Fudbal nikada neće odlučivati o životu, ali će nas iznova podsećati šta je u njemu zaista vredno. Nekada je presudno da ne kalkulišeš, veruješ u ono što imaš, pa i odstupiš od sopstvenih uverenja, namirišeš da protivnik pati i krvari i napadneš iz svakog raspoloživog oružja. Sasvim je moguće da je to lekcija koju do kraja nije utvrdio Mikel Arteta i zbog toga izgubio finale Lige šampiona.
Istoriju će i dalje pisati pobednici, a posle nezaboravne noći u Budimpešti Luis Enrike je njen autor. Od 13 finala u trenerskoj karijeri pobedio je dvanaest puta. Penalima šesti put. Pari Sen Žermen je na evropskom putu često lutao od 2011. i dolaska Nasera El Kelaifija, ali je na kraju uradio ono čime može da se pohvali samo Real Madrid. Drugi put zaredom prvi je prošao kroz cilj.
Da bude jasno do kraja. I ovo što je radio Arsenal je fudbal. Ružan, ali je takmičarski opravdan. Pobeda Pariza pomoći će da se fudbal razvija u pravcu spektakla sve dok ne dođe do kraja tog procesa i onda sve opet ispočetka.
Arsenal je vodio, ali mu je kao Damoklov mač nad glavom stajala noć iz 2006. I tada je imao sve u svojim rukama ali je na kraju ispustio bisere i čast koju sa sobom nosi prefiks "fudbalski prvak kontinenta". Znalo se - ako tim iz severnog Londona povede nećemo imati spektakularno finale. Klub koji je u poslednjih 15 godina u Francuskoj osvojio 28 trofeja skoro da nije šutnuo na gol u prvom poluvremenu. Nije to bilo samo vođstvo već i velika ispuštena u prilika.
Pobeda PSŽ-a u finalu Lige šampiona je pobeda proaktivnog i fudbala u napred. Igre koja donosi spektakl iako finale nije bilo spektakularno. Pobeda ofanzivnih ideja nasuprot surove kontrole prostora i odbrane koja je dovedena do savršenstva. Da bude jasno do kraja. I ovo što je radio Arsenal je fudbal. Ružan, ali je takmičarski opravdan. Pobeda Pariza pomoći će da se fudbal razvija u pravcu spektakla sve dok ne dođe do kraja tog procesa i onda sve opet ispočetka.
Pari sen Žermen je odbranio titulu Lige šampionba. Brazilac poslao loptu nebo pod oblake u petoj seriji i koštao "tobdžije" prvog pehara prvaka Evrope - 1:1 (1:1, 0:1) - 4:3 penalima.
Procvat u zapošljavanju koji je Svetsko prvenstvo u fudbalu trebalo da donese Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) izgleda se na kraju ipak neće ostvariti.
Nacionalni dresovi Norveške rasprodati su svuda, prodaja piva porasla je za trećinu, a Norvežani se otimaju za mesto sa kojeg će gledati istorijsko četvrtfinale protiv Engleske.
Govoreći o duelu dve vrhunske ekipe, Enrike smatra da se ne radi samo o sudaru najboljeg napada i najbolje odbrane, već o sukobu dve različite fudbalske filozofije.
Vikend pred nama doneće nam dve strane istog sporta. Na jednoj će biti najvažniji planetarni događaj - uz Olimpijske igre, razume se - na koji će biti spuštena zavesa u nedelju uveče u Njujorku, gde će reprezentativci Španije pokušati da skinu svetsku krunu sa glave Argentinaca. Na drugoj, dva dana ranije, započeće nova sezona u Superligi Srbije...
Švajcarska je te večeri mogla da izbaci svetskog prvaka. Imala je igru, rezultat i momentum. Doduše, ne ni Feliksa Briha kada je jedan igrač odlučio da umesto fudbala proba pozorište.
Do kraja preliminarne faze Lige nacija ostalo je da se odigraju tri turnira u muškoj konkurenciji. I dok su parovi četvrtfinala odbojkašica poznati, a među putnicima u Makao su pored domaćina Kine, branilac titule Italija, Brazil, Turska, SAD, Kanada, Japan i Holandija, u konkurenciji odbojkaša nas očekuje velika borba u Osaki, Čikagu i srpskoj prestonici Beogradu.
Mnogi su sumnjali. Bili su skeptični prema novom formatu Svetskog prvenstva. Strahovali su da će veći broj učesnika smanjiti kvalitet, ali dogodilo se suprotno. Posle mesec dana i 100 odigranih utakmica, prvi put u istoriji imamo četiri najbolje reprezentacije po FIFA rang-listi u polufinalu. A verovatno i četiri najkvalitetnije selekcije na svetu u ovom trenutku.
Mundijal 2026
Tanjug/AP Photo/Denes Erdos
Ostavite komentar