Iz Barselone, s ljubavlju

Ovih dana publika koja se broji u milijardama prati, navija, diskutuje i neretko kritikuje aktere i dešavanja na Svetskom prvenstvu u fudbalu koje će, bez obzira na sve, biti istorijsko po mnogim dostignućima i parametrima. Dan posle senzacije koju su priredili reprezentativci Zelenortskih Ostrva odigravši nerešeno protiv Španije, na severoistoku Iberijskog poluostrva navijači najpre čekaju da počne finalna serija španskog košarkaškog prvenstva između njihove Barselone i Valensije, a do tada uživaju u euforiji usled osvojene 13. titule evropskog prvaka rukometne sekcije.  

To je epilog još jednog spektakularnog završnog turnira EHF lige šampiona, gde je pod svodovima Lankses arene u Kelnu Barselona potvrdila status najtrofejnijeg kluba u istoriji. Ako pogledamo uopšteno, velikan koji je u čvrstom zagrljaju starijeg brata iz fudbalske sekcije, pokazao je protivniku iz Berlina da još mora da raste, uči, napreduje i ulaže...

Tu dolazimo do naslova ovih redova, pozajmljeni su od Elizabet Adler, britanske spisateljice čiji jedan od (slabije ocenjenih) romana ima iste reči odštampane na koricama iako poveznica sa našom pričom nema previše.

Bilo je simpatija za Dejana Milosavljeva i Mijajla Marsenića koji su drugu godinu zaredom sezonu završili porazom u finalu elitnog takmičenja, popularni Banda se oprostio od glavnog grada Nemačke i seli se u Kjelce, ali zajednički poklon klubu i sebi nije mogao da omogući, jednostavno rival je bio suviše dobar.

Sa druge strane, jedna era u Blaugrani se privodi kraju, te su akteri tekuće epohe i te kako svojski dali doprinos na rastanku sa „ponosom“ Katalonije. Najkorisniji igrač završnog turnira Domen Makuc, najpre... Slovenac je bio perfektni arhitekta tokom dva dana na turniru gde je Barselona toliko puta gutala slova FAVORIT koja su bila rezervisana samo za igrače ovog kolektiva. Sada je izbegnut scenario poraza u finalu gde su učesnicima date gotovo izjednačene šanse, a pored organizatora igre među zaslužnijima za konačni trijumf bio je vrhunski sportista najnesportskijeg izgleda među istinskim profesionalcima, Emil Nilsen. Golman danske reprezentacije nadmašio je učinak ostalih kolega po poziciji i pre odlaska u mađarski Vesprem ponovo je u kultnom dresu podigao pehar namenjen najboljem timu Starog kontinenta. Španiju napušta i Makuc koji će put Kila, do novih iskušenja ovog puta u najzahtevnijem rukometnom takmičenju na planeti.

Za godinu dana od Barselone će rastati i Dika Mem, aktuelni kapiten koji to uskoro neće biti zbog jasne vizije Antonija Karlosa Ortege da odlazeći igrači ne mogu nositi traku koja pojedinca odvaja od tima. Upravo je prvi trener šampiona Evrope zaslužio salve aplauza kako je pripremio ekipu za „stradanja u Kelnu“, ali i ove sezone vodio tim do svakog mogućeg pehara uz 56 pobeda i samo JEDAN poraz od Magdeburga u septembru prošle godine.

Nije duel Barselone i Berlina bio okršaj Davida i Golijata, ali gledajući koliko se Bundesligaši pitaju u ovom trenutku, kako se pojačavaju i kako će izgledati baš Berlin u narednim sezonama, možda je lopta u rukama igrača ekipe iz Španije bila praćka upozorenja ili barem poslednji hitac pre potpune promene ravnoteže na rukometnoj sceni. Zato su nastupi Makuca, Janca, Nilsena i svih ostalih bili oproštajna poruka... Iz Barselone, s ljubavlju...