Kako je dobro videti te opet

Leto je, 2010. godina, a Barselonina hegemonija postaje nepodnošljiva. Pep Gvardiola sa "tiki-takom" ruši rekorde, kupi titule, postavlja standarde u Španiji... Milioni koje je Real godinu dana ranije potrošio na Kristijana Ronalda, Kaku, Karima Benzemu i Ćabija Alonsa načisto su obesmišljeni, a Florentino Perez je pod najvećim pritiskom od dolaska na čelo madridskog giganta. Kuda, ko, kako? Ko je čovek koji će okončati dvogodišnju sušu trofeja na "Santijago Bernabeuu"? Ko je dovoljno hrabar da sedne na najužareniju klupu na svetu i izvuče kralja iz živog blata iz kog se naziru još samo vrhovi zlatne krune? Ko je lud da pristane na jednu tako specifičnu misiju u tako specifičnom klubu? Pa, setio se prvi čovek Reala, to može biti samo - "gospodin specijalni".

Držao se Perez godinama neformalnog Realovog ustava - "senjorija". Bio je to "kodeks" koji je nalagao da "kraljevski klub" kad gubi to mora da radi sa stilom, dostojanstveno i sa poštovanjem prema boljem rivalu. Ali, kad je "došlo do grla" - ko je više za to mario? Da li je važno je li čovek koji dolazi najveći bestidnik među trenerima, ima li uličarske manire i bira li reči na konferencijama - ako će da povrati klupski ugled na stari nivo? Ako će da dovede svlačionicu pod konac, postroji igrače tako da svaki zna svoje mesto i, ono najvažnije, prekine Barseloninu dominaciju? Ništa više nije važno, jer očajna vremena zahtevaju očajničke mere, a gvozdena ruka postaje ruka spasa.

Da li vam ceo ovaj slučaj deluje mnogo "svežije", kao da je neko nedavno prošao kroz istu ovu priču? Aha, pa da... Nije neko, već isti ti ljudi sa tim istim imenima.

"Fast forward" u 2026. godinu. Barselona ima dve vezane Primere, igra bolji i cenjeniji fudbal i beskompromisno drži status broja jedan na Pirinejskom poluostrvu. Svlačionica u Madridu se doslovno raspada. Igrači se pesniče, propao je skup projekat, najskuplji fudbaler na svetu nije doneo ono što se očekivalo, dva trenera su podbacila, druga sezona je okončana bez trofeja... Duhovi prošlosti progone Florentina Pereza. Sad je u najvećoj krizi od te 2010. godine! Ali, kojoj metodi sad da pribegne? Da dovede čoveka koji samo što je pokorio svu moguću konkurenciju ovog puta ne može. Međutim, šta može? Pa, da uzme istog onog kog je i tada!

 

 

Uh... Ali on više nije ono što je bio. Godinama je daleko od Realovog reona, nema ga više ni u ligama petice, ni Turke nije usrećio... Nema veze - Florentino mu veruje. Na kraju krajeva, to je jedino i važno, koji god poslovi da se zaključuju u Madridu.

Možda su mnogi pomislili da je gotov, da je propao, da ide sve niže i da mu nije ostalo mnogo do penzije. Ali ovo - ovo menja sve. I nemoj da ga neko već prežali ako odmah u prvom "El Klasiku" dobije "manitu"! Jer se istorija ovde jezivo ponavlja. Bio je "petardiran" i tada, ali je učinio svaki sledeći španski derbi borbom za život i smrt. Toksičnom, nekulturnom, nefudbalskom - ali borbom koju su svi živi tako jarko iščekivali, da se o velikim derbijima iz tog vremena i dan danas neretko priča.

Žoze Murinjo je ponovo na "Santijago Bernabeuu". Makijavelizam je ponovo u Madridu. Vrela krv je opet u Realu. Autoritet se vratio. Onaj što ne j... živu silu, gazi preko mrtvih, ide đonom na sve, gura im prste u oči... Onaj koji nam je bio potreban.

Lepo je videti te opet na starom mestu, prgavi ciniče, jer sa tobom ova igra ima mnogo više smisla. Pa makar sve ponovo izgorelo na kraju...