričavalo da su Indijci odustali jer im FIFA nije dozvolila da igraju bosi, po čemu su tada bili poznati. Ipak, kasnije se ispostavilo da su pravi razlozi bili finansijski problemi i loša organizacija puta u daleki Brazil.

Veliki trag na turniru ostavila je i Jugoslavija. Plavi su se na Mundijal vratili posle dramatičnih kvalifikacija i čuvene pobede nad Francuskom u Firenci 1949. godine. Tim predvođen Rajkom Mitićem, Stjepanom Bobekom, Bernardom Vukasom i Zlatkom Čajkovskim važio je za jednu od najtalentovanijih evropskih selekcija.

Jugoslavija je u grupi savladala Švajcarsku sa 3:0 i Meksiko sa 4:1, ali je odlučujući duel protiv domaćina Brazila doneo veliki peh. Neposredno pred izlazak na teren "Marakane" Rajko Mitić je udario glavom u metalnu konstrukciju i zadobio ozbiljnu posekotinu.

Dok su mu lekari ukazivali pomoć, Jugoslavija je utakmicu počela sa desetoricom igrača. Brazil je to iskoristio i već u četvrtom minutu poveo golom Ademira. Mitić se kasnije vratio na teren sa zavojem oko glave, ali "plavi" nisu uspeli da izbegnu poraz od 2:0. Tako je Jugoslavija ostala bez plasmana u završnu grupu, iako je ostavila veoma dobar utisak.

Credit: STAFF / AFP / Profimedia

Turnir je bio specifičan i po tome što nije imao klasično finale. O šampionu je odlučivala završna grupa sa četiri reprezentacije: Brazilom, Urugvajem, Švedskom i Španijom. 

Brazilci su delovali nezaustavljivo. Pred više od 170.000 gledalaca na novoizgrađenoj Marakani deklasirali su Švedsku sa 7:1 i Španiju sa 6:1. Cela zemlja već je slavila titulu. Novine su unapred proglasile Brazil prvakom sveta, pripremljene su medalje, pesme i velika parada kroz Rio de Žaneiro.

A onda je usledio jedan od najvećih šokova u istoriji sporta. Brazilu je u poslednjem meču protiv Urugvaja bio dovoljan i remi za osvajanje titule. Kada je Frijasa početkom drugog poluvremena doveo domaćina u vođstvo, činilo se da je slavlje neizbežno. Međutim, Urugvajci se nisu predali. Huan Skijafino izjednačio je u 66. minutu, a zatim je Alsides Điđa utišao Marakanu golom za 2:1.

Nastala je potpuna tišina. Više od 170.000 ljudi ostalo je u šoku, a taj trenutak kasnije je nazvan tragedija Marakane. 
Brazilci su poraz doživeli kao nacionalnu katastrofu, a mnogi su tvrdili da se zemlja od tog šoka oporavljala godinama.

Urugvaj je tako po drugi put postao svetski prvak, dok je Mundijal iz 1950. ostao upamćen kao prvenstvo senzacija, dramatičnih obrta i jednog od najneverovatnijih finala koje fudbal pamti iako pravog finala zapravo nije ni bilo.

Najbolji strelac tog Mundijala bio je brazilac Ademir sa osam golova.