"Fudbal je rat!"

Aktuelni Mundijal bi u četvrtfinalu mogao da nam kreira veliki klasik evropskog fudbala. Utakmicu između Holandije i Nemačke. Duel koji je uvek bio poseban, više od igre…

Za "lale", utakmica sa "pancerima" nikada nije bila samo pitanje pobede, forme ili tabele. To je bio susret sa istorijom. Sa sećanjem na okupaciju, razaranja, glad, progone i porodične traume koje su dugo živele u holandskim domovima. Zato su Holanđani protiv Nemaca često igrali sa dubokom emocijom, koja je najmanje veze imala sa sportom.

Za nju je to bio nastavak rata, samo u igri na dva gola.

Fudbalski mit rođen je 1974. godine. Holandija je tada imala sve: Krojfa, Mihelsa, totalni fudbal i osećaj da je izmislila budućnost igre. Povela je u finalu Mundijala u Minhenu, ali je Zapadna Nemačka pobedila 2:1. Za svet je to bila druga nemačka titula. Za Holandiju – so na nacionalnu ranu.

Katastrofa, koja je najteže pala Rinusu Mihelsu. Ne slučajno, ostala je za njim rečenica koja se i danas citira širom sveta: "Fudbal je rat." Gruba, opasna ako se shvati bukvalno, a čini se da su Holanđani upravo tako razmišljali kada su ispred sebe imali rivale iz susedne Nemačke. Na Evropskom prvenstvu 1980. publika je mogla da vidi het-trik Klausa Alofsa u pobedi 3:2, ali i da se gnuša laktanja Bernda Šustera, sudara i čarki Haralda Šumahera sa Holanđanima, u atmosferi koja je bila daleko od obične utakmice grupne faze.

Popularni "general" je skoro deceniju i po čekao na naplatu duga. U Hamburgu, na Evropskom prvenstvu 1988, Holandija je pobedila "elf" 2:1 golom Marka van Bastena u završnici. To nije bilo samo polufinale. To je bila utakmica koju su Holanđani sanjali, ne od Minhena, već od 1940. godine. Bila je to, po rečima aktera i navijača, najveća pobeda, veća i od one protiv SSSR nekoliko dana kasnije koja je "lalama" donela jedinu evropsku krunu u istoriji.

Da "fudbalski rat" nije prejaka reči svedoči i ovo:

Tog 21. juna tribine starog "Folparkstadiona" bile su krcate. Zviždalo se himnama nikada jače, što je nama u tadašnjoj Jugoslaviji bio apsolutno stran pojam.

Golman Ajke Imel je startovao da Van Bastenu polomi nogu. Otvorenim stopalom u potkolenicu. Van Brukelen je krvnički skočio na Mila, pa mu se unosio u lice dok se nekadašnji napadač dve Borusije previjao na travi. Kada je početkom drugog poluvremena Rajkard oborio Klinsmana, a sudija Joan Inje iz Rumunije pokazao na "kreč", Van Tigelen ga je veoma jako napucao u leđa. Sudiju!

Grubosti su postale još žešće. Van Erle je "odvalio" zglob Feleru, a Nemca je zatim dok je ležao počupao, da bi ga potom Kuman hvatom za vrat bacio nazad na travnjak.  Utakmica je završena sa samo jednim žutim kartonom, bez isključenja. 

"Narandžasti" su slavili kao ratni, a ne sportski pobednici, uz pesmu: "Hua, hua, vratili smo bicikle", što je aluzija na nemačku okupaciju i zaplenu bicikala tokom Drugog svetskog rata.

Nemci su, međutim, taj rivalitet dugo doživljavali drugačije. Za njih su Holanđani bili neugodan, talentovan i bučan komšija, ali ne opsesija. Valjda i zbog toga što je u isto vreme veliki broj evropskih nacija iz istog razloga osećao netrpeljivost prema njima.

Ali…

Kada su porazi i provokacije počeli da bole i njih, rivalitet je postao dvosmeran. Esencija sportskog otrova! To su shvatili dve godine kasnije posle Hamburga. Novi susret dogodio se na Svetskom prvenstvu u Italiji. "San Siro" i 1990. godina. Doživeli smo nešto najgore što fudbal može da donese. Tuču, brutalne startove, gomilu teških reči upućenih sa obe strane i čuveno višestruko pljuvanje Frenka Rajkarda i Rudija Felera. Snimak pljuvačke u kosi Nemca do danas je jedan od najružnijih snimaka u istoriji Mundijala.

Ipak, pobeda Nemaca i kasnija titula zatvorili su najžešći krug te priče. Kada je mržnja "omekšala", iskorišćena je u komercijalne svrhe. Reklame, pesme i navijačke provokacije stalno su nas vraćale na Nemce i Holanđane.

Danas više nema stare mržnje. Ostao je klasik, sećanje i svest da Holandija protiv Nemačke ne igra samo protiv protivnika. To je duel dve fudbalske filozofije, ideje "totalnog fudbala" i neumoljive, nemilosrdne mašine. Zato taj meč i dalje ima posebnu težinu. Ne zato što je rat, već zato što je istorija jednom naučila Holandiju da fudbal ponekad ume da zaboli kao nešto mnogo veće od igre.

Do bostonskog "Foksbora" ima još mnogo prepreka, ozbiljnih i jakih. Ako ih uspešno preskoče, eto nam 9. jula novi "fudbalski rat" na Mundijalima.