Tri istine: Trener, uprava i pripadnost

Istina se teško može sakriti, ma koliko bila neprijatna i teška. Posle eliminacije Crvene zvezde od Hapoel Ber Ševe u kvalifikacijama za Ligu šampiona postoje barem tri.

Dejan Stanković je poraz u prvom meču  okarakterisao kao „loš dan“ a već nakon utakmice je slutio: „Fudbal neće stati ako ni četvrti put ne uđem u Ligu šampiona“. Na konferenciji za medije uoči revanša ponovo je nagovestio dileme o sopstvenoj budućnosti. Iz njegovih javnih nastupa lako se čitalo da nešto nije u redu. Pred meč u Beogradu izabrao je početnih 11 bez Mirka Ivanića i Marka Arnautovića, Duarteu poverio novu ulogu, a Enema postavio kao najisturenijeg napadača. Epilog je bio jasan. Hapoel je lakše nego u prvom meču izlazio iz visokog pritiska. Odsekao linije dodavanja ka bekovima i krilima kada je Zvezda imala loptu, a Lukasena i Erakovića primorao da budu organizatori igre, mnogo više od Elšnika i Krunića kojima su te uloge namenjene. Ekipa za 180 minuta nije postigla gol. Istina broj jedan.

Osim zvižduka treneru, na najvećem srpskom stadionu posle dužeg vremena čulo se i „Uprava napolje!“. Klub je kao kapitalno pojačanje ovog leta vratio Osmana Bukarija, koji je od januara u Viđevu iz Lođa odigrao osam prvenstvenih utakmica bez postignutog gola i asistencije. U poslednja tri meseca, pre povratka u Beograd, na terenu je proveo 32 minuta. Derik Lukasen je imao dobru sezonu u Pafosu, postigao pet golova u ligi i jedan u Ligi šampiona, bio standardan, ali je došao umoran posle nastupa na Svetskom prvenstvu na kojem je takođe bio strelac. Abu Fani je od tri sezone poslednju u Ferencvarošu odigrao najslabije. Loizu, Čam Saračević, Balov kao zalog za budućnost... Ovo će možda biti dovoljno za Ligu evrope ali, pokazalo se, nije dovoljno za elitu. Istina broj dva.

Srpski šampion je u dvomeču bio najmanje srpski. Samo su Strahinja Eraković i Vasilije Kostov od reprezentativaca bili starteri u Beogradu i Sombateljiju. Uz njih, oba meča počeo je i Krunić, dok je Ivanić bio starter u prvom. Danas je u Salzburgu Superkup Evrope pa asocijacije na jedno od najvećih dostignuća Crvene zvezde u 21. veku jesu neminovnost. Zbog budućnosti, zbog činjenice da se istorija ponavlja, vredi podvući da su leta 2018. godine crveno - beli sa desetoricom srpskih fudbalera u startnoj postavi eliminisali Salzburg. Od toga su dvojica bili reprezentativci Kanade i Australije, ali odmalena veliki navijači najtrofejnijeg srpskog fudbalskog kluba. Izgradnja igračkog kadra kroz snažan osećaj pripadnosti uvek je bio put koji je vodio Zvezdu ka uspehu. Istina broj tri.

Crvena zvezda drugi put zaredom gubi u borbi za Ligu šampiona. Međutim, mnogo veći poraz bio bi ako izgubi predstavu o tome šta je zapravo čini Crvenom zvezdom. Trener, uprava i pripadnost su tri lica jedne istine.