Istorija se oprašta od legende: Da li se približavamo kraju jedne neverovatne karijere?

Jedna od najvećih era u istoriji tenisa možda ulazi u svoju završnicu. Novak Đoković prvi put posle više od dve decenije ispao je u prvom kolu Grend slema, a sada je prvi put od 2018. godine van najboljih deset tenisera sveta.

Postoje trenuci u sportu koji traju samo nekoliko sekundi, a ipak govore više od hiljadu reči. Jedan takav dogodio se u Njujorku, kada je Novak Đoković, iscrpljen do krajnjih granica, završio svoj nastup na US Openu već u prvom kolu. Čovek koji je decenijama bio sinonim za pobede, čovek koji je toliko puta odbijao da prihvati poraz kada bi sve bilo protiv njega, ovoga puta nije pronašao izlaz. Marijano Navone uspeo je da savlada srpskog šampiona posle više od četiri ipo sata velike borbe, i to nakon što je Novak imao prednost od 2:1 u setovima.

Sam rezultat, međutim, ne govori dovoljno o onome što se dogodilo. Jer Novak Đoković nije samo izgubio jedan teniski meč. Prvi put posle više od 20 godina doživeo je poraz u prvom kolu jednog Grend slema. Od 2006. godine takav scenario nije postojao u njegovoj karijeri. Za to vreme promenilo se gotovo sve. Stasale su nove generacije, pojavili su se novi šampioni, Federer je završio karijeru, Nadal se oprostio od profesionalnog tenisa, a Novak je ostajao. Godinama je bio poslednji veliki stub jedne teniske epohe, čovek koji je izgledao kao da prkosi vremenu.

Kao dodatni simbol nove stvarnosti stigla je i ATP lista. Đoković će prvi put od 2018. godine biti van Top 10 i zauzimaće 11. mesto. Nekome bi 11. pozicija bila razlog za ponos. U Novakovom slučaju ona ima potpuno drugačiju težinu. Jer navikli smo da njegovo ime gledamo među najboljima. Navikli smo da bude pri samom vrhu, da se bori za najveće trofeje i da na svakom turniru postoji osećaj da upravo on može da ode do kraja.

U Njujorku, a pre toga u Sinsinatiju, su se godine videle možda jasnije nego ikada. Novak se borio sa fizičkim problemima, iscrpljenošću i bolovima. Pokušavao je da nastavi i kada telo više nije pratilo ono što je želeo njegov um. To je možda i najtužniji deo cele priče. Jer želja je očigledno još uvek tu. Ambicija je tu. Borbeni duh je tu. Onaj Novak koji ne priznaje poraz do poslednjeg poena i dalje postoji. Samo što je ovog puta telo postavilo granicu preko koje nije mogao.

Kada je u petom setu zaplakao, stadion je na trenutak utihnuo. Bile su to suze čoveka koji nije želeo da odustane. Suze šampiona koji je toliko puta pronašao način da se vrati kada je izgledalo da je sve izgubljeno, ali koji je ovog puta morao da prihvati da ne može uvek da pobedi ono što se dešava u sopstvenom telu. I upravo zbog toga ovaj poraz ima posebnu težinu.

Nije lako gledati Novaka Đokovića van Top 10. Nije lako gledati ga kako ispada u prvom kolu Grend slema. Nije lako ni pomisliti da bi čovek koji je toliko dugo bio nezaustavljiv mogao da se nalazi u završnoj fazi svoje karijere. Ali možda upravo tu treba biti oprezan sa velikim zaključcima.

Da li je ovo kraj? Još niko ne može da zna. Đoković ima 39 godina i iza sebe karijeru kakvu je gotovo nemoguće ponoviti. Osvojio je 24 grend slem titule, oborio rekorde za koje se verovalo da su nedostižni i ostavio trag koji će u istoriji tenisa trajati zauvek. Jedan poraz, ma koliko bolan bio, ne može promeniti sve ono što je uradio tokom prethodne dve decenije.

Možda će se vratiti. Možda će ponovo pronaći snagu i još jednom iznenaditi sve one koji su ga otpisali. A možda je ovaj trenutak zaista početak kraja jedne od najvećih sportskih karijera svih vremena. Ali ako jeste, onda Novak iz Njujorka ne treba da ode pognute glave. Jer nisu legende samo oni koji pobeđuju do poslednjeg dana. Legende su i oni koji su toliko dugo trajali da je čitava generacija odrasla gledajući ih kako pobeđuju.